Danas je u Beogradu održan Danube Future Forum 2026 koji je okupio predstavnike državnih institucija, diplomatskog kora, međunarodnih organizacija i poslovnog sektora.
Forum je organizovala Pupin Inicijativa, sa ciljem da otvori razgovor o budućnosti Dunava kao jednog od najvažnijih energetskih, infrastrukturnih, trgovinskih i geopolitičkih koridora Centralne i Jugoistočne Evrope.
Relevantni domaći i međunarodni sagovornici razgovarali su danas o tome kako Dunav može da postane još značajnija osovina regionalnog razvoja, energetske bezbednosti i povezivanja Evrope.
Kako je istaknuto u uvodnom delu, Dunav predstavlja jedan od ključnih evropskih plovnih puteva i važan energetski i bezbednosni koridor, a da Srbija, zahvaljujući svom geografskom položaju, ima značajnu ulogu u povezivanju evropskih tržišta.
Vuk Velebit, predsednik Pupin inicijative, istakao je na otvaranju Foruma da je organizacija od osnivanja nastojala da se ugleda na Mihajla Pupina, ne samo na njegova dostignuća već i na njegovo shvatanje patriotizma.
Prema njegovim rečima, Pupin je bio snažno vezan za Srbiju, ali istovremeno otvoren prema svetu, koristeći svoje znanje, ugled i međunarodne veze kako bi pomogao svojoj zemlji. Velebit je naglasio da takav pristup predstavlja primer patriotizma zasnovanog na radu, znanju i povezivanju Srbije sa međunarodnim partnerima.
Govoreći o budućnosti Pupin inicijative, Velebit je poručio da je cilj izgradnja ozbiljne i nezavisne institucije koja će okupljati ljude iz Srbije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, sa zajedničkom idejom da Srbija treba da bude otvorena, povezana i sposobna da razvija dugoročna partnerstva.
Posebno je ukazao na značaj ulaganja u nove generacije, koje bi trebalo da imaju znanje, samopouzdanje, međunarodno iskustvo i osećaj odgovornosti prema svojoj zemlji.
Velebit je istakao i da je za dugoročni razvoj Srbije neophodna ozbiljna rasprava o budućnosti njene ekonomije, industrije, infrastrukture i energetike, kao i o ulozi koju Srbija želi da ima na međunarodnoj sceni.
"U tom kontekstu, Forum o budućnosti Dunava pokrenut je sa idejom da se geografski položaj Srbije posmatra kao razvojna prilika. Dunav, koji povezuje Centralnu Evropu sa Crnim morem i prolazi kroz Srbiju, predstavlja važnu osnovu za jačanje ekonomske, infrastrukturne i političke saradnje u regionu".
Velebit je naglasio potrebu za razvojem mostova, železnice, luka, energetskih interkonekcija i digitalnih veza, kako bi dunavski region postao konkurentniji, a Srbija ostvarila svoju značajnu ulogu u njemu.
Pupin inicijativa obeležava tri godine rada, a datum osnivanja vezan je za 9. oktobar, dan kada je 1854. godine rođen Mihajlo Pupin, srpski naučnik, pronalazač i jedan od najznačajnijih predstavnika srpske dijaspore u Americi. Inicijativa je usmerena na jačanje odnosa Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, razvoj međunarodne saradnje i povezivanje stručnjaka i institucija. Oslanjajući se na Pupinovo nasleđe, organizacija nastoji da podstakne dijalog o strateškim pitanjima važnim za budućnost Srbije, od energetike i infrastrukture do ekonomskog razvoja i međunarodnih partnerstava.
Alexander Titolo, otpravnik poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, zahvalio je Vuku Velebitu i njegovom timu na organizaciji foruma i dosadašnjem radu Pupin inicijative, uključujući prethodni skup u Vašingtonu, kojem su prisustvovali i predstavnici američke administracije.
