- EU poručuje da su vrata za Srbiju i dalje otvorena, ali traži brže i doslednije sprovođenje reformi, posebno u vladavini prava i izbornom procesu.
- Brisel očekuje da izbori 25. oktobra budu slobodni, fer i transparentni, dok je tehnička procena za otvaranje Klastera 3 završena, a konačna odluka je na državama članicama.
Poruke koje poslednjih nedelja stižu iz Brisela teško je svesti na jednu ocenu. Između pohvala za konkretne korake ka evropskim integracijama i kritika na račun sprovođenja reformi, Evropska unija Srbiji i dalje potvrđuje da su joj vrata otvorena.
Istovremeno sve direktnije govori o tome šta očekuje zauzvrat.
Uoči novih razgovora o stanju vladavine prava i narednog ciklusa ocenjivanja evropskog puta Srbije, pitanje više nije da li EU želi Srbiju za svojim stolom, već koliko je Beograd spreman da evropski kurs potvrdi konkretnim potezima.
To je suština poruka koje poslednjih meseci ponavljaju najviši evropski zvaničnici.
Izbori pred novim evropskim testom
U međuvremenu, Srbija ulazi i u novi izborni ciklus. Predsednik Srbije raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar.
Izbori tako dolaze u trenutku kada se pitanje sprovođenja reformi i unapređenja izbornog procesa već nalazi među temama o kojima evropske institucije razgovaraju sa Beogradom.
"Evropska unija očekuje da parlamentarni izbori 25. oktobra u Srbiji budu slobodni, fer i transparentni, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima," izjavila je u Evropskom parlamentu komesarka EU za proširenje Marta Kos.
Predsednik Evropskog saveta António Košta tokom junske posete Beogradu pozdravio je usvajanje četiri izborna zakona, ali je istovremeno naglasio da preporuke ODIHR-a i dalje treba sprovesti. Nekoliko meseci kasnije, pred novi izborni ciklus, ODIHR je otvorio posmatračku misiju koja će pratiti izbore 25. oktobra, uključujući period pre samog dana glasanja.
Time izbori dobijaju i širi evropski kontekst. Oni nisu samo pitanje izbornog kalendara, već dolaze u trenutku kada Brisel od Srbije traži da promene u zakonima budu praćene i njihovom doslednom primenom. Upravo zato će primena izbornog okvira i preporuka međunarodnih posmatrača biti deo šire slike o reformskom procesu Srbije.
Evropska perspektiva ostaje otvorena
Predsednik Evropskog saveta poručio je iz Beograda da evropska perspektiva Srbije ostaje otvorena, ali da brzina napretka zavisi od odlučnosti Srbije. Kao ključne oblasti izdvojio je reforme, usklađivanje sa politikama i vrednostima EU, dobrosusedske odnose i sprovođenje obaveza iz dijaloga Beograda i Prištine.
Istovremeno, odnosi Srbije i EU donose i konkretne koristi. Evropska komisija je pozdravila priključenje srpskih banaka SEPA šemama, što omogućava brže i jeftinije transakcije u evrima i predstavlja primer postepene integracije sa evropskim tržištem.
Komisija je registrovala i određene pomake u reformama medijskog zakonodavstva, biračkom spisku i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, ali uz stalnu poruku da reforme moraju biti nastavljene i sprovedene u praksi.
Dakle, slika koju šalje Brisel nije crno-bela. Evropske institucije istovremeno registruju ono što je urađeno i ukazuju na oblasti u kojima očekuju dalje promene.
Problem je što je druga polovina te slike poslednjih meseci postala sve vidljivija.
Komisarka za proširenje Marta Kos još je u predstavljanju prošlogodišnjeg izveštaja vrlo direktno rekla da vlasti u Srbiji nastavljaju da članstvo u EU proglašavaju strateškim ciljem, ali da "dela treba da prate reči".
Prema njenoj oceni, tempo sprovođenja reformi značajno je usporen. Kao ključne probleme navela je zastoj u reformi pravosuđa i oblasti osnovnih prava, kao i potrebu da se zaustavi nazadovanje u slobodi izražavanja i akademskim slobodama. Istovremeno je od Beograda tražila jasniji strateški izbor, manje anti-EU retorike i bolje usklađivanje sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
To je važna promena u tonu. Brisel više ne govori samo o tome šta Srbija treba da uradi da bi otvorila sledeće poglavlje, već sve češće govori o tome da li su reforme deo trajnog političkog opredeljenja i da li se ono što je usvojeno zaista primenjuje.
