2024. godina važi za godinu izbora jer je predviđeno da se u preko 60 zemalja širom sveta održe izbori, sa preko dve milijarde potencijalnih glasača. Prirodno, u centru pažnje je okršaj Donalda Trampa i Džoa Bajdena na američkim predsedničkim izborima. Ipak, nedavni izbori za članove Evropskog parlamentaimaju potencijal da budu najvažniji u istoriji Starog kontinenta. Uspon evropske desnice na ovim izborima nije samo potresao Evropu kao političku celinu već je i doveo u pitanje vrednosti i identitet na kojima Evropska unija počiva.
Analitičari i istraživači javnog mnjenja su i pre izbora predviđali odlične rezultate za ekstremnije desničarske opcije, čak i bolje od ostvarenih, ali katastrofalne poraze Olafa Šolca u Nemačkoj i Emanuela Makrona u Francuskoj je malo ko video. Same reakcije na rezultate izbora su podeljene - sa jedne strane, među liberalnijim Evropljanima je moguće uočiti veliki pesimizam, razočarenje i motivisanost za ozbiljniji aktivizam jer u kontroverznim društvenim stavovima ekstremne desnice vide pretnju po svoje slobode.
Sa druge strane, mnogi nisu toliko zabrinuti sa obzirom na činjenicu da je umerena Evropska narodna partija i dalje najveća politička grupa u Evropskom parlamentu, dok Ursula von der Lajen uveliko radi na formiranju koalicije sa, takođe umerenim, socijaldemokratama i liberalima.
Ekstremna desnica je na ovim izborima osvojila do sada neviđeno 131 mesto od njih 720 u parlamentu, a taj broj ima potencijal da poraste u zavisnosti od budućeg opredeljenja poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupaciji unutar Evropskog parlamenta. To je neverovatna vest, imajući na umu činjenicu da su evropski političari na svakom nivou uspešno potiskivali i marginalizovali ekstremnu desnicu još od samog nastanka evropske zajednice.
Uspon evropske desnice na ovim izborima nije samo potresao Evropu kao političku celinu već je i doveo u pitanje vrednosti i identitet na kojima Evropska unija počiva.
Kada se pogledaju rezultati izbora po državama, ne može se pričati o univerzalnom uspehu ekstremne desnice pošto su njeni pripadnici ostvarili lošiji rezultat na izborima u zemljama poput Mađarske, Portugala, Holandije i Švedske. Ove pobede, odnosno porazi desničara ipak ne predstavlja utehu briselskom establišmentu pošto su desničarske opcije pobedile u Francuskoj i Italiji, dok je nemački AfD (Alternativa za Nemačku) ostvario najbolji izborni rezultat za jednu ekstremno desnu partiju u Nemačkoj još od 1933. godine. Kako su u pitanju tri najveće ekonomske i vojne sile u Evropskoj uniji, tako se naslućuju i dimenzije disrupcije sa kojom se Evropa može suočiti u veoma bliskoj budućnosti.
Politička kriza u Francuskoj
Politička kriza je već počela u Francuskoj, gde je Emanuel Makron nakon ponižavajućeg poraza momentalno raspustio parlament i raspisao izbore za 30. jun. Može se reći da je francuski predsednik ovom odlukom izazvao biračko telo da konačno izabere između njega i ekstremno desnog Nacionalnog okupljanja, stranke Marin Le Pen koju predvodi 28-godišnji Žordan Bordela. Neki predstojeće izbore vide kao referendum na ekstremnu desnicu, dok mnogi Makronovi saveznici na ovu odluku gledaju kao na početak igre ruskog ruleta.
Ulozi ne mogu biti veći, jer poraz koalicije okupljene oko Emanuela Makrona na predstojećim parlamentarnim izborima predstavlja efektivni kraj njegove vladavine, iako je 2022. godine osvojio svoj drugi petogodišnji mandat na mestu predsednika Francuske.
