Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, otpočela je svoju posetu zemljama Zapadnog Balkana.
Balkansku turneju započela je u Tirani, gde je juče imala sastanak sa albanskim premijerom Edijem Ramom. Zatim nastavlja u Skoplje, nakon čega putuje u Sarajevo. Tokom posete Bosni i Hercegovini, posetiće i područja pogođena poplavama zbog kojih je početkom oktobra bio potresen čitav region.
Fon der Lajenova u Srbiju stiže u petak a tokom posete će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Milošem Vučevićem. U subotu će posetiti Prištinu, gde se sastaje sa predsednicom privremenih institucija Vljosom Osmani i premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem. Turneju po regionu završava u Podgorici.
Njena poseta poklapa se sa odobrenjem Reformskih agendi zemljama Zapadnog Balkana, pa je time narativ koji prati njen dolazak optimističan za sve zemlje čije je agende potvrdila Komisija.
"Znak njene nadprosečne posvećenosti Zapadnom Balkanu"
Ovo je inače četvrta poseta predsednice Evropske komisije Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana od 2021. godine.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je to znak njene nadprosečne posvećenosti Zapadnom Balkanu.
"Naročito ukoliko se to posmatra u odnosu na nivo obaveza i zauzetosti jednog predsednika, odnosno predsednice Evropske komisije, i ukoliko se poredi sa prethodnikom Junkerom", navodi Subotić.
Prema njegovim rečima, Ursula fon der Lajen je tip zvaničnika koji uvek stvari gleda pozitivno i optimistično.
"Uvek optimistična"
"Ona shvata da Komisije mora da bude motor proširenja, savetnik, mentor, asistent, dakle institucija koja će gurati politiku proširenja, koja će neposredno komunicirati sa kandidatima i koja će ih podsticati da odrade neophodne reforme kako bi, ne samo napredovali na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, već i kako bi dobili dodatne fondove na osnovu Reformskih agendi kao dela novog Plana rasta za Zapadni Balkan.
Subotić kaže da je Ursula fon der Lajen i ranije uvek slala pozitivne poruku, što veruje da će i sada činiti.
"Da li će te njene poruke proizvesti istovremeno i zvanični napredak u pogledu otvaranja klastera i zatvaranja poglavlja, to već nije do nje jer članice u Savetu će se jednoglasno pitati o tome, kao što je to i do sada bio slučaj. Sa druge strane, za razliku od prethodnih poseta, sada vidimo da su Reformske agende odobrene, svima osim BiH, njima zbog internih problema nije do kraja ni zavrešn taj proces, i sada je cilj da se ostvare prvi semestralni targeti, odnosno ti dogovori u pogledu različitih reformskih oblasti kako bi nam već u narednom periodu otključavali te dodatne fondove. Ta praksa će se onda ponavljati na semestralnom nivou, dva puta godišnje. Tu Komisija ima veći prostor za delovanje jer je Reformska agenda u njenim rukama, odnosno način na koji će interpretirati njeno ispunjenje, dok to ne može biti slučaj sa klasterima i poglavljima. Komisija tu može da preporuči, ali ne može da donese konačnu odluku", pojasnio je Subotić.
U kontekstu Srbije, Subotić pretpostavlja da će predsednica komisije ponoviti da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3, ali i da ostaje da se vidi kako će na to države članice reagovati.
Naš sagovornik zaključuje da ova poseta dolazi u vreme kada u Srbiji dolaze grčki i poljski premijeri, Micotakis i Tusk, sa jednim danom razlike, i kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija da ide na samit BRIKS-a.
"Dakle taj njegov neodlazak, definitivno je bio znak da Ursula zna zašto dolazi, kao i Tusk", pojasnio je on.
(M.A./EUpravo zato)