Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre, privodi kraju svoj mandat i trenutno obavlja oproštajne posete najvišim zvaničnicima u zemlji. U skladu sa uobičajenim diplomatskim praksama EU, ambasadorski mandati traju oko tri godine, a Žiofre je ovu dužnost preuzeo u avgustu 2021. godine.
Njegov odlazak iz Srbije deo je redovne rotacije u okviru Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), i iako još uvek nije zvanično potvrđeno na koju će sledeću funkciju biti raspoređen, očekuje se da će nastaviti svoju karijeru u okviru evropskih institucija.
Tokom svog trogodišnjeg mandata, Žiofre je bio aktivan akter u brojnim ključnim procesima koji se tiču evropskih integracija Srbije i jačanja odnosa sa Evropskom unijom. Njegov diplomatski rad obeležile su poruke o važnosti reformi, dijalogu Beograda i Prištine, ali i konkretna podrška projektima koji doprinose približavanju Srbije evropskim standardima.
Energetska bezbednost i zelena tranzicija
Ambasador Žiofre bio je ključan glas EU u podršci energetskoj nezavisnosti i održivoj tranziciji Srbije. Pod njegovim mandatom započeta je i podržana izgradnja gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, koji će omogućiti diverzifikaciju snabdevanja prirodnim gasom, konkretan korak ka smanjenju zavisnosti od ruskih energenata.
Pored toga, EU je obezbedila i dodatnu pomoć građanima Srbije u suočavanju sa energetskom krizom, a Žiofre je bio čest glas podrške inicijativama koje promovišu obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Koliko je EU posvećena podršci zelenoj tranziciji Srbije, uz važnost reformi i političke volje za sprovođenje ekoloških politika, videlo se kroz različite projekte koje je Unija podržala.
"EU, kroz Zeleni dogovor, ima najjače ekološko zakonodavstvo, ali da su za njegovu primenu neophodne funkcionalne institucije i stručni ljudi. EU već ulaže u projekte kao što su prečistači otpadnih voda u više gradova i ukupno je izdvojila 582 miliona evra bespovratne pomoći za zaštitu životne sredine u Srbiji. Kroz Zelenu agendu, cilj je prelazak na obnovljive izvore energije, očuvanje prirodnih resursa i razvoj održive poljoprivrede", poručio je ambasador jednom prilikom.
Uz to, Žiofre je naglasio i da EU sufinansira inovativne projekte u oblasti dekarbonizacije i cirkularne ekonomije, pokazujući da zelena tranzicija u Srbiji već dobija konkretne oblike.
Proširenje EU najznačajniji korak
Podrška Srbiji na putu ka EU nije izostala ni iz kabineta odlazećeg ambasadora, što se smatra jednom od najznačajnijih oblasti na kojima je radio tokom mandata u našoj zemlji. Na poslovnom samitu Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora, održanom u maju ove godine, poručio je da je "EU posvećena pristupu Srbije i da su dalje reforme ključne u njenom napretku" kao i da Srbija nudi znanje i strateški položaj za investicije i inovacije.
Da proširenje EU više nije samo političko obećanje već "geopolitički imperativ i strateški prioritet" jasno je stavljao do znanja kako Žiofre tako i drugi evropski zvaničnici, uz poruku da "nema prečica, do prijema u EU vodi samo primena reformi".
"Ne postoji fiksni kalendar za prijem, ali put je jasan. Brzina pristupanja zavisi isključivo od brzine sprovođenja reformi. Ako zemlje kandidati ispune potrebne reforme, posebno u oblasti vladavine prava i demokratskog upravljanja, EU će reagovati. Danas zaista vidimo pravi politički zamah za proširenje EU ka Zapadnom Balkanu, ali to neće trajati zauvek. Zato je važno da lideri iskoriste trenutak i ubrzaju reforme. Vrata su šire otvorena nego ikada, ali neko mora i da uđe kroz njih. Ako bi se spremnost merila samo ambicijom, neke bi zemlje već bile članice. U praktičnom smislu, neke su dalje odmakle od drugih, ali Srbija, svojom veličinom i resursima, ima svaku šansu da bude predvodnik", izjavio je u intervjuu za NIN.
Na pitanje proširenja osvrnuo se i na panel diskusiji "Od Poljske do Danske: Zajednički put u vanrednim vremenima", povodom nedavne primopredaje uloge predsedavajuće između Poljske i Danske.
"Za vreme predsedavanja Poljske, koja 1. jula predaje tu ulogu Danskoj, učinjen je veliki pomak u pogledu proširenja EU na Zapadni Balkan, a siguran sam da će Danska činiti isto", rekao je ambasador.
Prema njegovim rečima, u napredovanju Srbije ka EU, očekuje se napredak u vladavini prava, slobodi medija i izbornoj reformi.
