Albanija danas u Luksemburgu otvara svoje prvo poglavlje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Cilj zemlje je napredak u decenijskom nastojanju da se pridruži bloku od 27 zemalja.
S druge strane, otvaranje formalnih pregovora o pridruživanju Albanije EU dolazi nekoliko dana nakon što su se pristalice opozicije sukobile sa policijom na ulicama Tirane.
Današnja konferencija o pristupanju biće druga održana između EU i Albanije od kada je ona postala zemlja kandidat 2014. Ona će omogućiti Briselu da pažljivo ispita takozvane "osnove" pristupanja, uključujući kako se zemlja usklađuje sa ljudskim pravima, vladavinom prava generalno i funkcionisanjem demokratskih institucija.
Razgovori o ovim pitanjima će se nastaviti do samog kraja pristupnih pregovora, a napredak u sprovođenju zahteva Brisela će odrediti ukupan tempo procesa.
Pregovore su odobrili ambasadori EU krajem septembra nakon što je Albanija odvojena od susedne Severne Makedonije u svojoj kandidaturi za pristupanje, usred onoga što se smatra ponovnim oživljavanjem tenzija između nacionalističke vlade Skoplja i njenih suseda iz EU.
Postoje indicije da bi se Tirana mogla pridružiti Crnoj Gori kao "predvodnik" zemalja koje se kandiduju za pridruživanje bloku, rekao je za Euronews ambasador EU u Albaniji Silvio Gonzato.
"Albanija nema plan B", rekao je Gonzato u septembru, dodavši da postoji jasan međustranački konsenzus o uvođenju Albanije u EU.
U međuvremenu, pregovori o pristupanju dolaze u trenutku kada domaći pritisak raste na premijera Edija Ramu, koji je na vlasti od 2013. i nadgledao konsolidaciju svoje zemlje kao vodeće zemlje kandidata za članstvo u EU.
Pristalice opozicije izašle su prošle nedelje na ulice Tirane pozivajući Ramu da se povuče nakon što je član proevropske, konzervativne Demokratske partije bivšeg premijera Salija Beriše zatvoren zbog osude za klevetu.
Opozicija tvrdi da Rama vlada gvozdenom pesnicom, ućutkavajući kritičare i zloupotrebljavajući svoju moć da diskredituje političke rivale. Sam Beriša je u kućnom pritvoru zbog optužbi za korupciju za vreme prethodne vladavine.
Fredi Beleri, etnički grčki gradonačelnik jednog grada na jugu Albanije i poslanik u Evropskom parlamentu, pušten je iz zatvora prošlog meseca nakon što je bio u pritvoru pod optužbom za kupovinu glasova, optužbe koje je Grčka žestoko osporila, a njegovo oslobađanje pomoglo je da se dobije odobrenje Atine za otvaranje pregovora o pridruživanju, što je odluka za koju je potrebno jednoglasno odobrenje svih država članica.
U Briselu, Rama ostaje referenca na Zapadnom Balkanu jer zvaničnici EU imaju za cilj da unesu novi podsticaj u uspavanu politiku proširenja EU, koja je stavljena na vrh političke agende nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Razgovori o korupciji
Jedna od tačaka spora u pregovorima verovatno će biti mere koje Tirana preduzima u borbi protiv konstantno visokog nivoa korupcije.
U svojoj godišnjoj proceni napretka kandidata ka članstvu u EU, Evropska komisija je prošlog novembra istakla:
„Uprkos određenom napretku i kontinuiranim naporima u borbi protiv korupcije, ona ostaje oblast za ozbiljnu zabrinutost".
Godišnji pregled američkog Stejt departmenta iz 2023. godine otkrio je da „korupcija postoji u svim granama i nivoima vlasti".
Zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Euronews da je korupcija rasprostranjena u svim aspektima javnog života i da predstavlja veliki izazov za integraciju Albanije u EU.
Rama je postavio cilj da zemlja bude spremna za pristupanje do kraja ove decenije, dajući prioritet borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u svojoj reformskoj agendi.
„Albanija je u prošlosti pohvaljena za ono što je postigla u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", rekla je za Euronevs Ilirijana Đoni, analitičarka istraživačkog centra Karnegi Evropa.
Ona je dodala da ima da se uradi još dosta toga.
"Mora da pruži više na zaštiti osnovnih prava, slobode medija i slobode izražavanja", kazala je ona.
Ali čvrsta posvećenost Albanije usklađivanju sa spoljnom politikom bloka će verovatno pomoći da se napreduje u njenom nastojanju.
"Albanija je u potpunosti usklađena sa EU po svim sankcijama, po svim pitanjima Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU", naglasila je Đoni i dodala da je Albanija najduže članica NATO-a među zemljama Zapadnog Balkana - od 2009. godine.
Brisel se kladi na strategiju podsticaja za reforme
Izvršna vlast EU se nada da njen novi Plan rasta za Zapadni Balkan može ubrzati ono što je dug napredak u pridruživanju.
Investicije EU u vrednosti od 6 milijardi evra biće ubrizgane u sedam zemalja kandidata zapadnog Balkana u naredne tri godine u zamenu za reforme koje su osmišljene da približe njihove privrede i društva bloku.
6 milijardi evra koje se sastoje od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u povlašćenim zajmovima, biće raspoređeno prema BDP-u i stanovništvu svake zemlje, ali će biti dostupno tek kada one sprovedu takozvane Reformske agende, kreirane tako da usklade njihove zakone, standarde i praksu sa zakonima EU.
Zemlje koje ne uspeju da postignu svoje reformske ciljeve mogle bi da dožive da sredstva koja su im dodeljena budu preusmerena na druge zemlje u regionu Zapadnog Balkana.
Izvori iz EU kažu da je model osmišljen da stvori takmičarsku atmosferu između suseda i podstakne brže reforme.
Zvaničnik EU je tog meseca potvrdio da će sredstva namenjena Srbiji i Kosovu biti blokirana i preusmerena na druge zemlje osim ako se obe strane ne obavežu na dijalog uz podršku EU u cilju normalizacije njihovih odnosa.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)