U Skoplju je održan dvodnevni samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, posvećen implementaciji Plana rasta za region – sveobuhvatne inicijative EU koja ima za cilj ubrzanje evropskih integracija kroz konkretne reforme, ekonomsko povezivanje i političku stabilizaciju. Domaćin skupa bio je premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, a događaj je okupio ključne političke lidere regiona kao i evropsku komesarku za proširenje Martu Kos.
Nakon godinu dana sprovođenja reformi i intenzivne saradnje u oblastima kao što su finansije, transport, digitalna povezanost i integracija tržišta, komesarka Marta Kos i lideri su napravili pregled dosadašnjeg napretka. Takođe su potvrdili svoju odlučnost da se redovno sastaju kako bi održali politički zamah iza sprovođenja Plana. Sledeći sastanak lidera planiran je za jesen ove godine.
Komesarka Kos je istakla da Evropa ne može biti jedinstvena bez Zapadnog Balkana, kao i da je sada postignut jasan konsenzus o proširenju. Ipak, ona je i upozorila da ta vrata neće biti večno otvorena. Ona je pozvala zemlje regiona da ubrzaju sprovođenje reformi kako bi se iskoristile prednosti Plana rasta, koji uključuje šest milijardi evra za ulaganja u oblasti energije, transporta i digitalne transformacije .
"Najveći evropski projekat biće onaj koji će stvoriti ujedinjenu Evropu – Evropu u kojoj ćemo sami razmišljati o svojoj budućnosti jer niko drugi neće krojiti budućnost Evrope – samo mi", istakla je Marta Kos podsećajući na poruke predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, koje je iznela prilikom nedavne dodele Međunarodne nagrade u Ahenu.
Komesarka je naglasila da su ključni koraci za zajednički evropski napredak jačanje konkurentnosti, zaštita demokratije od spoljnih uticaja i izgradnja otpornosti kontinenta. U tom kontekstu, istakla je i da je jedinstvo Evrope moguće samo ako se nastavi proces proširenja, posebno uključivanjem zemalja Zapadnog Balkana.
Govoreći o napretku u regionu, komesarka je pohvalila Albaniju, čiji je premijer Edi Rama otvorio tri klastera u poslednjih šest meseci, i zahvalila na potpunoj posvećenosti reformama. Takođe je navela da, ukoliko se ovakav tempo nastavi, svi klasteri mogu biti otvoreni.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, istakla je da je reformska agenda usvojena i da se očekuje da nova vlada pokaže odlučnost kako bi se proces proširenja nastavio bez zastoja, a govoreći o našoj zemlji naglasila je da se "sa Srbijom kreće napred".
Na istom panelu obratio se i ministar za evrointegracije Srbije, Nemanja Starović, koji je poručio da sprovođenje Plana rasta već daje prve rezultate što se na primeru Srbije vidi kroz pristup Jedinstvenoj oblasti plaćanja u evrima SEPA, razgovorima o širenju zelenih saobraćajnih koridora i ka državama članicama EU, pristupanju AKA sporazumima, kao i o tome da građani regiona mogu da koriste ‘roming kao kod kuće’ i dok su u EU.
"Sve su ovo oblasti koje čine i srž reformi unutrašnjeg tržišta Srbije, ali i jezgro logike evropske integracije. Zato danas posebno ističem naš strateški ekonomski prioritet - ulazak Srbije u Jedinstveno tržište EU. To nije samo formalna obaveza u pregovaračkom procesu, već prilika za jačanje naše ekonomije i poboljšanje kvaliteta života naših građana," rekao je Starović u Skoplju.
On je dodao da Evropska komisija još od 2021. godine ocenjuje da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata pravila konkurencije i inkluzivnog rasta, te da se očekuje dalja podrška država članica kako bi se ovaj proces ubrzao. Napredak u Klasteru 2, koji se odnosi na slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage, donosi neposredne koristi za ekonomiju Srbije i sve više je integriše u unutrašnje tržište EU. Ministar je naglasio da je važna podrška Evropske komisije kako bi i taj klaster bio što pre spreman za otvaranje.
Starović je zaključio da je Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na dugoročnoj viziji zajedničkog prosperiteta i jačanju međusobnog poverenja u regionu i sa Evropskom unijom, kao i da je Srbija dosledna toj strateškoj orijentaciji.
