- U Strazburu je predstavljen novi dokument o proširenju EU koji predviđa postepeno uključivanje kandidata u delove evropskog sistema. Najnaprednije zemlje mogle bi ranije da dobiju pristup jedinstvenom tržištu i pojedinim pravima članica.
- Dokument predviđa i promene u odlučivanju unutar EU, uz širu upotrebu kvalifikovane većine. Marta Kos je pojasnila šta te izmene znače za zemlje kandidate i njihov put ka članstvu.
Buduće proširenje Evropske unije moglo bi da promeni i način na koji će zemlje koje žele da joj se pridruže prolaziti kroz proces pristupanja. Upravo tim pitanjem bavi se novi dokument predstavljen danas u Strazburu, predstavljen na Kolegijumu evropskih komesara, koji predviđa postepeno uključivanje kandidata u pojedine delove evropskog sistema i veće koristi za one koji najbrže napreduju u reformama.
Umesto da se na članstvo čeka do samog kraja pregovaračkog procesa, najnaprednije zemlje mogle bi ranije da dobiju pristup delovima jedinstvenog tržišta i određenim pravima koja danas imaju države članice.
Dokument predviđa i promene u načinu donošenja odluka unutar EU, uključujući širu upotrebu kvalifikovane većine, javlja dopisnik EUpravo zato s lica mesta.
Šta ove promene konkretno znače za zemlje kandidate i kako bi izgledao njihov put ka članstvu, nakon predstavljanja dokumenta pojasnila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je rekla da je usvojeno pet koraka od kojih prvi podrazumeva praktična rešenja o upravljanju, vladavini prava i politikama, a u okviru toga je izdvojila upotrebu prelaznih ili prenosnih klauzula (pasarele) i proširenje glasanja kvalifikovanom većinom tamo gde to ugovori predviđaju.
Iako je sadržaj dokumenta do njegovog današnjeg predstavljanja čuvan u strogoj tajnosti, pojedini detalji o novom pristupu mogli su se prethodnih dana čuti iz diplomatskih izvora u Briselu, ali i od predstavnika najviših institucija Evropske unije. Sada je, međutim, prvi put na jednom mestu predstavljena šira slika promena koje bi mogle da utiču i na zemlje kandidate i na samu EU.
A, promena ima nekoliko. Od načina na koji će najnapredniji kandidati napredovati ka članstvu, preko mogućnosti da određene koristi od Evropske unije dobiju i pre punopravnog ulaska, do novih pravila koja bi mogla da važe i nakon samog pristupanja.
Postepena integracija umesto čekanja na punopravno članstvo
Jedna od najvažnijih novina jeste ideja da približavanje Evropskoj uniji više ne mora da bude proces u kojem se na sve benefite čeka do samog kraja, navodi se u dokumentu u koji je EUpravo zato imao uvid.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Najnaprednije zemlje kandidati mogle bi da budu postepeno uključivane u pojedine delove evropskog tržišta, politike i programe, pod uslovom da ispune unapred definisane kriterijume. Na taj način bi put ka članstvu trebalo da postane konkretniji, a napredak kandidata da donosi opipljive rezultate i pre formalnog ulaska u Uniju.
Umesto principa "sve ili ništa", prema kojem zemlja tek nakon završenog procesa pristupanja postaje punopravni deo evropskog sistema, novi model predviđa svojevrsno članstvo u fazama.
Jasna mapa puta za najnaprednije kandidate
Upravo za zemlje koje su najviše odmakle u procesu pristupanja predviđen je još konkretniji pristup.
"Za četiri najnaprednija kandidata, Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, Komisija priprema posebne mape puta koje bi trebalo da budu predstavljene krajem oktobra," rekla je Kos na konferenciji, dodajući da će sadržati jasnije definisane korake, uslove i očekivanja.
Kako smo u ranijim izjavama zvaničnika neke detalje već čuli, ideja je da proces bude predvidljiviji i da kandidati unapred znaju šta se od njih očekuje, ali i šta mogu da dobiju ukoliko određene reforme sprovedu.
Time se dosadašnji model, zasnovan pre svega na dugom nizu pregovaračkih faza i uslovljavanja, pomera ka sistemu u kojem bi napredak trebalo da bude vidljiviji i nagrađen konkretnijim uključivanjem u evropske politike.
