Odlazeći izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak je u razgovoru za RTS kazao da EU namerava da ponovo pokrene razgovore na nivou lidera, posle izbora na Kosovu i Metohiji.
Kako je naveo, EU priprema predloge za obe strane u procesu koji će voditi šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, uz pomoć iskusnog danskog diplomate Petera Sorensena.
Odlazeći izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak očekuje da EU i administracija američkog predsednika Donalda Trampa brzo uspostave kontakt i dogovore zajednički nastup na Zapadnom Balkanu.
Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine je u boljem stanju nego u proleće 2020. godine kada je počeo njegov mandat, ali normalizacija odnosa nije napredovala.
Kao razlog za neuspeh u primeni sporazuma iz Brisela i Ohrida, Lajčak navodi "ogromno nepoverenje između dve strane", nasilje u Zvečanu i "teroristički akt" u Banjskoj tokom 2023. godine, kao i seriju jednostranih poteza Prištine na štetu srpskog stanovništva na KiM.
Lajčak priznaje da je u 2024. godini dijalog izgubio dinamiku i da nije bio glavni prioritet lidera u godini koja je bila izborna i u Evropi i u Americi.
Gospodine Lajčak, u kakvom stanju su danas dijalog Beograda i Prištine i normalizacija odnosa, u poređenju sa prolećem 2020. godine, kada ste započeli mandat?
"Počeo sam da se bavim normalizacijom odnosa Kosova i Srbije u aprilu 2020. godine. U to vreme dijalog nije postojao, od 2018. nije bilo dijaloga. Moj prvi zadatak je da vratimo dijalog u život i vratimo ga u Brisel. To smo uspeli vrlo brzo, sa prvim sastankom lidera u julu te godine.
"28 puta sam posetio i Beograd i Prištinu"
Do danas smo imali 14 sastanaka na nivou lidera i 31 na nivou glavnih pregovarača. Ja sam 28 puta posetio Beograd isti broj puta i Prištinu. Imali smo i brojne sastanke sa liderima u okviru međunarodnih skupova. Imamo iza sebe konkretne rezultate: rešenje pitanja nestalih osoba, rešenje za pitanje energetske situacije na severu Kosova, putovanja sa ličnim kartama.
Najvažniji rezultat je takozvani Ohridski sporazum o putu prema normalizaciji koji smo postigli u februaru i martu 2023. To je putokaz prema normalizaciji koja je u interesu svih. Na žalost, iako je dijalog u mnogo boljem stanju nego pre početka mog mandata, normalizacija nije.
Odgovor na pitanje zašto je da smo imali brojne krize i vrlo često smo morali da se, umesto napretka u odnosima i normalizacije, bavimo kriznim menadžmentom i deeskalacijom. Nije realno misliti da možete da imate normalizaciju u atmosferi eskalacija i kriza".
Beograd i Priština su nevoljno i pod pritiskom prihvatili sporazum o putu ka normalizaciji, ali ga nikad nisu sproveli. Šta je glavni razlog za to?
"Mi smo sporazum predložili i jednoj i drugoj strani i obe strane su ga prihvatile. Mislim da je to najbolji mogući sporazum u trenutnoj situaciji, koji rešava mnoga pitanja. Tačno je da, iako smo sporazumom završili proces pregovora, nismo suštinski uspeli da uđemo u proces implementacije. Glavni razlog je nedostatak poverenja između dve strane u dijalogu i nedostatak poverenja da će, ako jedni urade ono što se traži od njih, dobiti ono što je obećano.
Princip koji je prihvaćen
Probali smo da premostimo taj nedostatak poverenja tako što smo predložili čak jedanaest verzija papira sa rasporedom koraka. Filozofija je bila - jedna strana uradi jedan korak i druga strana uradi korak, tako da se ide paralelno i odmah se vidi gde se nalazimo.
Taj princip jeste bio prihvaćen, ali nismo uspeli do danas da napravimo realni korak unapred iz više razloga, zbog političke krize koja je praktično dominantna od druge polovine 2023. godine. S druge strane, moram da priznam da i jedna i druga strana nisu imale poverenje da EU ima atraktivnu ponudu za njih koja treba da usledi ako oni urade svoj deo posla. To mora da se promeni u sledećoj fazi".