Na osnovu dosadašnjeg rada, učesnici su se saglasili da dodatno intenziviraju sprovođenje reformi, potvrđujući političku posvećenost i radeći na postizanju širokog nacionalnog konsenzusa kako bi ključne mere bile usvojene temeljno i na vreme. Takođe će se raditi na unapređenju komunikacije i vidljivosti, kako bi građani i preduzeća jasno videli konkretne koristi Plana rasta i razumeli reforme koje on donosi, navodi se u saoopštenju Evropske komisije, gde je najavljeno da će EK u narednim nedeljama završiti ocenu sprovođenja reformi i usvojiće odluke o isplatama koje se odnose na prvi izveštajni ciklus.
Partneri sprovode reforme u okviru Reformskih agendi
Instrument za reforme i rast (RGF), u okviru kojeg su partneri razvili svoje Reformske agende, predstavlja ambiciozan zajednički alat i obavezu za sprovođenje više od 600 reformi, za koje EU obezbeđuje finansijsku podršku u iznosu od 6 milijardi evra.
Do sada su isplate predfinansiranja u okviru RGF-a izvršene za Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru i Srbiju, dok Komisija ohrabruje i ostale zemlje Zapadnog Balkana da ubrzaju reforme i proces.
Nakon što su u oktobru 2024. odobrene Reformske agende za pet partnera, započeta je implementacija. Komesarka Kos podsetila je u Skoplju da ovaj instrument zahteva snažno političko vođstvo i posvećenost lidera kako bi se osigurala brza i potpuna realizacija kao i da će to ubrzati ekonomski rast partnera i omogućiti napredak na putu ka članstvu u EU. Iako su rezultati u pojedinim oblastima već vidljivi, partneri su pozvani da ubrzaju realizaciju plana. Komisija blisko sarađuje sa partnerima sa Zapadnog Balkana kako bi se to postiglo.
Nova ključna ulaganja u čistu energiju u vrednosti do 487 miliona evra
Koristeći predfinansiranje koje je dostupno korisnicima koji su završili sve pripremne aktivnosti za RGF, Komisija je predložila Operativnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) investicioni paket od 87,7 miliona evra. Očekuje se da će ovaj paket mobilisati ukupno 487,3 miliona evra za osam novih investicija u čistu energiju u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, navodi se u saopštenju EK.
Zemlje Zapadnog Balkana ubrzano se približavaju Evropskoj uniji kroz konkretne korake u okviru EU Plana rasta. Pored sprovođenja ključnih reformi, partneri su se dodatno angažovali u oblastima koje građanima i privredi donose vidljive koristi:
- Finansijska povezanost: Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Srbija pristupile su SEPA sistemu, što omogućava jednostavnije i jeftinije novčane transakcije u evrima – kao unutar EU.
- Brži protok robe: Uspostavljaju se "zelene trake" na 11 ključnih graničnih prelaza, uz podršku EU, kako bi se ubrzao i olakšao promet robe između regiona i Unije.
- Digitalna transformacija: Sedam digitalnih centara za inovacije već podržava mala i srednja preduzeća, a skoro 300 opština je uključeno u inicijativu WiFi za Zapadni Balkan, koja donosi besplatan internet građanima.
- Roming bez granica: EU i region rade na daljem smanjenju troškova rominga, sa ciljem da građani koriste mobilne usluge po istim cenama kao kod kuće, bilo da su u EU ili na Balkanu.
- Turizam i zaštita potrošača: Regionalni turistički sektor se povezuje sa evropskim institucijama kako bi postao održiviji i konkurentniji, dok se u oblasti potrošačkih prava razvijaju mehanizmi za veću bezbednost i bolju zaštitu građana.
- Auto-put ka Jedinstvenom tržištu: Novi program povezuje privrede EU i regiona kroz jačanje industrijskih partnerstava, usklađivanje pravila i bolje povezivanje poslovnih zajednica.
Ovim koracima Zapadni Balkan ne samo da ubrzava pristupanje EU, već građanima i privredi već sada donosi konkretne koristi članstva – pre punopravne integracije.
(EUpravo zato.rs)