Proširenje EU visoko na agendi novog saziva Evropskog parlamenta: Mecoline prve poruke ohrabrujuće za Srbiju i region

Prve poruke nove-stare predsednice Evropskog parlamenta, Roberte Mecole odnose se na politiku proširenja EU koja je prema njenim rečima visoko na agendi novog saziva. Šef srpske diplomatije poručuje da će Srbija, što je do naše zemlje, dati sve od sebe da ispuni uslove

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia Roberta Mecola na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta

Nova stara predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola predstavila je novi saziv. Prema prvim porukama Roberte Mecole, predsednice Evropskog parlamenta, proširenje EU je visoko na agendi, a to je i slučaj  sa prvim prioritetima mađarskog predsedavanja.

Šef srpske diplomatije, Marko Đurić, kaže da će Srbija do 2027. završiti sve teške reforme za pristupanje Uniji.

"Dok ljudi gledaju ka nama u Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, kao i svi oni na Zapadnom Balkanu kojima je predugo bio uskraćen napredak, moramo da budemo spremni da pružimo ruku Evrope dok svako od njih sledi put zasnovan na procesu zasluga, kojim se poštuju neophodni kriterijumi", kazala je Mecola.

Za šestomesečni mandat na čelu Saveta Evropske unije, Mađarska je u okviru agende postavila sedam prioriteta, dok je jedan od najviših - proširenje.

Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske kazao je povodom toga da zemlje koje podržavaju proširenje EU u smislu zemalja Zapadnog Balkana koje su u čekaonici, trenutno nisu u većini u Evropskoj uniji.

On je poručio da se ono što javno govore predstavnici pojedinih članica razlikuje od toga šta kažu iza zatvorenih vrata.

"Tu nije reč o centralnoevropskim zemljama. Kad kažu, ovo bi trebalo da ispnite, pa još ovo da se reformiše, očigledno je reč o pokretnim metama, nešto što ne može da se ispuni jer nije reč o objektivnim kriterijumima, stvar je perspektive. To diskredituje proces proširenja i trudimo se da se sa tim izazovom suočimo tokom našeg predsedavanja", rekao je on.

Za Srbiju šlanstvo ostaje strateški cilj zemlje 

Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, navodi da od Brisela zavisi da li želi ili ne želi proširenje.

"Ako možemo da dobijemo zelene linije koridora za prolazak kroz granice za naše kamione bez zadržavanja, ako možemo oko automobilske industrije da dobijemo istu kategorizaciju kao što se proizvodi u EU, to su prednosti za našu državu, a ovi procesi neka idu svojim tokom i nadam se da će biti uspešni, radićemo na tome da budu uspešni", kazao je Vučević.

Šef srpske diplomatije, Marko Đurić,  razgovore sa odlazećim visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom, ocenjuje kao uspešne i dodaje da je Borelj bio deo tima u dijalogu Beograda i Prištine, procesa kroz koji su se i procenjivale perpsektive članstva.

On navodi da će se do 2027. godine završiti sve teške reforme za pristupanje EU koje se odnose na ekonomsku, političku i sve druge sfere života.

Prema njegovim rečima Srbija želi da već ove jeseni to bude prepoznato u vidu otvaranja novih klastera, odnosno poglavlja u pregovorima.

"To je važno za naše pozicioniranje na evropskom putu, kao i zbog našeg životnog standarda, ekonomije ali i društva kakvo želimo da imamo", naveo je on.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)