Mislite na napredak ka EU ili neke druge prednosti?
- Da, dijalog je apsolutno povezan sa evropskim putem i mora da se vidi u kontekstu evropskog puta Srbije, pa i Kosova. Imamo brojne zaključke evropskih tela koji kažu da za Srbiju i Kosovo put ide preko normalizacije njihovih odnosa, što je logično, jer EU ne može da uvede u svoje redove članove koji nemaju normalizovane odnose.
Kao što znamo, ta perspektiva nije bila baš vidljiva i konkretna u poslednjih desetak godina. Motivacija koja je postojala na početku dijaloga, da svaki korak u dijalogu znači i napredak ka EU, više nije postojala. A to je najjači instrument koji EU ima.
Evropska perspektiva i politika proširenja
Međutim, to se promenilo: evropska perspektiva i politika proširenja su ponovo tu. Ona treba da bude jače povezana sa dijalogom i treba da utiče na dijalog"
Da li je ključno za neuspeh u primeni to što posle 12 godina od sporazuma o formiranju ZSO ona još nije formirana, na čemu insistira Beograd? S druge strane, primedba Prištine je da sporazum nikada nije potpisan i da ne vodi ka članstvu u međunarodnim organizacijama. Jesu li ova dva pitanja bila ključna za blokadu sporazuma?
"Važno je razumeti da se primena sporazuma ne dešava u vakuumu. Mi smo imali snažno pogoršanje atmosfere vrlo brzo nakon Ohrida. Ohridski sporazum je bio u martu, a već u aprilu smo imali lokalne izbore na KiM, gde Srbi nisu učestvovali i dobili smo rezultate koje smo dobili.
Onda smo u maju imali napad na KFOR i proteste u Zvečanu, zatim mere EU protiv Kosova, onda teroristički akt u Banjskoj. To je toliko pogoršalo atmosferu i poverenje da nije bilo moguće imati sastanak na nivou lidera.
"Dijalog se mora voditi na nivou lidera"
Premijer Kurti je stavio tri preduslova za svoje dalje angažovanje u dijalogu. Mi smo čitavu 2024. godinu vodili razgovore na nivou pregovarača, rešavali smo konkretne probleme, ali ova velika pitanja mogu samo na nivou lidera da se rešavaju.
U tom kontekstu, nije bilo prostora za neki prelom i napredak. Naravno, 2024. godina je bila izborna godina i u EU i u SAD, tako da pitanje dijaloga i normalizacije nije bilo ključno pitanje za top lidere ni sa jedne ni sa druge strane. Drago mi je da se dijalog ipak nastavio, ali normalizacija nije.
To znači da je dijalog izgubio dinamiku u prošloj godini? Vi ste se tokom 2024. godine bavili uglavnom neuspešnim pokušajima da se reše neki jednostrani potezi, vezani za upotrebu dinara i funkcionisanje srpskih institucija.
Izgubljena dinamika
"Izgubio je dijalog dinamiku, na žalost, to nije tajna, kao rezultat tih eskalacija koje smo imali od aprila, maja 2023. godine. S jedne strane nasilje, a s druge strane jednostrane poteze vlade Kosova, gašenje i zatvaranje institucija koje finansira Srbija i koje pružaju bitne službe Srbima na KiM, sve to treba da se dešava u okviru dijaloga, a ne jednostrano.
Dobro znate da je EU na to reagovala i trudili smo se da nađemo rešenje. Imali smo osam-devet sastanaka gde smo se isključivo bavili pitanjem banaka i korišćenjem dinara, nažalost nismo uspeli da dođemo do uzajamno prihvatljivog rešenja.
Prošla godina je zaista bila više o tome da ne dozvolimo da čitav proces nazaduje i da pokažemo da dijalog može da donosi konkretne rezultate. Sada smo i u fazi izborne kampanje na Kosovu i to nije logično vreme za nastavak dijaloga, ali EU se sprema da veoma aktivno taj proces ponovo započne na najvišem nivou".
Šta čeka Sorensena i Kalasovu?
Šta čeka vašeg naslednika Petera Sorensena, šta bi on i visoka predstavnica Kaja Kalas trebalo da rade da bi bilo rezultata?
