Crnogorski predsednik Jakov Milatović je naveo da duboko veruje da će pod novim rukovodstvom politika proširenja ostati prioritet na dnevnom redu Evropske unije, a Crna Gora ostvariti svoj strateški cilj da postane 28. država članica do 2028. godine.
On je osim čestitki Antonio Košti, Ursuli fon der Lajen, Marti Kos i Kaji Kalas, zahvalio dosadašnjem predsedniku Evropskog Saveta, Šarlu Mišelu na liderstvu i podršci na putu Crne Gore ka pristupanju EU.
Milatović je nedavno naveo da je evropska integracija Crne Gore priča veća od same zemlje, svetlo na kraju tunela i pozitivan signal za zemlje regiona da je proces pristupanja moguć.
Istakao je da je u aktuelnom geopolitičkom trenutku proces proširenja EU važan za bezbednost samog kontinenta i da Crna Gora treba da iskoristi šansu i "otvoreni prozor" u Briselu, sprovede neophodne reforme i postane 28. država članica Unije do kraja 2028. godine.
On je tada podsetio da u tom kontekstu Crna Gora ima komparativnu prednost imajući u vidu njenu veličinu, činjenicu da je članica NATO-a, ekonomski najnaprednija, da već koristi evro kao valutu, usklađuje zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, da je otvorila pregovore u svim poglavljima i do kraja godine očekuje zatvaranje još 4 poglavlja.
Milatović je evropske integracije nazvao "glavnim pokretačem reformi u zemlji", i kazao da je cilj postići istinsku demokratiju uz punu političku i institucionalnu stabilnost. Kao izazove je označio oblast vladavine prava, reformu javne uprave i strukturne reforme u oblasti ekonomije.
Ukazao je da kvalitet usvojenih zakona ne prati zahtevnu dinamiku EU pregovora, i da je proces njihovog donošenja često netransparentan i neinkluzivan, zbog čega je iskoristio svoju ustavnu nadležnost i deo vratio Parlamentu na ponovno odlučivanje.
U poslednjih nekoliko meseci, Crna Gora je sve više viđenja kao lider evrointegracija u regionu, što je prilikom saslušanja pred Evropskim parlamentom nedavno potvrdila i Marta Kos, nova komesarka za susedsku politiku i proširenje.
On je tom prilikom navela da se nada da je izvodljivo da do kraja njenog mandata, barem dve zemlje zaključe pristupne pregovore sa Evropskom unijom.
Navela je da bi Crna Gora mogla zatvoriti sva poglavlja do kraja 2026. godine, a da bi Albanija mogla to uraditi do 2027.
Nedavno su Crna Gora i Albanija uključene u geografski okvir Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), što je dodatno ubrzanje na njihovom putu evrointegracija.
(M.A./EUpravo zato/rtcg.me)
