Tokom izveštajnog perioda Tirana je otvorila poslednji preostali klaster, ispunila prelazna merila u klasteru Osnove i privremeno zatvorila četiri poglavlja. Uz Crnu Goru, Ukrajinu i Moldaviju dobila je i indikativnu mapu puta (engl. roadmap). Trenutak kada se izveštaj objavljuje istovremeno beleži i najveću građansku mobilizaciju u Albaniji od početka demokratske tranzicije, što pokazuje da napredak u Briselu ne mora nužno da znači i mir kod kuće. U nastavku više o tome šta pokazuju brojke, gde leže ključni problemi i šta se može očekivati u narednom periodu.
Šta brojke kažu?
Kada se ocene u izvešaju Komisije prevedu u brojčane vrednosti na skali od 1 do 5, prosečna pripremljenost Albanije iznosi 3,32, što je za 0,42 više nego prošle godine (2,89) i drugi rezultat među kandidatima, iza Crne Gore (3,98). Takav rezultat predstavlja najveći godišnji skok Albanije i pokazuje kako država za kratko vreme može da ostvari značajan napredak, dokle god postoji politička posvećenost evropskim integracijama.
Ovako visoka ocena se dobija usled činjenice da je Albanija porasla u 20 od 33 poglavlja, u 13 je ostala ista, a ni u jednom nije pala. Najupečatljivije je to što je broj poglavlja sa dobrim nivoom pripremljenosti porastao sa tri na 14.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Najveći skok zabeležen je u transevropskim mrežama (poglavlje 21), sa određenog nivoa spremnosti (ocena 2) na dobar nivo (ocena 4), a značajno su napredovali i nauka i istraživanje i transportna politika, kao i pravo privrednih društava, intelektualna svojina i ribarstvo. Poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima (23) i o pravdi, slobodi i bezbednosti (24), uz dobar napredak, sada su između umerenog i dobrog nivoa (ocena 3,5).
Po klasterima slika izgleda još jasnije. Zelena agenda i održiva povezanost porasle su sa 2,50 na 3,25, što je najveći pomak. Unutrašnje tržište poraslo je sa 2,72 na 3,17, a Konkurentnost i inkluzivni rast sa 3,25 na 3,69. Osnove su sa 3,00 porasle na 3,30, dok su Resursi, poljoprivreda i kohezija sa 2,40 na 2,80 i dalje najslabiji klaster. Spoljni odnosi ostali su na 4,00, uz punu usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Istovremeno, Komisija ne beleži nazadovanje ni u jednoj oblasti.
Gde leže ključni problemi?
Uprkos značajnim iskoracima, ni Albanija nije bez izazova. Komisija ocenjuje da je funkcionisanje demokratskih institucija "delimično dovedeno u pitanje" zbog duboke polarizacije, ograničenog nadzora parlamenta nad izvršnom vlašću i činjenice da parlament i dalje ne sprovodi pojedine odluke Ustavnog suda. Ovakva ocena se objašnjava činjenicom da se u Albaniji svakodnevno održavaju protesti, pokrenuti zbog planirane izgradnje luksuznog turističkog kompleksa u zaštićenom pejzažu Pishë Poro-Narta, koji su prerasli u širi pokret za transparentnost i borbu protiv korupcije.
Situacija je eskalirala kada su studentski protesti u oktobru praćeni nasilnim incidentima i navodima o prekomernoj upotrebi sile policije, a dijaloga, kako ističe Komisija, do sada nije bilo. Zato je, pored deeskalacije situacije, i sveobuhvatna izborna reforma, naročito pred lokalne izbore 2027, označena kao hitna. Istovremeno, a u vezi sa protestom, u poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu, Komisija beleži ograničen napredak i pogoršanje u zaštiti prirode, koje dovodi u vezu sa izmenama zakona o zaštićenim područjima iz 2024. i produženjem važenja zakona o strateškim investicijama.
Povrh toga, ako se vladavina prava stavi u fokus, slika je i dalje mešovita. S jedne strane, proces provere svih sudija i tužilaca (engl. vetting) potpuno je završen - koji je prvobitno i pokrenut pod patronatom EU - a Specijalizovana struktura za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije (SPAK) nastavila je da pokazuje nezavisnost i da donosi rezultate na visokom nivou. S druge strane, pak, Komisija ističe da korupcija ostaje "pravi izazov", da je potrebno više pravosnažnih presuda, i da se nastavljaju pokušaji političkog uticaja na pravosuđe, uključujući SPAK, kao i lični napadi na sudije. Sloboda izražavanja ostaje između izvesne i umerene pripremljenosti (ocena 2,5), a medije opterećuju vlasnička koncentracija, SLAPP tužbe i pritisci na novinare.
Šta dalje?
Kao i kod Crne Gore, Komisija je izašla i sa mapom puta za Albaniju za 2027. godinu, koja treba da proces učini predvidivijim i konkretnijim. Kao takva, ona polazi od cilja albanskih vlasti da kompletiraju proces zatvaranja svih poglavlja do kraja 2027. godine. Da bi se to ostvarilo, ističe se da Albanija mora na vreme da ispuni završna merila; u tom slučaju dinamika bi mogla da izgleda ovako:
- do kraja 2026: privremeno zatvaranje šest poglavlja;
- prvo polugodište 2027: prioritet za zatvaranje ima deset poglavlja;
- drugo polugodište 2027: preostala poglavlja, uključujući pravosuđe i osnovna prava (23) i pravdu, slobodu i bezbednost (24);
- tokom 2027: Komisija preporučuje da Savet započne pripreme za izradu pristupnog ugovora, a finansijski paketKomisija će predstaviti "u odgovarajućem trenutku", u zavisnosti od napretka Albanije.
Imajući u vidu ovako ambiciozan plan, komesarka Marta Kos je poručila da bi Albanija za godinu dana mogla da bude tamo gde je Crna Gora danas. Ipak, da bi do toga i došlo, od ključnog izazova za albanske vlasti neće biti samo da li sprovode reforme već da li i u kojoj meri uspevaju da deeskaliraju situaciju na terenu, povrate poverenje građana i ponovo stave evropske integracije u prvi plan.