- Evropska komisija ocenjuje da proširenje može da ojača pravosuđe, bezbednost i jedinstveno tržište, ali samo uz punu primenu pravila i kapacitete kandidata.
- U poljoprivredi i budžetu rizici su najveći, a za Ukrajinu se razmatraju posebni aranžmani za finansijsku podršku i pristup tržištu.
Treći element u okviru prvog stuba komunikacije Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", odnosno pregleda politika EU (engl. pre-enlargement policy reviews), posvećen je ključnim politikama EU odnosno pitanju kako bi veći broj članica mogao da utiče na njihovo oblikovanje, sprovođenje ili finansiranje.
Zapravo, Komisija je pregledala čitav spektar politika i pružila detaljnu analizu u pratećem radnom dokumentu.
Cilj ovog poduhvata je bio da se pokaže kako proširenje EU treba objektivno sagledati i da nosi kako nove mogućnosti tako i određene rizike, a onda na osnovu toga da pojasni da li proširenje zaista donosi sa sobom više prednosti nego mana.
U nastavku više o tome.
Sloboda, bezbednost i pravda
Komisija naglašava da bi proširenje pomerilo spoljne granice Unije i proširilo okvire saradnje u oblasti pravosuđa i sprovođenja zakona.
U skladu sa tim, dodaje kako bi šira pravosudna i policijska saradnja trebalo da poboljša odgovor na prekogranični kriminal. Shodno tome, od kandidata će se očekivati da pokažu punu sposobnost primene ovih politika pre ostvarivanja članstva.
Proširenje bi obuhvatilo i šengenski prostor, a nove članice postale bi deo Zajedničkog evropskog sistema azila, u skladu sa novim Paktom o migracijama i azilu. Zato bi napredniji kandidati mogli da budu uključeni u mehanizam šengenske evaluacije i praćenja još pre pristupanja.
Posebno se ističu carinska unija, kao i spoljne granice, jer proširenje znači i novu odgovornost za upravljanje granicama, azilom i migracijama.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Činjenica da su ove oblasti obuhvaćene poglavljem 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) / kao jedno od poglavlja od kojeg zavisi celokupan napredak u pregovorima i kao deo klastera Osnove - govori u prilog tome koliko je ovo značajno pitanje za EU.
Veće tržište, ali uz dokazanu primenu pravila
Druga tačka tiče se jedinstvenog tržišta, konkurentnosti, energije i bezbednosti. Prema Komisiji, šire tržište donosi nove mogućnosti za trgovinu i investicije, bolji pristup kritičnim sirovinama, kao što su retki minerali, jače industrijske kapacitete i veću otpornost energetskih, saobraćajnih i digitalnih mreža.
Međutim, Komisija istovremeno jasno kaže da ove koristi zavise od jedinstvene primene pravnih tekovina i delotvornog sprovođenja, uključujući nadzor tržišta, carinu, konkurenciju i državnu pomoć. Zato će ona već tokom pristupnog procesa od kandidata zahtevati da pokažu da njihove administracije i regulatorna tela imaju punu i delotvornu sposobnost sprovođenja pravila.
Komisija takođe očekuje da će se, kao u prethodnim proširenjima, primenjivati prelazne mere za slobodno kretanje radnika, pri čemu bi svaka država članica sama odlučivala o njihovoj primeni, što je već dogovoreno za pristupni ugovor sa Crnom Gorom.
Poljoprivreda, kohezija i posebno pitanje Ukrajine
Ova tačka je najosetljivija za budžet i za domaće političke debate. Proširenje bi istovremeno povećalo razvojne mogućnosti i razlike unutar Unije, pa ulaganja treba da podrže konvergenciju, povezanost i strukturne reforme, a nacionalne, regionalne i lokalne vlasti moraju da budu sposobne da upravljaju sredstvima.
Dakle, slika je pomešana, jer se, s jedne strane, očekivalo da bi nove članice dodale znatnu poljoprivrednu proizvodnju i ojačale prehrambenu bezbednost Unije, ali i, s druge strane, povećale pritisak na tržišta i potrebu za podrškom dohotku.
Ovo je najrelevantnije za slučaj Ukrajine, za koju Komisija otvoreno govori o razmeri, strukturi i veoma visokoj produktivnosti njenog poljoprivrednog sektora. Zato najavljuje razmatranje posebnih aranžmana koji bi znatno ograničili finansijsku podršku i pristup tržištu za osetljive poljoprivredne proizvode, a istovremeno pomogli Ukrajini da povrati pristup svojim tradicionalnim izvoznim tržištima izvan Unije. Time se zapravo priznaje ono o čemu se u državama članicama već govori, a to je da se pitanje poljoprivrede neće rešavati po standardnom šablonu.
Spoljna politika, odbrana i strateško usaglašavanje
Komisija nedvosmisleno ukazuje da bi buduće članice povećale geopolitički značaj Unije, a u pojedinim slučajevima donele i operativno iskustvo i industrijske kapacitete u odbrani. To je jedan od razloga zašto fazno pristupanje ima i spoljnopolitičku dimenziju, a koja obuhvata, između ostalog, i mogućnost da i države kandidati uzmu učešće u zajedničkim odbrambenim nabavkama zajedno sa državama članicama EU.
Zauzvrat se traži puna i trajna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući sankcije, a Komisija priznaje da je usklađenost kod pojedinih kandidata i dalje nedovoljna.
Iako je u samoj komunikaciji ne pominje, Komisija u pratećem radnom dokumentu izričito navodi Srbiju među kandidatima koji tek treba da ostvare značajan napredak, čime je cilj bio poslati poruku da će mogućnosti faznog pristupanja i samo članstvo zavisiti od strateškog usaglašavanja.