Holandski parlamentarni izbori održani u sredu doneli su neočekivanu trku "rame uz rame" između desničarskog lidera Gerta Vildersa iz Partije za slobodu (PVV) i novog progresivnog političara Roba Jetena iz liberalne stranke D66 - a obojica su osvojila po 26 poslaničkih mesta.
Prema preliminarnim rezultatima, razlika između dve stranke iznosi svega oko 2.000 glasova, a konačni rezultati biće poznati tek za nekoliko dana.
Evo ključnih stvari koje znamo do sada:
Iznenadni uspon stranke D66
Stranka D66, kojoj su ankete predviđale svega 17 mesta, na kraju je osvojila čak 26 - ogroman skok koji je iznenadio i analitičare i birače.
Rob Jeten (38), koji je 2023. preuzeo vođstvo nad liberalima, uspeo je da osvoji poverenje građana nastupima u završnim televizijskim debatama.
Tokom prve velike debate, dve nedelje pre izbora, Jeten je imao priliku da se istakne, jer se Vilders povukao iz kampanje nakon pretnji terorističkim napadom. Jetenov optimizam i poziv na "konstruktivnu koaliciju" očigledno su naišli na dobar odjek kod birača.
D66 je ostvarila svoj najbolji izborni rezultat još od osnivanja 1966. godine.
"Milioni Holanđana danas su okrenuli leđa negativnosti i odlučili se za politiku koja nam ponovo omogućava da gledamo napred", rekao je Jeten u pobedničkom govoru u Lajdenu.
Težak poraz za levicu - Timermans se povlači
Zajednička lista Zelenih (GroenLinks) i Laburističke partije (PvdA), koju je predvodioFrans Timermans, doživela je veliki pad.
Na izborima 2023. ova koalicija bila je druga po snazi, dok je sada pala na četvrto mesto i izgubila pet poslaničkih mesta.
Nekadašnji evropski komesar i „otac Zelenog dogovora" preuzeo je odgovornost i najavio povlačenje s čela partije.
"Naravno da sam razočaran, jer smo se borili iz sve snage. Ali očigledno nisam uspeo da ubedim dovoljno ljudi da glasaju za nas, i to je moja odgovornost", rekao je Timermans.
Pad podrške Vildersu
Ni Gert Vilders nije dočekao noć koju je priželjkivao.
Iako je zadržao sličan broj glasova kao D66, njegova Partija za slobodu (PVV) izgubila je sedam mesta u odnosu na 2023.
To mu praktično onemogućava da postane premijer, jer mnoge stranke odbijaju saradnju s njim. Ipak, Vilders nije odustao od svojih ambicija.
"Očekivali smo drugačiji rezultat, ali borbeni smo više nego ikada. I dalje smo druga, a možda i najveća stranka u zemlji", napisao je na mreži X.
Dok je PVV izgubila mesta, druge krajnje desne stranke napreduju - JA21 je osvojila osam mesta (umesto jednog), a Forum za demokratiju (FvD) sedam (umesto tri).
Stručnjaci upozoravaju da "pad PVV-a ne znači kraj populizma u Holandiji, već njegovu fragmentaciju", jer je oko 30% bivših birača PVV-a prešlo u JA21.
Šta ovo znači za Evropu?
Odlazeća desničarska vlada, koju je vodio tehokrata Dik Sčof, imala je turbulentne odnose s Briselom.
Za razliku od većine evropskih lidera, Sčof nije imao podršku političke partije, što je, uz česte rekonstrukcije vlade, stvorilo nestabilnost.
Njegov prethodnik, Mark Rute, sada generalni sekretar NATO-a, bio je premijer 14 godina i imao značajnu ulogu u evropskim pregovorima o budžetu, odbrani i migracijama.
Ako Jeten, koji je saveznik proevropske liberalne grupacije Renew (na čelu s Emanuelom Makronom), uspe da formira vladu, analitičari smatraju da bi mogao da obnovi uticaj Holandije u EU u duhu Mark Ruta.
Težak put ka formiranju vlade
Za većinu u parlamentu potrebno je 76 poslaničkih mesta, što znači da će svaka buduća vlada morati da bude koaliciona.
Ključnu ulogu imaće stranka VVD (narodnjaci desnog centra), koja sada ima 22 mesta, samo dva manje nego 2023.
Stranka, koju je do nedavno vodio Rute, sada je pod vođstvom Dilan Ješilgjoz. Iako su ušli u koaliciju s Vildersom i vlada pala zbog neslaganja oko migracione politike, birači ih nisu kaznili ozbiljno.
Ostali partneri iz prethodne vlade, konzervativni NSC i agrarna partija BBB, doživeli su težak poraz, NSC je čak ostao bez ijednog mesta.
Na prethodnim izborima 2023. Holandiji je trebalo više od šest meseci da formira vladu, što je dodatno oslabilo njenu poziciju u EU. Ovaj put, politički pregovori mogli bi biti još složeniji.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)