- Crna Gora je zatvorila 21 poglavlje, ali za završetak pristupnog procesa mora da zatvori još 12, uz poglavlja 34 i 35.
- Poglavlje 34 uređuje mesto buduće članice u institucijama EU, dok poglavlje 35 obuhvata posebna pitanja koja se definišu tek u završnici pregovora.
Iako se u javnosti često govori o 33 pregovaračka poglavlja koja Crna Gora mora da zatvori na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, za završetak pristupnog procesa potrebno je urediti ukupno 35 poglavlja.
Preostala dva, poglavlja 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja), razlikuju se od ostalih jer ne podrazumevaju uobičajeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije, već se odnose na institucionalne aranžmane i druga specifična pitanja koja se definišu u završnoj fazi pregovora o pristupanju.
Da se na zatvaranju poglavlja 34 aktivno radi, potvrdili su prošle sedmice premijer Milojko Spajić i ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.
Na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, održanoj 12. oktobra, na kojoj je Crna Gora zatvorila tri poglavlja (17 - Ekonomska i monetarna politika, 18 - Statistika i 19 - Socijalna politika i zapošljavanje, Spajić je kazao da su ambicije Podgorice jasne.
Kako je tada rekao, cilj je da se do kraja 2026. godine privremeno zatvore sva preostala pregovaračka poglavlja, paralelno pripreme i u najkraćem roku usaglasi poglavlje 34, a da se tokom 2027. što pre pristupi potpisivanju ugovora o pristupanju.
Gorčević je 13. oktobra rekla da Crnoj Gori predstoji rad na poglavlju 34, kao i dodatna komunikacija sa Evropskom komisijom, Savetom i drugim institucijama radi pripreme crnogorske administracije za članstvo u EU.
Iz Ministarstva evropskih poslova objasnili su da se poglavlje 34 odnosi na buduće predstavljanje i učešće Crne Gore u institucijama EU, uključujući broj mesta u Evropskom parlamentu, učešće u odlučivanju u Savetu EU i zastupljenost u Evropskoj komisiji i drugim telima Unije, pišu Vijesti.
Naveli su i da je Evropska komisija u procesu pripreme pregovaračke pozicije EU za ovo poglavlje, dok je Crna Gora već započela aktivnosti kroz rad na ugovoru o pristupanju. Trenutne aktivnosti su prvenstveno pravno-tehničke prirode i obuhvataju komunikaciju sa Evropskom komisijom, tehnička prilagođavanja pravne tekovine EU i pripremu njene nacionalne verzije. Rad na poglavlju odvija se paralelno sa završnicom pregovora u ostalim poglavljima, kako bi sva pitanja bila blagovremeno pripremljena i usaglašena.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Što se tiče poglavlja 35, iz resora kojim rukovodi Maida Gorčević naveli su da ono obuhvata pitanja koja se mogu pojaviti tokom pristupnih pregovora, a nisu sadržana u drugim pregovaračkim poglavljima.
"Za razliku od ostalih poglavlja, ono nema unapred utvrđen sadržaj, niti posebnu pravnu tekovinu sa kojom se država kandidat usklađuje. Njegov eventualni sadržaj zavisi od konkretnih okolnosti pristupnog procesa i pitanja za koja se utvrdi potreba da budu posebno uređena", istakli su.
O poglavljima 34 i 35 pregovara se tek kada se zatvore ostala 33 poglavlja, a zbog njihovog specifičnog tehničkog karaktera praksa iz prethodnih proširenja je da ih vodi Evropska komisija.
Na pitanje da li postoji mogućnost da otvorena bilateralna pitanja sa Hrvatskom budu deo poglavlja 35, iz ministarstva su odgovorili da je važno naglasiti da je praksa iz prethodnih proširenja pokazala da to poglavlje nije namenjeno uključivanju bilateralnih pitanja koja buduća članica ima sa drugim državama.
"Stav Unije je da se bilateralna pitanja, po pravilu, rešavaju kroz direktan dijalog zainteresovanih država i odgovarajuće međunarodnopravne mehanizme, odvojeno od procesa usklađivanja sa pravnom tekovinom EU. Crna Gora ostaje posvećena rešavanju svih otvorenih bilateralnih pitanja kroz konstruktivan dijalog, u duhu dobrosusedskih odnosa, uz očekivanje da se bilateralna pitanja rešavaju odvojeno od procesa pristupanja Evropskoj uniji", ocenili su.
Poglavlja 34 i 35 imaju drugačiju ulogu od većine ostalih
Nemanja Todorović Štiplija ("European Western Balkans") objasnio je da poglavlja 34 i 35 imaju drugačiju ulogu od većine ostalih pregovaračkih poglavlja, ali da njihovo zatvaranje ne treba smatrati pukom formalnošću. Ona se, kako je naveo, odnose na institucionalne uslove pristupanja i pitanja koja nisu obuhvaćena drugim poglavljima, a njihov sadržaj se uglavnom definiše u završnoj fazi pregovora i ugrađuje u ugovor o pristupanju. Zbog svoje specifične uloge, ova poglavlja nisu deo šest tematskih klastera.
