Alis Vajdel: Ukinućemo evro, zatvoriti granice i izaći iz Šengena

Foto: Shutterstock

Predsednica Alternative za Nemačku (AfD), Alis Vajdel, izjavila je da bi njena stranka, ako uđe u saveznu vladu, tražila izlazak Nemačke iz evrozone i Šengena, zatvaranje nacionalnih granica i znatno strožu migracionu politiku.

"Nemačkoj je pre uvođenja evra bilo znatno bolje", rekla je Vajdel, tvrdeći da je zajednička evropska valuta oslabila nemačku privredu i smanjila bogatstvo domaćinstava.

Govoreći o migracijama u intervjuu za ZDF, Vajdel je najavila zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz Šengenskog prostora.

Založila se i za veći broj deportacija i manje dodeljivanja državljanstva, uključujući povratak Sirijaca kojima više ne važi status zaštite.

Ona je istovremeno kritikovala CDU kancelara Fridriha Merca i ministra finansija iz SPD-a, Larsa Klingbajla, a ponovo ih je napala zbog odbijanja saradnje sa AfD-om.

AfD veoma jak u anketama

AfD uoči izbora 6. septembra u Saksoniji-Anhaltu, prema navedenom istraživanju, ima podršku veću od 40 odsto birača.

Na nacionalnom nivou, Istraživačka grupa za izbore (Forschungsgruppe Wahlen) AfD-u daje 27 odsto, dok je CDU na 22 odsto. Najnoviji ZDF-ov Politbarometar pokazuje i snažnu poziciju AfD-a uoči septembarskih izbora u istočnim saveznim pokrajinama.

Vajdel je ponovo odbacila i planiranu zabranu novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i mere kojima se pokušavaju smanjiti posledice klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Šta je AfD?

Alternativa za Nemačku (AfD) osnovana je 2013. godine kao evroskeptična stranka koja se protivila politici spasavanja prezaduženih članica evrozone.

U godinama nakon migrantske krize 2015. godine snažno se pomerila udesno, a u središte svoje politike stavila je protivljenje imigraciji i islamu, kao i znatno kritičniji odnos prema Evropskoj uniji. Danas se AfD opisuje kao krajnje desničarska, nacionalistička i antiimigraciona stranka.

Na prevremenim saveznim izborima u februaru 2025. godine AfD je osvojio 20,8 odsto glasova, dvostruko više nego 2021. godine, i završio na drugom mestu iza CDU-a. Sa 152 poslanika postao je najveća opoziciona stranka u Bundestagu.

Nemački Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) u maju 2025. godine proglasio je AfD potvrđeno krajnje desničarskom ekstremističkom strankom.

Ko je Alis Vajdel?

Alis Vajdel (47) je jedan od dva predsednika AfD-a na saveznom nivou, zajedno sa Tinom Krupalom, a od 2017. godine vodi i poslanički klub stranke u Bundestagu. AfD-u se pridružila 2013. godine, iste godine kada je stranka osnovana.

Po struci je ekonomistkinja. Studirala je ekonomiju i poslovnu ekonomiju i doktorirala ekonomiju, a pre ulaska u politiku radila je, između ostalog, za Goldman Saks i Alijanc Global Investors. Više godina provela je u Aziji, prvenstveno u Kini, i govori mandarinski jezik.

Na izborima 2025. godine bila je prva kandidatkinja za kancelarku u istoriji AfD-a. Pod njenim vođstvom stranka je ostvarila najbolji rezultat na saveznim izborima od osnivanja, osvojivši više od deset miliona glasova.

Vajdel se po privatnom životu razlikuje od tradicionalnog profila stranke, čiji je vrh često naglašavao konzervativne porodične vrednosti. Živi u istopolnoj zajednici sa partnerkom, koja je poreklom sa Šri Lanke, a zajedno odgajaju dva sina.

(EUpravo zato/Index.hr)

TAGOVI