Ocenio je da je tema Dunava posebno aktuelna i važna za razumevanje saradnje između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Titolo je naglasio da Dunav, pored svog istorijskog i simboličkog značaja, ima ključnu ulogu u svakodnevnom životu građana i funkcionisanju privrede.
Ukazao je na to da se značaj reke često uzima zdravo za gotovo, sve dok se ne pojave problemi poput suše i niskog vodostaja, koji mogu da utiču na transport, energetiku i druge važne oblasti. Podsetio je da su se gradovi poput Beograda razvijali uz velike reke, koje su vekovima predstavljale izvore vode, hrane, energije i mogućnosti za trgovinu.
Posebno je istakao značaj Dunava za proizvodnju električne energije i izrazio zadovoljstvo napretkom projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Prema njegovim rečima, ovaj projekat ima potencijal da donese značajne koristi ne samo Srbiji već i čitavom regionu, zbog čega predstavlja važan korak u unapređenju energetske saradnje i sigurnosti. Titolo je naglasio da zajedničko korišćenje potencijala Dunava može doprineti daljem povezivanju Srbije sa susednim zemljama i jačanju regionalne stabilnosti.
Forum obuhvata nekoliko ključnih tema koje se tiču budućnosti Dunava, od energetskih projekata i transportnog povezivanja Evrope do poljoprivrede, bezbednosti hrane i uloge reke u obnovi Ukrajine.
Kiril Petkov: Dunav je strateška prilika za povezivanje Evrope
Na panelu "Keynote Conversation: A Perspective From the Lower Danube", bivši premijer Bugarske Kiril Petkov govorio je o strateškom značaju Dunava za Evropu, posebno u kontekstu transporta, trgovine i povezivanja zemalja regiona sa Crnim morem i ostatkom sveta.
Petkov je istakao da Dunav predstavlja važnu alternativu za transport robe, što je posebno došlo do izražaja tokom rata u Ukrajini, kada su dunavske luke dobile veći značaj za ukrajinski izvoz. Naglasio je da potencijal reke prevazilazi regionalne okvire, jer njena povezanost sa Crnim morem otvara mogućnosti za trgovinu sa drugim delovima sveta, uključujući Severnu Afriku.
Govoreći o saradnji zemalja donjeg toka Dunava, Petkov je ukazao na nedovoljnu iskorišćenost njegovog potencijala i potrebu za unapređenjem infrastrukture, uključujući izgradnju mostova, modernizaciju luka i održavanje plovnog puta. Kao primer naveo je razgovore sa rumunskim zvaničnicima iz 2012. godine, kada su mu savetnici pripremili materijale u kojima su Bugarska i Rumunija međusobno uslovljavale saradnju na projektima izgradnje mostova i unapređenja plovnosti Dunava.
Petkov je ispričao da je i njegovom rumunskom sagovorniku bio pripremljen sličan dokument, sa suprotnim uslovima za saradnju. Kada su uporedili materijale, obojica su se zapitala zašto se takav pristup zadržava u vremenu kada Evropa teži slobodnom kretanju i uklanjanju granica.
Ovim primerom Petkov je ukazao na potrebu da zemlje regiona prevaziđu međusobne prepreke i umesto pojedinačnih interesa razvijaju zajedničke infrastrukturne projekte. Bolja saradnja Bugarske i Rumunije, kako je poručeno tokom razgovora, mogla bi da doprinese efikasnijem korišćenju Dunava i snažnijem povezivanju jugoistočne Evrope sa evropskim i svetskim tržištima.
Đerdap III u fokusu
Jedna od centralnih tema foruma je razvoj Đerdapa III, velikog hidroenergetskog projekta važnog za buduću energetsku stabilnost Srbije i regiona.
O energetskoj budućnosti Srbije, diversifikaciji sektora i potencijalu Đerdapa III govorila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, u razgovoru koji je moderirala Vesna Damjanić iz Bloomberg Adrije.
