U Briselu je održan međuparlamentarni sastanak odbora na temu "Institucionalne posledice pregovora o proširenju EU", na kom su učestvovali i poslanici iz Srbije. Osnovni cilj bila je razmena mišljenja zemalja članica sa nacionalnim parlamentima zemalja o neophodnim reformama kako za države koje teže ka članstvu, tako i EU za njihov ulazak u evropsku porodicu.
Debata je zasnovana na nacrtu izveštaja Sandra Gocija o "Institucionalnim posledicama pregovora o proširenju EU", koji je nakon sastanka za EUpravo zato rekao da je jasno da nema proširenja bez reforme EU.
"Debata je bila sadržajna i ozbiljna. Prisutni su bili predstavnici nacionalnih parlamenata EU, predstavnici parlamenata zemalja kandidata, kao i poslanici Evropskog parlamenta, koji su razgovarali o političkim i institucionalnim posledicama proširenja i procesa pristupanja. Ukazana je snažna podrška predstavnicima parlamenata zemalja kandidata, ali jasno je da postoje tri ključna problema. Imamo problem sa kapacitetom za proširenje, problem sa odlučivanjem i problem sa demokratijom", rekao je on za naš portal.
Što se pomenutih problema tiče, Goci je objasnio da se oni "međusobno prepliću i da je nemoguće govoriti o uspešnom proširenju bez rešavanja načina odlučivanja u Evropskoj uniji.
"Ukoliko se ne reši pitanje odlučivanja, proširenje može biti blokirano vetom. Zato je potrebno reformisati pravo veta i omogućiti efikasnije donošenje odluka. Takođe, neophodno je reformisati i same institucije kako bi EU mogla da funkcioniše u proširenom sastavu", dodao je.
Reforma EU ključna za proširenje
Važnost sprovođenja reformi za prijem zemalja članica EU čula se od evropskih zvaničnika nebrojano puta. Međutim, čula se i ona druga strana, da je neophodno i da se EU prilagodi aktuelnim geopolitičkim dešavanjima. Poruku u sličnom tonu preneo nam je i Milan Radin, narodni poslanik i član Odbora za evropske integracije, nakon sastanka.
Proces reforme unutar Evropske unije, koji je ključan za budućnost proširenja, "koči se zbog dubokih političkih razlika unutar samih članica i evropskih institucija", a iako se većina zemalja slaže da su promene neophodne, neusklađenost političkih grupacija prolongira donošenje konkretnih odluka. Prema njegovim rečima evropska reforma nije samo pitanje promena u načinu glasanja u Savetu EU, što se često navodi u javnom diskursu, već podrazumeva niz dubinskih i sistemskih zahvata.
"To je mnogo širi i kompleksniji proces – tu je reforma zajedničke poljoprivredne politike, koja je važna i za države članice, ali i za zemlje kandidate. Tu su i bezbednosni aspekti, funkcionalnost institucija, fiskalna pravila", navodi on.
Radin smatra da postoje "nepomirljive razlike unutar političkih grupacija u Evropskom parlamentu", ali i unutar samih članica, što dodatno komplikuje donošenje odluka na nivou cele Unije.
"U mnogim slučajevima, unutrašnja politička pitanja država članica EU koče širu reformu Unije, iako postoji konsenzus o njenoj neophodnosti", kaže Radin.
Kada je reč o Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, naš sagovornik smatra da su "negde između" odnosno deo evropskog procesa, ali istovremeno i zarobljene u okolnostima na koje same ne mogu presudno da utiču. Ipak, ukazuje da se glas zemalja kandidata čuje, a njihovi stavovi se u određenoj meri i uvažavaju.
"Mi jesmo deo tog procesa, čuje se naš glas, donekle smo i uvaženi, ali moramo biti svesni da su to još uvek njihova unutrašnja pitanja, i da od njihovih odluka zavisi mnogo toga," ocenjuje Radin.
Prema njegovim rečima, Evropa najpre mora da "razgovara sama sa sobom i reši svoje unutrašnje nesuglasice, kako bi mogla da uđe u fazu ozbiljnog proširenja".
"Bez unutrašnjeg dogovora o reformama, ne možemo očekivati otvaranje prostora za nove članice, zaključuje Radin za naš portal.
Šta piše u izveštaju?
Nacrt izveštaja izvestioca Sandra Gozija o institucionalnim posledicama pregovora o proširenju EU identifikuje tri ključna izazova koje Unija mora da reši kako bi bila spremna za proširenje.
Izazov efikasnosti - predlaže promenu načina odlučivanja (smatra se neophodnim prelazak s jednoglasnosti na kvalifikovanu većinu kroz aktiviranje paserele klauzula) i reformu glasanja u institucijama, kao i prilagođavanje veličine i sastava EP i Komisije .
Izazov moći i resursa - naglašava potrebu za redefinisanjem dugoročnog budžeta (MFF) iznad sadašnjeg limitiranog maksimuma od 1 % BND-a, te uspostavljanje novih sopstvenih prihoda za EU, kao i finasijsko jačanje institucija .
Izazov demokratije - zalaže se za jačanje političke uloge EP (pokretanje zakonodavne inicijative, učešće u izboru EP mesta, parlamentarni nadzor), transparentnost i mehanizme za veću odgovornost Unije
(EUpravo zato.rs)