Pet godina nakon prve posete sadašnjeg francuskog predsednika Srbiji 2019, Emanuel Makron došao je u Srbiju sa prilično jasnom agendom i sporazumima sa merljivim rezultatima. Dok je prethodna poseta imala više simbolički značaj i cilj da se revitalizuju odnosi koji su od 1990-ih bili na niskim osnovama, ova poseta je više bila orijentisana na rezultate. Lider ove važne evropske države u prethodnih godinu dana obišao je veliki broj država sa relativno sličnom agendom. Ta agenda je postizanje što većeg broja sporazuma sa što većim broj državama u oblastima gde Francuska ima komparativne prednosti.
Na taj način ova važna evropska država vezuje druge države i politički za sebe, a tokom prethodnih godinu i više dana, njihov broj sve više raste. Srbija se sporazumima koji se tiču vojske, rudarstva, energetike, veštačke inteligencije i drugih pitanja pridružila klubu država koje su od Pariza dobile solidnu ponudu u poređenju sa ostalim spoljnopolitičkim partnerima i tu ponudu prihvatile.
Za početak, najvažnije pitanje ove posete bili su avioni lovci modela "rafal", koji bi trebalo da krajem ove i početkom naredne decenije modernizuju avijaciju naše zemlje. U trenutnim okolnostima rata u Ukrajini i geografske okruženosti naše zemlje NATO-om, dalje korišćenje ruske lovačke avijacije ne predstavlja održivo rešenje. Osim što su lovci MiG-29 na isteku resursa, dalja kupovina bi izvesno bila logistički komplikovana i zavisna od odobravanja NATO država za tranzit, remont i druge potrebe, a to ne mora biti uvek izvesno. Srbija takođe iz bezbednosnih strahova SAD-a teško može računati na američke lovce kao alternativu. Deluje da je Pariz ocenio da se ukazala unikatna politička prilika da kroz dogovor o rafalima sa Srbijom može da postigne rezultat kao i u drugim državama.
Francuska je prošle godine postala drugi najveći svetski izvoznik naoružanja, odmah ispod SAD-a. Rafali će uskoro zameniti ruske lovce u mornarici Indije, a ova država će uskoro koristiti i francuske podmornice. Francuska će praktično od nule naoružavati i trenirati vojske Moldavije i Jermenije, koje su se do sada oslanjale na staru sovjetsku opremu. Sličnu politiku Francuska pokušava da sprovodi i na Bliskom Istoku kroz nuđenje svojih rafala i drugih komada vojne opreme kroz takmičenje sa SAD-om na različitim javnim tenderima. Na ovom tragu je i politika koja se tiče prodaje rafala Srbiji i deo je šire francuske strategije da bude važan svetski izvoznik arsenala, ali i da se na taj način politički zbliži zemljama partnerima.
Šta je sa rudarstvom?
Takođe, kada se radi o potpisanim ugovorima iz sfere rudarstva, francuski predsednik je sem sporazuma koji se tiče razmene iskustva u vezi litijuma sa Srbijom, opredelio za slične sporazume i sa drugim državama u prethodnih godinu dana. Francuska je u novembru prošle godine potpisala ugovor sa Mongolijom o istraživanju litijuma i pomerila se korak bliže rudniku uranijuma u toj azijskoj zemlji. Francuski zvaničnici naveli su da je nuklearna grupa "Orano" takođe otklonila ključnu prepreku za razvoj rudnika uranijuma sa mongolskim partnerima. Identične ugovore o rudarenju uranijuma Pariz je postigao i sa Kazahstanom i Uzbekistanom krajem 2023. sa ciljem da ova država obezbedi stabilnije dugoročno snabdevanje svojih nuklearnih elektrana.
Ovi ugovori su važni za energetsku tranziciju Francuske, jer ova država planira da nastavi da 70% električne energije dobija iz nuklearnih elektrana, ali da značajno pomeri svoju automobilsku industriju ka električnim vozilima i poveća njihov broj na svojim ulicama. Kada se radi o nuklearnoj energiji, Francuska u potpunosti zavisi od uvoza rude uranijuma, a trenutno je spomenuti Kazahstan izbio na prvo mesto kao snabdevač ove zemlje vrednom rudom.
Što se litijuma tiče, Francuska ima ovu rudu na svojoj teritoriji i kroz projekat Emili kompanije Imeris iz ove države pokušava da reši manjak sirovine potrebne za svoju rastuću industriju baterija i potrebe električnih vozila. S obzirom da je Francuska ogroman uvoznik nafte, vlada ima za cilj da kroz elektrifikaciju voznog parka što pre smanji ovu zavisnost od spoljnih partnera. Međutim, francuske rezerve ruda potrebnih za električna vozila nisu dovoljne, te Makron pokušava da pronađe što više međunarodnih partnera u ovoj oblasti. Osim Mongolije i Čilea gde je saradnja uspostavljena, razgovori sa Srbijom još deluju bazično.
Pariz - partner svim državama
Takođe, spomenuta energetika je karta na koju Francuska voli da igra, jer ima velike komparativne prednosti. Ona je najveći evropski izvoznik električne energije, uspešno operiše sa preko 50 nuklearnih reaktora i štetne emisije gasova Francuske duplo su niže od štetnih emisija Holandije, koja ima skoro četiri puta manje stanovnika. Pariz se kao takav prirodno nameće kao partner svim državama koje žele da pokrenu ili unaprede svoj civilni nuklearni program, te se i Srbija našla u tom klubu. Potpisana saradnja sa francuskim državnim gigantom EDF-om u ovoj oblasti će ovu temu tek pokrenuti u domaćem javnom mnjenju, ali svakako predstavlja presedan.
Srbija ne bi bila prva država koja bi hipotetički imala ovaj vid nuklearne saradnje sa Francuskom. U najskorijem periodu Makron je sa kazahstanskim liderom Tokajevim dogovorio ovaj vid konkretne saradnje. Ona je u slučaju ove države dosta konkretnija, te je francuski energetski gigant EDF takođe u trci za izgradnju prve nuklearne elektrane u Kazahstanu. O ovom energetskom pitanju će uskoro građani Kazahstana odlučivati na referendumu. Osim ovog skorašnjeg dogovora, u sferi nuklerane energije Francuska sarađuje i sa državama poput Ujedinjenog Kraljevstva, Indije, Južne Koreje, a EDF je dobio projekte čak i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.
Ukupno gledano, nedavna poseta predsednika Emanuela Makrona Srbiji označava značajan pomak sa simbolične diplomatije na delotvornu saradnju, odražavajući time širu strategiju Francuske da učvrsti svoj globalni uticaj kroz strateška partnerstva. Sporazumi potpisani tokom ove posete, posebno u oblastima odbrane, rudarstva i energetike, povezuju Srbiju sa drugim državama koje su imale koristi od primamljivih ponuda Francuske. Dogovor koji uključuje borbene avione rafale je svakako najmerljiviji rezultat, koji adresira pitanje vojnih potreba Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima. Drugi sporazumi označavaju tek početak saradnje u datim oblastima, ali se i radi o oblastima gde Pariz često stvara dugoročnije odnose. Svakako svi oni, bez obzira na stepen i obuhvat, predstavljaju praktično unapređenje odnosa Francuske i Srbije, kojima je dugo falila supstanca i merljivo postignuće.