Dubravka Đedović Handanović: Srbija jača energetsku nezavisnost kroz diversifikaciju i nove kapacitete
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija u prethodne četiri godine ostvarila značajan napredak u diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja gasom, kao i u razvoju obnovljivih izvora energije.
Govoreći o energetskoj nezavisnosti zemlje i saradnji sa međunarodnim partnerima, naglasila je da su sigurnost snabdevanja i razvoj novih energetskih kapaciteta ključni za dugoročnu stabilnost Srbije.
Prema njenim rečima, Srbija je prvi put uspela da diversifikuje pravce snabdevanja gasom, čime je smanjena zavisnost od pojedinačnih pravaca. U tom kontekstu, najavila je početak radova na gasnoj interkonekciji između Srbije i Severne Makedonije, dok se nastavlja razvoj mogućnosti za snabdevanje gasom iz pravca Grčke.
Napredak je ostvaren i u oblasti obnovljivih izvora energije. Dok su 2022. godine kapaciteti iznosili oko 400 megavata, danas su dostigli približno 1.300 megavata, uz očekivanje daljeg rasta. Ministarka je istakla da su promene zakonskog okvira omogućile veće učešće privatnog sektora, uz nastojanje da se proizvedena električna energija što efikasnije uključi u domaći elektroenergetski sistem.
Đedović Handanović je naglasila da energetska tranzicija nije jednostavan ni brz proces. Srbija, kako je navela, mora pažljivo da usklađuje razvoj novih kapaciteta sa očuvanjem postojećih, posebno termoelektrana, koje i dalje imaju važnu ulogu u sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Govoreći o potencijalu Dunava i projektu Đerdap III, ministarka je ukazala na to da značaj ovakvih postrojenja prevazilazi proizvodnju električne energije i plovidbu, jer Dunav može da ima važnu ulogu i kao energetski koridor i izvor kapaciteta za skladištenje električne energije.
Prema njenim rečima, klimatske promene i sve izraženije ekstremne vremenske prilike nameću potrebu za pažljivijim planiranjem budućih energetskih projekata. Istakla je da istorijski nizak vodostaj Dunava pokazuje koliko je važno precizno proceniti raspoložive vodne resurse i odrediti optimalni kapacitet budućih postrojenja, kako bi se istovremeno obezbedila energetska sigurnost i zaštitila reka.
Ministarka je naglasila da je za realizaciju takvih projekata neophodno osloniti se na stručne i iskusne partnere, kao i na detaljne analize koje će omogućiti pronalaženje održivih rešenja. Cilj je da se obezbedi dovoljno kapaciteta za skladištenje energije i odgovori na potrebe Srbije i regiona, uz uvažavanje ekoloških ograničenja i izazova koje donose klimatske promene.
Zaključila je da razvoj obnovljivih izvora energije mora da prati i razvoj sistema koji mogu da obezbede stabilnost elektroenergetske mreže. Zbog toga je važno da se proizvodni kapaciteti, skladištenje energije i postojeća infrastruktura razvijaju usklađeno, kako bi energetska tranzicija bila održiva i dugoročno pouzdana.
Đerdap III: Energetski potencijal Dunava i regionalna saradnja
Na panelu "Đerdap III - iskorišćavanje energetskog potencijala Dunava", učesnici su razgovarali o tome kako bi ovaj veliki hidroenergetski projekat mogao da promeni energetsku strukturu Srbije, doprinese sigurnosti snabdevanja električnom energijom i produbi saradnju Srbije, Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.
Džoš Bejker, potpredsednik kompanije Bechtel i generalni direktor za region Balkana, istakao je da realizacija ovako složenog projekta zahteva razmenu iskustava i znanja između Srbije i SAD. Podsetio je da Bechtel ima dugogodišnje iskustvo u regionu, kao i u realizaciji velikih projekata u oblasti brana, vodoprivrede i reverzibilnih hidroelektrana. Naglasio je da međunarodna saradnja može biti važna za razvoj projekata koji će doprineti energetskoj sigurnosti, ne samo Srbije već i drugih zemalja koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Bejker je ukazao i na širi značaj Dunava, čija uloga ne obuhvata samo proizvodnju električne energije već i transport i povezivanje regiona. Razvoj hidroenergetskih kapaciteta zato treba posmatrati u okviru šire infrastrukture koja može doprineti boljoj povezanosti i otpornosti energetskog sistema.