“Želimo da vidimo napredak u odnosima u regionu i sa Kosovom, a naročito da vidimo progres u vladavini prava, onda možemo napred“, izjavio je Žiofre.
U okviru ove oblasti, posebnu važnost je isticao kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, sprovođenje svih sporazuma, uključujući i Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine, naglašavajući da je to jedini način da se reše otvorena pitanja i krene napred.
Reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda
Žiofre je dosledno isticao značaj vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, borbe protiv korupcije i slobode medija kao ključnih uslova za pristupanje Srbije EU. Redovno je komentarisao potrebu za punom implementacijom zakona i reformskih mera, ukazujući na značaj transparentnosti i odgovornosti.
"Verujemo da ljudsko dostojanstvo, sloboda, kvalitet demokratije i vladavina prava jesu u samoj srži onoga što želimo da budemo i što jesmo i četiri neophodna elementa da bi ostvarili poverenje i jedinstvo među našim narodima", istakao je Žiofre krajem prošle godine na Evropskoj nedelji.
Naglasio je tada i da su u procesu pristupanja EU pitanja civilnog društva, medija i vladavine prava fundamentalna i da borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost sudstva i postojanje nezavisnih medijaostaju ključni elementi za napredak u okviru pregovora za pristupanje.
Takođe je učestvovao u političkom dijalogu sa institucijama u Srbiji, naročito u kontekstu unapređenja izbornog procesa i slobode izražavanja.
Zaštita kulturnog nasleđa i razvoj turizma
Tokom mandata ambasadora EU u Srbiji, Emanuelea Žiofrea (od 2021), zaštita kulturnog nasleđa i razvoj turizma postali su ključne oblasti saradnje između Srbije i Evropske unije. Kroz brojne projekte koji se realizuju u okviru pretpristupne pomoći (IPA fondovi), EU je aktivno ulagala u obnovu kulturno-istorijskih spomenika i promociju kulturnog turizma, naročito u lokalnim sredinama koje nisu u centru ekonomskog razvoja.
Jedan od značajnih segmenata te podrške odnosi se na rekonstrukciju i revitalizaciju tvrđava i verskih objekata od izuzetnog značaja za istoriju i identitet Srbije. U tom kontekstu, EU je finansirala:
· Rekonstrukciju tvrđave u Baču, koja je deo kulturne rute i istorijskog nasleđa Vojvodine;
· Obnovu tvrđave Fetislam kod Kladova, na obali Dunava, koja ima potencijal da postane važna turistička destinacija;
· Restauraciju tvrđave u Golupcu, jedne od najpoznatijih srednjovekovnih fortifikacija u Srbiji, smeštene na ulazu u Đerdapsku klisuru;
· Obnovu sinagoge u Subotici, jednog od najlepših primera secesijske arhitekture u regionu, koja je i simbol multikulturalnosti severne Bačke.
Ovi projekti nisu samo ulaganje u fizičku infrastrukturu, već i u očuvanje kolektivnog pamćenja, kulturne raznolikosti i lokalne tradicije. Ujedno, oni podstiču kulturni i održivi turizam kao način ekonomske revitalizacije lokalnih zajednica, posebno u manje razvijenim opštinama gde ovakvi sadržaji predstavljaju šansu za zapošljavanje, razvoj malih biznisa i promociju regije.
Ambasador Žiofre je u više navrata naglašavao da su kultura i očuvanje nasleđa mostovi povezivanja Srbije i Evropske unije. Kulturna saradnja, prema njegovim rečima, ne samo da doprinosi boljem razumevanju i uvažavanju zajedničkih vrednosti, već i konkretno koristi građanima – kroz jačanje lokalnih zajednica, unapređenje kvaliteta života i očuvanje identiteta.
Podrška EU u ovim oblastima sprovodi se kroz različite programe, uključujući IPA fondove, EU PRO Plus, IPARD, kao i prekogranične projekte saradnje, koji dodatno osnažuju regionalne veze i promovišu kulturnu razmenu. Na taj način, EU strategijski kombinuje očuvanje kulturnog bogatstva sa održivim razvojem, turizmom i ekonomskom inkluzijom, doprinoseći i procesu evropskih integracija Srbije.
Podrška ekonomskom razvoju i EU investicijama
Žiofre je aktivno promovisao i sprovodio projekte iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kroz koji je Srbiji stavljeno na raspolaganje više milijardi evra za infrastrukturne projekte. Tu spadaju modernizacija železničke pruge Beograd–Niš, gradnja deonice auto-puta Niš–Merdare i planovi za dečju bolnicu "Tiršova 2".
Kroz ova ulaganja EU ne samo da je jačala privredu, već i konkretno poboljšavala život građana, što je Žiofre više puta isticao kao suštinsku vrednost procesa evropskih integracija.
(EUpravo zato.rs)