U političkom sistemu Francuske, predsednik ima izuzetnu moć nad spoljnim i unutrašnjim poslovima države kada u parlamentu većinu ima njegova partija. U slučajevima kada premijera izabere parlamentarna većina koju ne predvodi predsednikova partija, dolazi do takozvane kohabitacije gde se predsednikov uticaj smanjuje, mada mu francuski ustav daje mnoge legalne opcije za "sabotažu" premijera, kao i ovlašćenja u spoljnoj politici. Makron cilja na to da što veći broj birača i potencijalnih saveznika u parlamentu pridobije time što će krajnju desnicu predstaviti kao zajedničkog neprijatelja.
To deluje još manje izvodljivo nakon što su se gotovo pa sve levičarske partije u Francuskoj ujedinili u Novi narodni front, koaliciju koja se predstavlja kao alternativa politici Emanuela Makrona.
U slučaju kohabitacije, Nacionalno okupljanje neće biti u mogućnosti da preokrene spoljnu politiku jer u tom domenu ustav predviđa velika ovlašćenja za predsednika. Sa druge strane, Makron neće moći da nastavi sa dosadašnjim intenzitetom bavljenja ratom u Ukrajini jer će situacija unutar države preokupirati veliki deo njegove pažnje. Naporu Ukrajinaca neće pomoći ni to što bi Nacionalno okupljanje kroz francuski parlament moglo da spreči Francusku da učestvuje u skupim programima finansijske podrške Ukrajini.
Najveća prepreka za dalji uspon ekstremne desnice unutar Evropskog parlamenta jeste razjedinjenost, pogotovo po pitanju podrške Ukrajini.
Makron je dobio i novog izazivača na nivou Evrope - Đorđu Meloni. Premijerka Italije je konsolidovala svoju moć snažnim nastupom na izborima za Evropski parlament i biće ključni igrač u raspletu izbora za Evropski parlament, a primećuje se i sve veći angažman na spoljnopolitičkom planu, uključujući i nedavno najavljenu posetu Kini tokom leta.
Snabdevanje kritičnim sirovinama
Evropska suverenija politika će imati više na snazi i uticaju u narednom periodu imajući u vidu kako rezultate izbora, tako i globalne izazove sa kojima se evropski kontinent suočava. Pitanje energenata i snabdevanja kritičnim sirovinama postaje jedno od najvažnijih strateških pitanja za EU tako da se može očekivati i da će strateška pozicija Srbije više biti na značaju. Evropi su potrebi pouzdani partneri nakon što je rat u Ukrajini pokazao cenu zavisnosti od ruskog gasa. Među evropskim liderima postoji svest opasnosti od zavisnosti od kritičnih sirovina koje dolaze od nesigurnih partnera, kao što je npr. Kina, ili od partnera koji se nalaze na suprotnim krajevima planete poput Kanade i Australije. Evropi treba pouzdan, ali i pristupačan izvor ovih sirovina od kojeg je ne dele čitavi okeani i kontinenti. Budućnost industrije električnih vozila i baterija, kao i snabdevanja kritičnim sirovinama je jedno od centralnih pitanja za donosioce odluka u Briselu i u tome leži velika prilika za Srbiju, jer njeni resursi poput litijuma i bakra, ali i potencijal za razvoj proizvodnje Evropi nude sigurnost u jednom izuzetno nesigurnom lancu snabdevanja.
Najveća prepreka za dalji uspon ekstremne desnice unutar Evropskog parlamenta jeste razjedinjenost, pogotovo po pitanju podrške Ukrajini. Umerena koalicija oko Evropske narodne partije je i dalje čvrsta, a kapacitet krajnje desnice za uticaj na donošenje politika će najviše zavisiti od toga koliko je ujedinjena u delovanju. Realpolitički uticaj ovih izbora na svetskom nivou je trenutno minimalan, ali promene koje je uspon krajnje desnice doneo evropskoj političkoj sceni mogu predstavljati istorijsku prekretnicu.
Evropski parlament će zbog znatno većeg prisustva krajnje desnice na uštrb zelenih i levičara da se pomeri u desno, a rezultati izbora su uneli do sada neviđen nivo polarizacije prvo u samim državama, a zatim i na nivou najviših insitucija EU. Evropski lideri će morati da se sve više bave nacionalnom politikom jer ekstremna desnica teži ka tome da sve spušta na nacionalni nivo, pogotovo pitanja poput bezbednosti i odbrane.