Alina Arsani, rukovoditeljka energetskih sistema u rumunskom institutu Energy Policy Group, istakla je da projekat Đerdap III ima veliki regionalni značaj, posebno zbog ubrzanog razvoja solarne energije i potrebe za skladištenjem električne energije.
Kako je objasnila, sve veća proizvodnja energije iz solarnih izvora dovodi do viškova jeftine električne energije tokom podnevnih sati, dok istovremeno dolazi do ograničavanja proizvodnje i dodatnih troškova. Zbog toga sistemi za skladištenje energije postaju sve važniji za stabilnost elektroenergetske mreže.
Arsani je navela da procene za Rumuniju ukazuju na potrebu za nekoliko gigavata novih skladišnih kapaciteta u srednjem roku. U tom kontekstu, reverzibilne hidroelektrane mogu imati važnu ulogu u skladištenju viškova energije i njihovom korišćenju u periodima povećane potražnje.
Govoreći o saradnji Srbije i Rumunije, Arsani je ukazala na značaj zajedničkog rada stručnjaka i energetskih kompanija, uključujući Elektroprivredu Srbije i rumunsku hidroenergetsku kompaniju Hidroelektrika. Dunav, prirodni resurs koji dve zemlje dele, predstavlja osnovu za razvoj projekata koji mogu doprineti energetskoj stabilnosti i boljem povezivanju regionalnih tržišta.
Učesnici panela saglasili su se da potencijal Đerdapa III treba sagledavati šire od granica Srbije. Razvoj skladišnih kapaciteta, jačanje elektroenergetske mreže i saradnja sa regionalnim partnerima mogli bi da doprinesu pouzdanijem snabdevanju električnom energijom i većoj integraciji energetskih sistema jugoistočne Evrope.
Od Roterdama do Konstance
Forum se bavi Dunavom kao važnim transportnim i logističkim koridorom koji povezuje Evropu od Roterdama do Konstance.
Učesnici su na ovom panelu razgovarali o plovidbi, povezivanju dunavskih luka sa putnom i železničkom infrastrukturom i kapacitetima za pretovar robe.
Na panelu su učestvovali Vuk Mijanović iz Nelt grupe, Sebastian Šafer iz Instituta za dunavski region i centralnu Evropu, Jakov Devčić iz Konrad Adenauer fondacije i Filip Simović iz Nemačko-srpske privredne komore.
Filip Simović, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor logističke kompanije koja posluje u regionu Balkana, istakao je značaj ekonomskih odnosa Srbije i Nemačke. Prema njegovim rečima, Nemačka je poslednjih godina jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije, a robna razmena dve zemlje tokom 2025. godine dostigla je oko 10 milijardi evra. Ukazao je, međutim, da Dunav još nije iskorišćen u dovoljnoj meri kao transportni pravac, uprkos njegovom potencijalu za efikasnije povezivanje evropskih tržišta.
Vuk Mijanović, izvršni direktor za logistiku i razvoj u kompaniji Nelt Group, naglasio je da se, pored velikih infrastrukturnih ulaganja, mora više pažnje posvetiti manjim, praktičnim poboljšanjima koja mogu unaprediti povezanost transportnih sistema. Posebno je ukazao na probleme u železničkom saobraćaju, koji predstavljaju izazov širom Evrope, i potrebu za boljim usklađivanjem rečnog, železničkog i drumskog transporta.
