- Hrvatska je poslala državama članicama EU dokument sa osam uslova koje Crna Gora treba da ispuni pre članstva, uz naglasak na poglavlja 23 i 31.
- Zahtevi se odnose na Morinj, nestale hrvatske državljane, ratne zločine, imovinska prava, brod Jadran i granicu sa Crnom Gorom.
Hrvatska je državama članicama Evropske unije poslala dokument sa uslovima koje Crna Gora mora da ispuni pre nego što postane članica EU.
Pitanje hrvatskih zahteva ponovo je aktuelizovano nakon što je Crna Gora privremeno zatvorila još tri pregovaračka poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU.
Zagreb deo svojih zahteva vezuje za poglavlja 23, koje obuhvata pravosuđe i osnovna prava, i 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Hrvatska u dokumentu naglašava da je konkretan napredak u ovim oblastima ključan za obezbeđivanje široke podrške javnosti, političkih aktera i parlamenta u toj zemlji, uključujući i ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom
Većina zahteva odnosi se na posledice rata devedesetih i svrstana je pod Poglavlje 23. Ono je, uz Poglavlje 24, jedno od dva ključna poglavlja o vladavini prava. Ta dva poglavlja se u pristupnim pregovorima prva otvaraju, a poslednja zatvaraju, i napredak u njima određuje tempo celog pristupnog procesa.
Odšteta za zatočene u logoru Morinj. Prema dokumentu, od oktobra 1991. do avgusta 1992. u logoru je bilo zatočeno više od 300 hrvatskih državljana, uglavnom sa dubrovačkog područja.
Očuvanje spomen-ploče u Morinju. Ploču su ministri dve zemlje zajednički otkrili 10. oktobra 2022. sa tekstom koji je predložila crnogorska strana. Hrvatska navodi da je oko ploče u međuvremenu postavljen veći metalni okvir, očigledno za panel kojim bi ploča mogla da se prekrije, osim tokom zvaničnih komemoracija, navodi se u dokumentu u koji je RSE imao uvid.
Promenu imena gradskog bazena u Kotoru. Bazen nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, koji je, prema hrvatskoj strani, bio stražar u Morinju 1991-1992. Zbog toga su, kako se navodi, hrvatski klubovi odbijali da igraju na tom bazenu, a reprezentacija je pretila bojkotom Super finala Svetskog kupa 2025. Bojkot je izbegnut premeštanjem utakmica Hrvatske u Budvu.
Rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih vlasti, razmenu informacija i pristup arhivima.
Procesuiranje ratnih zločina, uključujući i po komandnoj odgovornosti. Prema navodima Zagreba, u Crnoj Gori po tom osnovu nema nijedne presude.
Rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke kotorske. Njihovi zahtevi nisu rešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima. Zagreb to poredi sa zakonom iz 2021. kojim je zemljište u uvali Valdanos vraćeno bivšim vlasnicima, pretežno pripadnicima albanske manjine, i upozorava na nejednak tretman u sličnim slučajevima.
Preostala dva zahteva vezana za Poglavlje 31
Preostala dva zahteva vezana su za Poglavlje 31. To poglavlje Crna Gora ne može da zatvori od 2024. zbog hrvatske blokade, koja je usledila nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Jasenovcu.
Povratak školskog broda Jadran. Prema navodima Hrvatske, brod je bio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. izbio rat, a pripada Hrvatskoj na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001.
Granica. Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi da poštuje nekadašnju granicu između dve republike, u skladu sa principom uti possidetis juris koji je potvrdila Badinterova komisija. Traži i da se potpiše ugovor o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte. Nakon rešavanja kopnene granice, Hrvatska bi bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, bez određivanja rokova.
Zašto je ovaj dokument važan za napredak u pregovorima o članstvu?
Zajednička pozicija Evropske unije predstavlja dokument kojim države članice definišu uslove i stav Unije u vezi sa otvaranjem ili privremenim zatvaranjem određenog pregovaračkog poglavlja. U njemu se navode i merila koja država kandidat treba da ispuni kako bi ostvarila napredak u pregovorima.
Postupak izrade počinje nakon što država kandidat dostavi svoju pregovaračku poziciju za konkretno poglavlje. Evropska komisija zatim priprema nacrt zajedničke pozicije, procenjujući stepen usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU i predlažući uslove koje kandidat treba da ispuni.
Nacrt se potom upućuje na razmatranje diplomatama svih 27 država članica, okupljenim u Radnoj grupi Saveta EU za proširenje. U ovoj fazi države članice mogu da predlože izmene dokumenta, zatraže uvođenje dodatnih uslova ili odlože njegovo usvajanje, zbog čega ovaj postupak ima i značajnu političku dimenziju.
Budući da je za usvajanje zajedničke pozicije neophodna jednoglasnost, svaka članica EU može da blokira postizanje dogovora. U praksi se u ovoj fazi kao uslov za napredak kandidata neretko postavlja i rešavanje bilateralnih sporova sa državama članicama.
Pošto sve države članice daju saglasnost, nacrt postaje zvanična zajednička pozicija EU, koja se državi kandidatu predstavlja na međuvladinoj konferenciji. Tom prilikom se pregovaračko poglavlje formalno otvara ili privremeno zatvara. Saglasnost svih članica neophodna je i u završnoj etapi pristupanja, jer pristupni ugovor mora da dobije odobrenje svake države članice kako bi bio ratifikovan.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da zvanični Zagreb ne blokira napredak Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, već insistira na poštovanju temeljnih načela na kojima Unija počiva.
"Ne možemo govoriti o blokadi, vidite da smo se do sada saglasili sa zatvaranjem niza pregovaračkih poglavlja," rekao je Grlić Radman, koji je učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU u Luksemburgu.
On je kazao da je Crna Gora u dosadašnjem procesu pristupanja ispunila tehničke kriterijume, ali da tek predstoji ispunjavanje kriterijuma iz poglavlja koja se odnose na pravosuđe i temeljna prava, te pravdu, slobodu i bezbednost.
Hrvatska u dokumentu ističe da je dosledno podržavala evroatlantske integracije Crne Gore, uključujući ulazak u NATO. Navodi i da joj je ustupila hrvatski prevod pravnih tekovina EU vredan osam miliona evra.
Prema dokumentu, Hrvatska je Crnoj Gori još u decembru 2023. predala neformalni dokument sa spiskom otvorenih pitanja. Bilateralne konsultacije održane su u januaru i maju 2025, a ministri spoljnih poslova dve zemlje sastali su se tokom 2026. desetak puta, svaki put na inicijativu Zagreba. U dokumentu se navodi da nijedno od otvorenih pitanja nije rešeno.
(EUpravo zato.rs/RSE)