"Imamo jako dobru analizu situacije i znamo dobro da, posebno od jeseni prošle godine, otkad je Kosovo ušlo u izbornu kampanju, treba da se bavimo konkretnim pitanjima. Imali smo tri sastanka glavnih pregovarača tokom jeseni i zime.
Satima smo sedeli i vrlo konkretno razgovarali o nizu pitanja. Javnost ne vidi mnogo od toga i znam da su najatraktivniji sastanci lidera. Mi se spremamo da posle izbora na Kosovu EU krene sa razgovorima na najvišem nivou. Nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je jasno rekla da će ona biti uključena direktno i da ona želi da vodi taj proces. Priprema se pozicija EU, predlog i za jednu i za drugu stranu. Ne mogu da sada o tome, naravno, pričam detaljnije. Moj naslednik Peter Sorensen, koji je jedan iskusan diplomata i koji dobro poznaje Balkan, biće tu da pomogne Kaji Kalas u tom poslu".
Trampov uticaj
Kakav će uticaj na dijalog imati nova administracija predsednika Donalda Trampa? Za vreme prošlog mandata nije bilo koordinacije Brisela i Vašingtona, koliko će to biti presudno ovog puta?
"Ne bih želeo da ulazim u spekulacije. Vidi se da "Tramp 2" je različit od "Trampa 1", da je mnogo bolje organizovan rad i da ljudi znaju šta žele da postignu. Ne mogu se mehanički zato prenositi iskustva iz prethodne administracije.
Drugo, za Balkan postoji samo jedna pozitivna perspektiva, a to je evropska perspektiva. To znaju Amerikanci, i demokrate i republikanci, i nikada nisu osporili da je njihova uloga da u tome pomognu. Očekujem da će to biti slučaj i u narednim mesecima.
Bitno je da se što brže uspostave kontakti na nivou EU i SAD i da se postigne dogovor o zajedničkom nastupu ka Zapadnom Balkanu, gde EU treba da vodi, iz objektivnih razloga, ali da može da se oslanja na podršku i razumevanje Amerike".
Momentum za Zapadni Balkan
Pomenuli ste već širi kontekst politike proširenja EU. Govori se već neko vreme o novom momentumu za prijem Zapadnog Balkana. Koliko je Srbija u poziciji da iskoristi taj momentum? Može li aktuelna politička kriza da utiče na pregovore o pristupanju, jer otkriva slabosti u funkcionisanju demokratije i vladavine prava?
"Proširenje se vratilo na dnevni red EU. Trajalo je to možda 15 godina kada smo pričali o tome, ali to nije bio jedan od prioriteta. Danas jeste. Ova komisija je komisija proširenja. Aktivno se sprema za to, imamo neke nove instrumente kao što je fazna integracija, plan rasta za Zapadni Balkan.
Bile su potrebne neke dve godine da ubedimo partnere na Zapadnom Balkanu da je ovog puta stvarno ozbiljna namera EU. Treba otvoreno reći da je razlog za to geopolitički – rat u Ukrajini i spremnost EU da otvori vrata za Ukrajinu, čime se ponovo otvaraju vrata i za države Balkana.
Geopolitika je stvorila taj trenutak koji sada imamo, ali neće geopolitika da dovede pojedine zemlje u EU. Sada je pitanje koja zemlja će iskoristiti ovaj trenutak da završi posao i uđe u EU dok su vrata otvorena, jer ona neće biti otvorena zauvek.
Srbija je ozbiljna zemlja sa velikim potencijalom. Bila je vrlo blizu otvaranja klastera 3 u decembru. Taj proces se nastavlja. Bio je nedavno generalni direktor Kopman u Beogradu i mislim da je preneo jasne poruke šta se očekuje. Bitno je, naravno, da se ispunjavaju uslovi iz pregovaračkog okvira.
Trenutna politička kriza treba da se reši preko dijaloga domaćih aktera. Da se pokaže dobra volja i da se poštuju demokratski principi i vladavine prava. To je vrlo bitno i ja verujem da Srbija ima taj potencijal da problem reši vlastitim snagama i krene dalje", poručio je Lajčak.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)