Učesnici su istakli da prepreke za efikasniji transport Dunavom nisu isključivo infrastrukturne. Pored potrebe za unapređenjem plovnosti, posebno na donjem toku reke, važno je rešavati i administrativne i regulatorne probleme koji otežavaju prekogranični transport. Ukazano je i na istorijski paradoks da je povezivanje trgovačkih centara evropskim rekama u pojedinim periodima funkcionisalo jednostavnije nego danas, uprkos savremenim evropskim integracijama.
Sebastian Schäffer, direktor Instituta za dunavski region i centralnu Evropu sa sedištem u Beču, podsetio je na dugu tradiciju povezivanja evropskih gradova i trgovinskih centara duž velikih reka. Istakao je da je potrebno ponovo snažnije povezati ekonomske i društvene interese zemalja dunavskog regiona, uz istovremeno uvažavanje razlika između prioriteta gornjeg i donjeg toka Dunava. Ocenio je da regionalna saradnja i održivo upravljanje zajedničkim resursima mogu biti osnova za novi zamah u povezivanju regiona.
Jakov Devčić, direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, ukazao je na to da je interesovanje za Dunavsku strategiju Evropske unije i regionalnu integraciju bilo izraženije pre petnaestak godina, kada su i nemačke pokrajine poput Bavarske i Baden-Virtemberga snažno podržavale razvoj ove saradnje. Prema njegovim rečima, potrebno je obnoviti političku posvećenost zajedničkim projektima i pretvoriti postojeće inicijative u konkretne rezultate.
Devčić je kao primer naveo mogućnosti za unapređenje graničnih procedura i zajedničkih kontrola. Prema procenama koje je pomenuo, bolja koordinacija mogla bi da donese uštede od oko 800 miliona evra godišnje. Naglasio je da je, pored tehničkih rešenja, neophodna jasna politička podrška kako bi zemlje regiona zajednički sprovele promene.
Jedan od zaključaka panela bio je da Dunav ima potencijal da postane mnogo efikasniji transportni i ekonomski koridor, ali da je za to potrebno istovremeno ulagati u infrastrukturu, pojednostaviti administrativne procedure i ojačati saradnju među državama.
Bolje povezivanje od Roterdama do Konstance moglo bi da doprinese konkurentnosti evropske privrede i snažnijem povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.
Dunav i bezbednost hrane
Značaj Dunava ogleda se i u poljoprivredi i trgovini prehrambenim proizvodima. Panel "Jugoistočna Evropa kao poljoprivredni centar" bavio se izvozom žitarica, đubriva i drugih proizvoda, uticajem klimatskih promena i geopolitičkih kriza na lance snabdevanja.
O temi su govorili Milan Zorić iz CHS Serbia, Mihailo Janković iz MK Group, Matijas Predojević iz Elixir Grupe i Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
Na panelu "Southeastern Europe's Agricultural Hub" razgovaralo se o značaju Dunava za poljoprivredu, izvoz hrane i đubriva, kao i o izazovima koje donose klimatske promene, rast troškova transporta i geopolitičke krize. Učesnici su istakli da jugoistočna Evropa ima značajan poljoprivredni potencijal, ali da je za njegovo bolje korišćenje neophodno unaprediti infrastrukturu, diversifikovati lance snabdevanja i povećati ulaganja u preradu i nove tehnologije.
Milan Zorić, generalni direktor kompanije CHS Serbia, istakao je značaj poljoprivredne proizvodnje u dunavskom regionu, posebno u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, ove četiri zemlje obrađuju oko deset miliona hektara zemljišta i zajedno proizvode približno 60 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, od kojih je značajan deo namenjen izvozu. Naglasio je da Dunav predstavlja važan strateški koridor za plasman poljoprivrednih proizvoda na međunarodna tržišta, zbog čega je pouzdanost transporta ključna za konkurentnost regiona.
Nenad Ristić, viši hemijski inženjer u kompaniji Elixir Group, govorio je o značaju sigurnog snabdevanja sirovinama i đubrivima, koji Dunav povezuje sa međunarodnim tržištima. Istakao je da poslovanje kompanije zavisi i od uslova na Crnom moru i od vodostaja Dunava, jer su suše i ograničena plovnost reke izazovi za lučke i transportne kapacitete.
