Institucije Evropske unije usvojile su u maju Uredbu kojom se uspostavlja Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan, na osnovu Plana rasta koji je Evropska komisija predstavila prošlog novembra.
Uredba je stupila na snagu 24. maja, od kada teče rok od tri meseca za podnošenje Reformskih agendi - spiska mera koje će svaka država morati da ispuni kako bi dobila sredstva iz ovog Instrumenta.
Uredbom Evropske unije je ukupno predviđeno 2 milijarde evra u bespovratnim sredstvima i 4 milijarde evra u kreditima za period od 2024. do 2027.
Ova sredstva biće raspoređena na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju proporcionalno njihovom broju stanovnika i veličini ekonomije.
Prema Uredbi, nakon podnošenja Reformske agende, država može da zatraži isplatu 7% ukupno predviđenih sredstava unapred, nakon čega će se isplate vršiti u redovnim terminima, dva puta godišnje.
Kako je portalu europeanwesternbalkans.rs potvrđeno iz Evropske komisije, prve isplate se očekuju do kraja 2024. godine, ako države ispune neophodne uslove.
Koje uslove moramo ispuniti za isplatu sredstava?
Kako se navodi u Uredbi Evropske unije, dva puta godišnje primaoci sredstava će podnositi zahtev za isplatu na osnovu ispunjenih koraka predviđenih u Reformskoj agendi.
Potom će Evropska komisija da oceni da li primalac ispunjava dva opšta preduslova. Prvi od njih je da "primalac mora da se pridržava i poštuje efektivne demokratske mehanizme, uključujući višepartijski parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo i vladavinu prava i da će da garantuje poštovanje svih ljudskih prava, uključujući i prava manjina".
Za Srbiju i Kosovo postoji i zaseban preduslov, a to je da se "konstruktivno angažuju u procesu normalizacije odnosa uz merljiv napredak i opipljive rezultate".
Opšti preduslovi za isplatu sredstava su makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor nad državnim budžetom.
Ukoliko Evropska komisija ustanovi da neki uslovi nisu ispunjeni, neće isplatiti sredstva koja su vezana za njih, a ukoliko država primalac posle određenog vremena ne ispuni ove uslove, ukupan iznos koji joj je namenjen biće smanjen.
Šta treba da sadrži Reformska agenda?
Reformske agende sadržaće mere koje ispunjavaju ciljeve Uredbe kao što su usklađivanje sa standardima Evropske unije u smislu proširenja, regionalna ekonomska integracija i saradnja na Zapadnom Balkanu, postepena integracija u tržište Evropske unije i konvergencija privrede primalaca pomoći sa privredom EU.
Reformske agende države primaoci sredstava moraju da sastave u konsultaciji sa društvenim partnerima i organizacijama civilnog društva.
Reformska agenda koju Srbija treba da se pošalje Evropskoj komisiji do kraja avgusta još uvek nije dostupna široj javnosti, a tako je i u većini drugih zemalja u regionu.
Vlada Crne Gore objavila je krajem juna nacrt Reformske agende koja sadrži 32 mere koje su podeljene u četiri oblasti.
Oblasti koje pokriva nacrt Reformske agende Crne Gore su poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i zelena tranzijcija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.
U oblasti vladavine prava u crnogorskoj Reformskoj agendi nalaze se, između ostalog, primena preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornih uslova, kao i efikasno sprovođenje zakondavstva za borbu protiv korupcije.
(M.A./EUpravo zato/europeanwesternbalkans.rs)