Parlamentarni izbori u Švedskoj nisu doneli konačan odgovor na pitanje ko će formirati narednu vladu. Nakon prebrojavanja oko 94 odsto glasova, opozicioni blok levog centra ima tri mandata više od vladajućeg desnog bloka, ali razlika je toliko mala da će konačan ishod zavisiti od preostalih glasova.
Prema dosadašnjim rezultatima, stranke okupljene oko liderke socijaldemokrata Magdalene Anderson imaju 176 poslaničkih mesta, dok blok desnice predvođen aktuelnim premijerom Ulfom Kristersonom ima 173 mandata.
U opozicionom bloku nalaze se Socijaldemokratska partija, Levica, Zeleni i Centar, dok vladajuću stranu čine Umerena stranka, Švedske demokrate, Hrišćanske demokrate i Liberali.
Ipak, trenutna prednost levog centra još ne znači da je promena vlasti izvesna.
Glasovi iz inostranstva, kao i ranije pristigli glasovi, biće dodatno obrađeni, pa bi konačna raspodela mandata mogla da se promeni. Izborna komisija upozorava da kompletni preliminarni rezultati možda neće biti poznati pre četvrtka.
Kristerson je nakon zatvaranja birališta poručio da je odluka sada na biračima, ali da se pitanje buduće vlade još ne može smatrati rešenim. Anderson je, s druge strane, pozvala na strpljenje dok se ne prebroji svaki glas, uz ocenu da trenutni rezultat daje njenom bloku realnu šansu da preuzme odgovornost za formiranje nove vlade.
Socijaldemokrate su ponovo najveća pojedinačna stranka, iako njihov rezultat ukazuje na nastavak dugoročnog pada podrške u odnosu na ranije izborne cikluse.
Čak i ako levi centar zadrži prednost, put do nove vlade neće biti jednostavan. Pregovori između stranaka mogli bi da potraju, posebno imajući u vidu potrebu da se obezbedi stabilna parlamentarna većina.
Novi saziv Riksdaga trebalo bi da se sastane 28. septembra, kada će biti izabran predsednik parlamenta. Već narednog dana mogao bi da počne proces formalnog predlaganja kandidata za premijera.
Švedska tako ulazi u period političkih pregovora u kojem nekoliko poslaničkih mesta može odlučiti ko će narednih godina voditi zemlju.
(M.A./EUpravo zato)