Ristić je naglasio da su diversifikacija dobavljača, skraćivanje lanaca snabdevanja i razvoj alternativnih transportnih pravaca ključni za stabilnost poslovanja. Kompanija sirovine nabavlja i iz Severne Afrike i pojedinih azijskih zemalja, što omogućava veću fleksibilnost u uslovima poremećaja na tržištu. Ipak, kako je istakao, pouzdana infrastruktura ostaje jedan od najvažnijih preduslova za sigurnost snabdevanja.
Mihailo Janković, direktor kompanije MK Group, ukazao je na to da poljoprivredni potencijal regiona nije u potpunosti iskorišćen. Prema njegovim rečima, zemlje regiona i dalje u velikoj meri izvoze sirovine i osnovne poljoprivredne proizvode, umesto da više ulažu u preradu i proizvode veće dodate vrednosti.
Janković je naglasio da bi veća ulaganja, primena novih tehnologija i unapređenje kvaliteta proizvodnje omogućili proizvođačima da ostvare bolje cene i povećaju konkurentnost na međunarodnom tržištu. Prelazak sa izvoza osnovnih sirovina na proizvode višeg stepena prerade vidi kao jednu od ključnih prilika za dalji razvoj agrarnog sektora Srbije i regiona.
Veljko Jovanović, direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, istakao je da poljoprivreda ostaje jedan od strateški važnih sektora privrede, posebno u periodima globalnih kriza. Upozorio je da rast troškova transporta može ozbiljno da ugrozi isplativost izvoza, naročito kada je reč o robi čija je vrednost relativno niska u odnosu na troškove prevoza. Naveo je da povećanje transportnih troškova može dostići i 25 odsto, što direktno utiče na konkurentnost proizvođača.
Jovanović je posebno ukazao na dodatne izazove koje donose klimatske promene i suše, zbog čega je prilagođavanje proizvodnje i logistike sve važnije. Naglasio je da Dunav ima ključnu ulogu u izvozu poljoprivrednih proizvoda, ali da je neophodno unaprediti i intermodalni transport, odnosno povezivanje rečnog, železničkog i drumskog saobraćaja.
Zaključak panela bio je da Dunav predstavlja važan resurs za razvoj poljoprivrede i trgovine u jugoistočnoj Evropi, ali da njegovi potencijali mogu biti bolje iskorišćeni samo uz pouzdaniju infrastrukturu, stabilnije lance snabdevanja i veća ulaganja u modernizaciju proizvodnje i preradu. Za Srbiju, to je prilika da ojača izvoznu konkurentnost i poveća vrednost svojih poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Dunav i budućnost Ukrajine
Završni panel bio je posvećen ulozi Dunava u evropskim integracijama i budućoj obnovi Ukrajine. Tokom rata, dunavske luke dobile su dodatni značaj za ukrajinsku trgovinu i izvoz, kao alternativa tradicionalnim transportnim pravcima.
O ovoj temi govorili su ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Litvinjenko, ambasadorka Rumunije Silvija Davidou i ambasadorka Nemačke Anke Holštajn. Panel će moderirati novinar RTS-a Zoran Stanojević.
Na panelu "The Danube as Ukraine's Artery of Integration and Reconstruction" ambasadori Ukrajine, Rumunije i Nemačke u Srbiji razgovarali su o značaju Dunava za otpornost ukrajinske privrede tokom rata, evropske integracije i posleratnu obnovu zemlje.
Poseban fokus bio je na ulozi dunavskih luka u održavanju trgovinskih tokova nakon poremećaja pomorskog saobraćaja na Crnom moru, kao i na potrebi za dugoročnim infrastrukturnim povezivanjem Ukrajine sa evropskim tržištima.
