Najnovije istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) otkriva da većina Evropljana želi snažnu i ujedinjenu Evropu, ali sumnja da je taj cilj ostvariv. Naime, kriza poverenja na celom kontinentu, sa druge strane otvara prostor narativima krajnje desnice o društvenom propadanju.
Ambicije i razočaranje
Izveštaj se temelji na erazgovorima sprovedenim u najstabilnijim zemljama Evropske unije - Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, kao i u Ujedinjenom Kraljevstvu, a pripojena je i analiza rasprava u 15 zemalja, navodi Guardian.
Rezultati otkrivaju sliku ambiciozne, ali razočarane javnosti, gde je čak 68 posto ispitanika o Evropi govorilo u kontekstu opšteg pogoršanja ili gubitka normalnog stanja, a samo 12 posto vidi sadašnju situaciju kao vreme evropskog buđenja i obnove.
Mnogi smatraju da su ključni izazovi sa kojima se u ovom trenutku Evropa suočava rat (43 %), ekonomski pritisak (33 %) i potrebe za većom međunarodnom autonomijom (29 %). Uprkos tome, 74 posto ispitanika smatra da se Evropa s tim problemima ne nosi dobro, a 56 posto veruje da joj je budućnost ugrožena.
Kako su istakli, problem nije u nedostatku ambicije: čak 73 odsto ispitanika podržava viziju Evrope koja se temelji na ujedinjenju i političkoj integraciji (35 %), miru i sigurnosti (28 %) ili prosperitetu (19 %), dok je samo 13 odsto onih koji priželjkuju raspad Unije.
Raskorak između vizije i stvarnosti
Autor studije Pavel Zerka iz ECFR-a je naveo da glavni problem ne leži u tome što su ljudi prestali da žele jaču Evropu, već što više ne veruju da je ona dostižna, a kako je istakao, rezultat je, "jaz u mašti".
Uoči godišnjeg govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Zerka je poručio da podaci sugerišu kako je Uniji potrebno manje velikih obećanja, a više konkretnih dokaza o smeru kretanja.
Četiri grupe evropskih birača
Studija je evropske glasače svrstala u četiri grupe. Pozitivci (19 %) su uvereni proevropljani koji krize vide kao priliku za jaču integraciju. S druge strane, negativci (39 %) veruju da je najbolje vreme Evrope prošlo, a u ovu grupu je svrstano gotovo polovina ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji.
Isključeni (12 %) su uglavnom apatični birači kojima je EU daleka tema, dok neodlučni (31 %) dele proevropske vrednosti, ali sumnjaju u sposobnost kontinenta da deluje odlučno, zaštiti građane i očuva svoje ideale.
Ključ je u neodlučnima
Pavel Zerka je istakao da je grupa neodlučnih ključna za budući smer Evrope.
"Lideri se obično obraćaju pozitivcima ili popuštaju negativcima, no upravo se među neodlučnima još uvek može sačuvati vera u evropski projekat", rekao je.
Za razliku od tvrdokornih evroskeptika, neodlučni su još uvek emocionalno vezani za Evropu, ali ih odbijaju institucionalna tromost i utisak geopolitičke slabosti, navodi izveštaj, a kako bi se vratilo njihovo poverenje, političari moraju da pokažu kako zajedničko delovanje može rešiti konkretne probleme građana - od energetske sigurnosti i odbrane do klimatskih promena i rasta troškova života, zaključio je Zerka.
(EUpravo zato/Index)