Mađarski parlament usvojio je ustavni amandman kojim se omogućava razrešenje predsednika države Tamaša Šuljoka, nakon što ga je premijer Peter Mađar optužio da je "Orbanova marioneta". Međutim, Šuljok odbija da podnese ostavku i tvrdi da je čitav postupak protivustavan. Šta sledi?
Naime, mađarski parlament je u ponedeljak izglasao izmene Ustava kojima se otvara put za razrešenje predsednika Tamaša Šuljoka. Reč je o delu plana premijera Petera Mađara, nazvanog "Purgatorijum", čiji je cilj da ukloni političko nasleđe svog prethodnika Viktora Orbana.
Ovo se smatra prvim ozbiljnim političkim testom za Mađarovu stranku Tisa, koja je posle ubedljive pobede na aprilskim izborima preuzela vlast.
Iako pokušaj smene predsednika uživa veliku podršku javnosti, pravni stručnjaci upozoravaju da bi čitav proces mogao da izazove ozbiljne pravne posledice. Euronews objašnjava suštinu sukoba između premijera i predsednika Mađarske.
Zašto Mađar želi da smeni predsednika Šuljoka?
Peter Mađar, koji je u aprilu ostvario ubedljivu izbornu pobedu, više puta je pozvao Šuljoka da podnese ostavku, nazivajući ga "Orbanovom marionetom".
Njegov osnovni cilj jeste potpuna promena političkog sistema. Kako je više puta naglasio, ne želi samo promenu vlasti, već i promenu režima.
Mađar smatra da Šuljok nije dostojan funkcije predsednika, jer nije reagovao na, kako tvrdi, Orbanovu politiku podela i narušavanje vladavine prava.
Posebno mu zamera što nije zaštitio opozicione aktiviste i političare za koje se sumnja da su tokom predizborne kampanje bili meta aktivnosti tajnih službi.
"Bio je dužan da štiti ustavni poredak u trenutku kada je jedan od njegovih temelja bio ozbiljno ugrožen", rekao je Mađar.
Kako je dodao, "obaveza tajnih službi jeste da štite mađarsku državu, a nikada ne smeju da postanu privatna vojska vladajuće stranke."
Pravni stručnjak Tamaš Latman smatra da vladajuća većina ima još jedan razlog za zabrinutost, jer predsednik ima pravo pomilovanja.
"Ako budu pokrenuti krivični postupci protiv ključnih ljudi prethodne vlasti, postoji mogućnost da ih predsednik pomiluje i time onemogući njihovo procesuiranje", rekao je Latman.
Kako je odgovorio predsednik?
Odgovor je kratak - ne namerava da ode.
Šuljok tvrdi da parlament nema ustavni osnov da mu skrati mandat i upozorava da bi takav potez mogao da izazove ozbiljnu ustavnu krizu.
Odbacio je mogućnost ostavke i ocenio da Mađarov plan predstavlja pretnju demokratiji.
"Pitanje je da li će ova politička sila pogaziti međunarodno priznate principe vladavine prava i istinske predstavničke demokratije", naveo je Šuljok u saopštenju objavljenom u nedelju.
Kakav je stav Fidesa?
Za Fides, stranku koja je svojevremeno postavila Šuljoka na mesto predsednika, ovo je pre svega politička borba.
Iz te stranke poručuju da pokušaj njegove smene predstavlja korak ka "tiraniji" i pozvali su građane na protest.
Bivši premijer Viktor Orban, koji je predložio Šuljoka za predsednika, preko društvenih mreža pozvao je građane da se usprotive njegovom, kako kaže, "prisilnom uklanjanju".
Međutim, Orban danas više nema političku snagu niti podršku kakvu je imao pre nego što je ubedljivo izgubio izbore.
"Ako predsednik bude nasilno smenjen, Mađarska ima pravo na otpor. I mi ćemo se odupreti", poručio je Orban.
Kako izgleda postupak njegove smene?
Posle usvajanja ustavnog amandmana, Šuljok ima pet dana da odluči da li će ga potpisati.
Ako to učini, amandman stupa na snagu i automatski prestaje njegov predsednički mandat.
Ako odbije da potpiše zakon, parlament će pokrenuti postupak za njegov opoziv zbog navodnog neispunjavanja ustavnih obaveza i zatražiti od Ustavnog suda da mu ukine mandat.
Prema oceni Tamaša Latmana, to je vrlo rizičan potez.
"Ustavni sud može da zaključi da je Šuljok prekršio Ustav odbijanjem da potpiše amandman, ali da taj prekršaj nije dovoljno ozbiljan da bi bio razrešen. U tom slučaju mogao bi da ostane na funkciji, iako bi Sud utvrdio da je postupio protivustavno. S obzirom na to da većinu u Ustavnom sudu i dalje čine sudije koje je imenovao Fides, to je sasvim realan ishod", navodi Tamaš.
Latman dovodi u pitanje i plan da predsednika privremeno zameni predsednik parlamenta.
Prema mađarskom zakonodavstvu, to je moguće samo kada predsednik nije u stanju da obavlja svoju funkciju.
Samo odbijanje da potpiše zakon, smatra on, ne znači automatski da predsednik nije sposoban da vrši svoju dužnost. Šuljok bi mogao da tvrdi da uredno obavlja sve predsedničke obaveze, osim što premijer želi njegovu smenu.
Da li je sve to u skladu sa zakonom?
Vladajuća stranka Tisa tvrdi da je smena predsednika bila jedno od ključnih predizbornih obećanja koje je podržala većina birača.
Peter Mađar je tokom kampanje više puta najavljivao da će smeniti najviše funkcionere koje je postavila Orbanova vlast.
Istraživanje Centra za istraživanje javnog mnjenja "21" iz maja pokazalo je da 67 odsto mađarskih građana podržava smenu Tamaša Šuljoka.
"Šuljok je postao simbol Orbanovog sistema, zbog čega je sasvim legitimna politička meta premijera", smatra Latman.
Šuljok, međutim, ostaje pri stavu da za njegovu smenu ne postoji ustavni osnov i upozorava da se mora poštovati načelo podele vlasti.
"Nemam razloga da podnosim ostavku. Ne postoji ustavni osnov za moje razrešenje", izjavio je prošle sedmice.
Dodao je da je ustavni amandman usmeren protiv jednog konkretnog čoveka, što je, prema njegovim rečima, suprotno principima vladavine prava.
Šta kaže Brisel?
Evropska komisija saopštila je da pažljivo prati razvoj događaja u vezi sa ustavnim amandmanom.
Evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat izjavio je u junu za Euronews da promene na najvišim državnim funkcijama mogu biti legitimne.
"Kada dođe do tako velikih promena na političkoj sceni jedne države, sasvim je očekivano da uslede i kadrovske promene", rekao je Mekgrat.
Istovremeno, gotovo 50 poslanika Evropskog parlamenta zatražilo je od Evropske komisije da se ovim pitanjem hitno pozabavi.
Šuljok je, s druge strane, zatražio mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja koje čine nezavisni pravni stručnjaci zaduženi za usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa međunarodnim demokratskim standardima.
Venecijanska komisija važi za nezavisno i nepristrasno telo. Nakon posete njenog izaslanstva Mađarskoj u junu, očekuje se da će stručnjaci ovo pitanje razmatrati u oktobru.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)