- Izlazne ankete u Izraelu ne daju jasnog pobednika: opozicioni blok ima blagu prednost, ali nijedna strana nema 61 mandat za većinu u Knesetu.
- Netanjahu je pod pritiskom, dok će presudni biti postizborni pregovori i moguća podrška arapskih stranaka, koje beleže snažan rezultat.
- Visoka izlaznost od oko 77 odsto dodatno pojačava neizvesnost, a moguć je i scenario novih izbora ako se većina ne obezbedi.
Izlazne ankete ukazuju na ozbiljan izazov za dugogodišnjeg premijera Benjamina Netanjahua, ali istovremeno pokazuju da ni opozicija, okupljena oko bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota, nema jednostavan put do vlasti.
Prema procenama koje su objavile izraelske televizijske stanice, blok stranaka koje se protive Netanjahuu mogao bi da osvoji između 51 i 53 poslanička mesta, dok se podrška premijerovom bloku procenjuje na oko 50 do 51 mandat. Za većinu u Knesetu, koji ima 120 mesta, potrebno je najmanje 61.
Takav odnos snaga znači da izborni rezultat, čak i ako se početne procene potvrde, neće automatski dovesti do promene vlasti. Presudni će biti pregovori između stranaka, a značajnu ulogu mogle bi da dobiju i arapske političke partije, za koje se predviđa istorijski snažan rezultat.
Prema izveštajima Euronewsa, Associated Pressa i The Times of Israel, Netanjahuova stranka Likud ostaje među najjačim pojedinačnim političkim akterima, ali rezultat čitavog bloka ne pruža mu sigurnu parlamentarnu većinu.
Glasanje kao procena Netanjahuovog političkog nasleđa
Ovi izbori predstavljaju važan test za Netanjahua, čiju su političku karijeru obeležili dugogodišnja dominacija na izraelskoj političkoj sceni, bezbednosna pitanja i duboke podele u društvu.
Glasanje je održano u senci napada Hamasa od 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili, uključujući sukobe u Gazi i Libanu, kao i šire regionalne tenzije. Pitanja bezbednosti, odgovornosti državnog rukovodstva, položaja talaca i budućnosti odnosa sa Palestincima bila su među ključnim temama političke debate.
Za deo birača, izbori su prilika da se oceni način na koji je vlada upravljala bezbednosnom krizom i njenim posledicama. Za druge, Netanjahu i dalje predstavlja političara koji može da obezbedi kontinuitet i odlučno rukovodstvo u nestabilnom regionu.
Upravo ta podeljenost objašnjava zašto premijer, uprkos pritiscima i nezadovoljstvu dela javnosti, zadržava značajnu podršku. Izlazne ankete mogu da ukažu na promenu raspoloženja birača, ali same po sebi ne znače da je politička era jednog lidera završena.
Rekordna izlaznost i značaj arapskih stranaka
Jedan od najvažnijih pokazatelja izbora jeste visoka izlaznost. Prema podacima koje prenose međunarodni mediji, na birališta je izašlo oko 77 odsto birača, što je najviši nivo u više od dve decenije.
Veliko učešće građana ukazuje na značaj koji su birači pridali ovom glasanju, ali ne predstavlja samo po sebi dokaz podrške jednoj političkoj opciji.
Posebnu pažnju privlači rezultat arapskih stranaka. Prema izlaznim anketama, one bi mogle da osvoje približno 17 do 19 poslaničkih mesta, što bi predstavljalo znatan rast u odnosu na prethodni saziv parlamenta.
Njihov učinak mogao bi da promeni tok postizbornih pregovora. Međutim, arapske stranke suočavaju se sa ograničenim mogućnostima da postanu deo vladajuće koalicije, jer su pojedini politički akteri iz suprotstavljenih tabora odbacivali takvu saradnju.
Za Ajzenkotovu opozicionu grupaciju to predstavlja posebno težak problem. Čak i ako dobije više mandata od Netanjahuovog bloka, moraće da pronađe partnere koji su spremni da podrže zajedničku vladu. Bez takvog dogovora, prednost na izborima može ostati samo simbolična.
Koji su mogući scenariji?
Konačan ishod zavisiće od zvaničnih rezultata i sposobnosti političkih lidera da obezbede podršku dovoljnog broja poslanika. Postoji nekoliko mogućih puteva.
Prvi je formiranje vlade koju bi predvodio Netanjahu, ukoliko uspe da pridobije dodatne partnere ili postigne dogovor sa političkim snagama izvan svog dosadašnjeg bloka.
Druga mogućnost je da Ajzenkot pokuša da sastavi novu vladu uz podršku arapskih stranaka, bilo kroz njihovo učešće u koaliciji, bilo kroz spoljašnju podršku ili uzdržavanje tokom ključnih parlamentarnih glasanja. Takav aranžman, međutim, mogao bi da izazove otpor među pojedinim strankama koje se protive Netanjahuu, ali ne žele saradnju sa arapskim političkim predstavnicima.
Treći scenario je produžena politička blokada. Ukoliko nijedan kandidat ne uspe da obezbedi potrebnu većinu, Izrael bi mogao da se suoči sa novim izborima. Takav razvoj događaja ne bi bio bez presedana: zemlja je između 2019. i 2022. godine održala pet parlamentarnih izbora u periodu od oko tri i po godine.
Do formiranja nove vlade, Netanjahu bi mogao da ostane na funkciji premijera u tehničkom mandatu.
Neizvesnost se nastavlja i posle zatvaranja birališta
Kako prenose Reuters i Associated Press, politički lideri već iznose suprotstavljena tumačenja izbornih rezultata. Netanjahu insistira na mogućnosti formiranja desničarske vlade, dok Ajzenkot rezultat vidi kao znak da veliki deo birača želi promenu političkog pravca.
Ipak, konačan odgovor neće dati samo broj mandata koje je osvojila svaka stranka. Mnogo važnije biće pitanje ko može da izgradi održivu parlamentarnu većinu i koliko su politički savezi spremni da izdrže neslaganja oko bezbednosti, vojne obaveze, odnosa prema arapskim građanima i unutrašnjih reformi.
Izbori tako nisu rešili osnovnu dilemu izraelske politike, već su je preneli u novu fazu. Netanjahu je suočen sa ozbiljnim izazovom, ali nije politički poražen dok god postoji mogućnost da formira vladu. Opozicija, sa druge strane, ima priliku da preuzme inicijativu, ali će morati da prevaziđe sopstvene razlike.
Za sada je najjasniji zaključak da izraelski birači nisu proizveli jednostavan rasplet. Naredni dani i nedelje pokazaće da li će rezultat otvoriti put promeni vlasti ili će zemlja ući u još jedan period dugotrajnih pregovora i političke neizvesnosti.
(EUpravo zato)