Članstvo više ne znači nužno ista prava od prvog dana
Promene se, međutim, ne završavaju trenutkom ulaska u EU. Novi pristup predviđa i mogućnost određenih prelaznih perioda i ograničenja za buduće članice, što bi predstavljalo značajnu razliku u odnosu na ranija proširenja.
Buduće članstvo tako ne bi nužno značilo da nova država od prvog dana dobija potpuno isti pristup svim pravima i politikama Unije. Ideja je da se i nakon pristupanja obezbedi postepeno uključivanje, uz mehanizme zaštite ukoliko dođe do nazadovanja u ispunjavanju evropskih standarda.
Među mogućim merama pominju se prelazna pravila u pojedinim oblastima, uključujući slobodu kretanja radnika i poljoprivredu.
Zaštitni mehanizmi i nakon ulaska u EU
Jedna od lekcija prethodnih proširenja jeste i pitanje šta se događa kada država postane članica, a potom počne da odstupa od zajedničkih evropskih pravila i vrednosti.
Novi pristup zato predviđa snažnije mehanizme kojima bi EU mogla da reaguje i nakon pristupanja. U određenim okolnostima razmatra se mogućnost suspenzije pojedinih prava nove članice, uz odlučivanje kvalifikovanom većinom.
Time se uvodi princip prema kojem članstvo ne bi predstavljalo kraj evropskog uslovljavanja, već bi poštovanje zajedničkih pravila ostalo važno i nakon ulaska u Uniju.
EU želi da promeni i način donošenja odluka
Istovremeno, proširenje bi trebalo da bude praćeno promenama unutar same Evropske unije.
Na institucionalnom planu, Komisija želi da smanji broj oblasti u kojima svaka država članica zadržava pravo veta i predlaže češću upotrebu takozvanih "pasarela" (passerelle clauses), koje omogućavaju da se jednoglasno odlučivanje zameni odlučivanjem kvalifikovanom većinom, bez potrebe za izmenom ugovora. Međutim, njihovo aktiviranje prethodno zahteva jednoglasnu podršku svih 27 država članica.
"Ugovori to omogućavaju. Moguće je smanjiti broj oblasti u kojima jedna jedina država može da blokira odluke koje podržavaju sve ostale," izjavila je evropska komesarka i kao primere navela sankcije, borbu protiv poreskih prevara i međukorake u procesima pristupanja zemalja kandidata.
To pitanje posebno dobija na značaju kada se ima u vidu da bi buduća EU mogla da ima više od 30 članica. U takvom sistemu jednoglasno odlučivanje postaje još složenije, jer svaka država može da blokira određenu odluku.
Zato se pitanje proširenja sada direktno povezuje sa pitanjem unutrašnje reforme Unije. Ne govori se više samo o tome šta zemlje kandidati moraju da promene kako bi postale članice, već i o tome šta sama EU mora da promeni kako bi bila spremna za nove članice.
Postepena integracija pre članstva
Ključni element predloga jeste produbljivanje postepene integracije zemalja kandidata pre nego što formalno postanu članice EU. Kandidatima bi bilo omogućeno da unapred učestvuju u određenim politikama, programima i strukturama Unije, u meri u kojoj napreduju u sprovođenju reformi koje su neophodne za članstvo.
"Postepena integracija ne zamenjuje punopravno članstvo, već predstavlja ubrzanje proširenja", naglasila je komesarka i objasnila da će taj proces zavisiti kako od napretka u reformama, tako i od strateškog usklađivanja kandidata sa Evropskom unijom.
U praksi, takva integracija mogla bi da znači raniji pristup evropskim programima kao što su Erasmus+ ili Horizont Evropa, veće učešće u agencijama EU poput Frontexa**, kao i postepeno uključivanje u delove jedinstvenog tržišta.
Kandidatima bi takođe bilo omogućeno postepeno uključivanje u evropske mreže za transport, energetiku i digitalnu povezanost, kao i u rad grupa stručnjaka i komiteta EU.
Međutim, ovo učešće bi bilo "reverzibilno", odnosno moglo bi da bude povučeno, i bilo bi povezano sa sprovođenjem reformi i poštovanjem vrednosti i strateških interesa EU. To znači da bi Brisel mogao da povuče odobrene pogodnosti ukoliko kandidat prestane da ispunjava postavljene uslove.
(EUpravo zato.rs)