Oleksandr Litvinjenko, ambasador Ukrajine u Srbiji, istakao je da ruski napadi na ukrajinske gradove i civilno stanovništvo predstavljaju pokušaj slabljenja zemlje, uništavanja njene privrede i primoravanja stanovništva da napusti svoje domove. Naglasio je da je, uprkos razaranjima i ljudskim žrtvama, očuvanje nade važno za opstanak i budućnost Ukrajine.
Govoreći o značaju Dunava, Litvinjenko je ukazao na njegovu ulogu u održavanju trgovine i izvoza tokom rata, posebno kada su tradicionalni pomorski pravci bili ugroženi. Prema njegovim rečima, dunavske luke postale su važna alternativa za izvoz žitarica, poljoprivrednih proizvoda i sirovina, čime su doprinele očuvanju ekonomske aktivnosti zemlje u izuzetno teškim okolnostima.
Ambasador je podsetio i na promene u obimu transporta preko ukrajinskih luka na Dunavu, ističući da je njihov značaj tokom rata ponovo porastao. Naglasio je da odbrana zemlje nije samo pitanje vojne bezbednosti već i očuvanja privrede, trgovinskih veza i perspektive za budućnost. U tom kontekstu, jačanje veza sa evropskim zemljama i razvoj transportne infrastrukture predstavljaju važan deo dugoročne otpornosti Ukrajine.
Silvia Davidoiu, ambasadorka Rumunije u Srbiji, govorila je o značaju saradnje Rumunije i Ukrajine u razvoju dunavskog koridora. Istakla je da se poslednjih godina mnogo radilo na unapređenju transporta i trgovine, posebno u uslovima promenjenih logističkih pravaca usled rata. Dunav je, prema njenim rečima, dobio dodatnu važnost za regionalnu povezanost, a zajednički projekti doprineli su jačanju saradnje dve zemlje.
Posebno je ukazala na potrebu za daljim unapređenjem infrastrukture, graničnih procedura i informacionih sistema koji omogućavaju efikasniji transport robe. Razvoj takvih kapaciteta važan je ne samo za aktuelne potrebe ukrajinske privrede već i za dugoročnu integraciju zemlje u evropske transportne i trgovinske tokove.
Anke Holštajn, ambasadorka Nemačke u Srbiji, naglasila je da budućnost Dunava treba posmatrati kao evropsko, a ne samo regionalno pitanje. Prema njenim rečima, povezivanje zemalja duž reke doprinosi zajedničkom razvoju, stabilnosti i ostvarivanju širih evropskih ciljeva. Podrška Ukrajini u obnovi i razvoju infrastrukture zato ima značaj i za ostale evropske zemlje.
Holštajn je istakla da se značaj Dunava ne svodi samo na ekonomiju i logistiku, već obuhvata i širu evropsku saradnju. Unapređenje transportnih veza i razvoj infrastrukture mogu doprineti boljoj povezanosti Ukrajine sa ostatkom Evrope, ali i otvoriti nove mogućnosti za trgovinu i regionalni razvoj.
Jedan od zaključaka panela bio je da Dunav ima ključnu ulogu u očuvanju trgovinskih tokova Ukrajine tokom rata, ali i u njenoj budućoj obnovi i evropskim integracijama. Za ostvarivanje tog potencijala neophodni su nastavak međunarodne saradnje, modernizacija luka i transportne infrastrukture, kao i uklanjanje administrativnih prepreka koje usporavaju prekogranični promet. Razvoj dunavskog koridora tako predstavlja važan deo ne samo ukrajinske budućnosti već i šireg povezivanja evropskih zemalja.
Na kraju, Danube Future Forum 2026 posmatra Dunav kao strateški prostor koji povezuje energetiku, infrastrukturu, trgovinu, poljoprivredu, bezbednost i evropske integracije. Za Srbiju, koja zauzima važan položaj na ovom koridoru, razvoj njegovog potencijala predstavlja priliku za jačanje regionalne uloge i povezivanje sa evropskim tržištima.
(M.A./EUpravo zato)