Prema njegovim rečima, poglavlje 34 uređuje položaj nove članice u institucionalnom sistemu EU, što u slučaju Crne Gore obuhvata broj mesta u Evropskom parlamentu, učešće u radu Saveta i Evropskog saveta, zastupljenost u drugim institucijama i telima Unije, kao i pitanje službenog jezika. Istakao je da se o tim pitanjima pregovara u okviru postojećih evropskih ugovora, pa mnogi elementi već proizlaze iz pravila koja važe za sve članice, dok se konkretna prilagođavanja dogovaraju tokom pristupanja.
Zbog toga, kako je ukazao, nije sasvim precizno govoriti o slobodnom pregovaranju o "težini glasa" Crne Gore u Savetu EU, gde odlučivanje zavisi od broja država koje podržavaju odluku i njihovog udela u ukupnom stanovništvu Unije. Poglavlje 34, dodao je, ne zahteva preuzimanje posebnog paketa propisa u domaće zakonodavstvo, već uređivanje učešća Crne Gore u odlučivanju u EU.
Kada je reč o poglavlju 35, Todorović Štiplija objasnio je da ono nema unapred utvrđen sadržaj i da obuhvata pitanja koja se pojave tokom pregovora, a ne mogu se svrstati u druga poglavlja. Za Crnu Goru trenutno nisu utvrđena dodatna pitanja koja bi bila obuhvaćena tim poglavljem, ali ono bi u završnici moglo da uključi posebne prelazne i administrativne aranžmane, upravljanje pretpristupnim sredstvima ili zaštitne i nadzorne mehanizme. Reč je, kako je naglasio, o mogućim primerima iz prethodnih proširenja.
Kao primer naveo je Hrvatsku, čije je poglavlje 35 obuhvatalo osam pitanja, među kojima su bili prelazni aranžmani do pristupanja, upravljanje pretpristupnim fondovima, prilagođavanje Statuta Evropske investicione banke i poseban režim za robu koja prolazi kroz Neumski koridor. Obuhvatalo je i nadzor nad ispunjavanjem preuzetih obaveza do članstva, posebno u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije, pravde i unutrašnjih poslova i politike konkurencije.
Zatvoreno 21 poglavlje
Poslednja međuvladina konferencija između Crne Gore i EU održana je 12. oktobra u Luksemburgu, kada su privremeno zatvorena tri poglavlja - 17, 18 i 19.
Time je broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao na 21. Crna Gora je otvorila sva poglavlja, što znači da joj je za završetak pregovora ostalo da "precrta" još 12, plus poglavlja 34 i 35.
Na međuvladinoj konferenciji u julu privremeno su zatvorena dva poglavlja - 8 (Konkurencija) i 29 (Carinska unija). Za zatvaranje je u julu bilo spremno i poglavlje 14, ali tada nije dobijeno "zeleno svetlo" Hrvatske, koja je, između ostalog, problematizovala pitanje kabotaže, odnosno prava prevoznika iz jedne države da obavljaju prevoz unutar druge države, kao i pitanje vazdušnih mapa.
Hrvatska je Crnoj Gori već blokirala jedno pregovaračko poglavlje - 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), zbog nerešenih bilateralnih pitanja. Zagreb za deblokiranje, između ostalog, traži i povraćaj imovine oduzete Hrvatima u Crnoj Gori, obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, rasvetljavanje sudbine nestalih tokom rata u Hrvatskoj, ali i promenu imena bazena u Kotoru.
Julska međuvladina konferencija bila je prva sa Crnom Gorom tokom irskog predsedavanja Savetom EU.
Prethodno su 15. juna zatvorena poglavlja 2 (sloboda kretanja radnika) i 28 (zaštita potrošača i zdravlja), dok je u martu zatvoreno poglavlje 21 (transevropske mreže), a u januaru poglavlje 32 (finansijski nadzor). Krajem 2025. godine Crna Gora je na jednoj konferenciji zatvorila pet poglavlja.
Plan Vlade podrazumeva da preostala poglavlja, mimo 34 i 35, budu zatvorena do kraja ove godine.
Nemanja Todorović Štiplija ocenio je da primer Srbije pokazuje koliku političku težinu može imati poglavlje 35. Objasnio je da se u slučaju Srbije ono koristi za praćenje napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i ispunjavanja obaveza preuzetih u dijalogu uz posredovanje EU.
Istakao je da u tom slučaju nije reč samo o tehničkim pitanjima koja se rešavaju pred članstvo, već o jednom od ključnih elemenata pristupnog procesa. Prema njegovim rečima, značaj poglavlja 35 zavisi od okolnosti u svakoj državi kandidatu, zbog čega njegovo zatvaranje ne mora biti puka formalnost.
(EUpravo zato.rs/Vijesti)