Marta Kos najavljuje promene u načinu funkcionisanja EU
Dok Srbija čeka odluku o narednom koraku u pregovorima, Evropska komisija već razmatra kako bi sama Unija trebalo da funkcioniše sa većim brojem članica. Komesarka za proširenje Marta Kos najavila je da će Komisija predstaviti predloge o tome kako EU treba da se pripremi za buduće proširenje, uključujući promene koje bi trebalo da omoguće efikasnije funkcionisanje Unije nakon prijema novih članica.
U nacrtu, koji se poziva na nemački "Table.Media", razmatraju se i mehanizmi koji bi se odnosili na buduće članice, među kojima su predlozi o privremenom ograničavanju prava veta u određenim oblastima, kao i mogućnost ograničavanja pojedinih prava ili finansijskih sredstava u slučaju ozbiljnog nazadovanja u vladavini prava ili kršenja osnovnih vrednosti EU.
Važno je, međutim, da je reč o predlozima, a ne o novim pravilima koja su već usvojena. Konačan oblik tih promena tek treba da bude poznat, a o njima će se razgovarati unutar institucija i država članica.
Za zemlje kandidate ova rasprava ipak ima širi značaj. Dok se od Srbije traži da pre članstva sprovede reforme u oblastima poput vladavine prava, izbora i funkcionisanja institucija, EU istovremeno pokušava da pronađe način da i nakon budućih proširenja zaštiti zajedničke standarde i vrednosti.
U tom smislu, pitanje članstva više nije samo pitanje ispunjavanja uslova za ulazak. Sve više se govori i o tome kako će izgledati funkcionisanje Unije nakon proširenja i kakvi će mehanizmi postojati ukoliko neka od novih članica počne da odstupa od zajedničkih pravila.
Red pohvala, red kritika iz Brisela
Pitanje odnosa državnih institucija Srbije prema sahrani Ratka Mladića našlo se prethodnih dana i na evropskoj agendi. Oglasili su se najviši zvaničnici EU, a tema je potom otvorena i u Evropskom parlamentu, u trenutku kada se iz Brisela već govori o narednim koracima Srbije na evropskom putu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i komesarka za proširenje Marta Kos ukazali su na važnost suočavanja sa prošlošću i poštovanja evropskih vrednosti.
Uz to je naglasila i širi evropski interes, stabilnost i napredak Zapadnog Balkana u strateškom su interesu Evrope, pri čemu Srbija ima posebnu ulogu i odgovornost.
I možda najvažnije za širu sliku odnosa Brisela i Beograda - uprkos kritikama, Kos je poručila da će Evropska komisija učiniti sve što je u njenoj moći da podrži evropski put Srbije.
Upravo se u toj kombinaciji kritike i podrške možda najbolje vidi ton poruka koje poslednjih nedelja stižu iz Brisela, očekivanja od Srbije jesu jasna i sve se otvorenije izgovaraju, ali evropska perspektiva Srbije pritom nije dovedena u pitanje.
Brisel ne zatvara vrata, ali ih više ne drži otvorenim bez pitanja
Kada se sve ove poruke stave jedna pored druge, dobija se prilično jasna slika. EU i dalje Srbiju vidi kao zemlju koja pripada evropskom prostoru i kojoj je mesto u Uniji. Evropska komisija nastavlja da podržava konkretne oblike integracije, od ekonomskog povezivanja do reformskih programa. Predsednik Evropskog saveta govori o zajedničkom cilju članstva, a Komisija je u julu završila tehničku procenu za otvaranje Klastera 3.
Istovremeno, Brisel jasno poručuje da članstvo ne zavisi samo od političkog opredeljenja, već od sprovođenja reformi, jačanja vladavine prava, unapređenja izbora i medijskih sloboda, usklađivanja spoljne politike sa EU i odnosa prema ratnim zločinima i suočavanju sa prošlošću.
Zato će biti važan naredni period, posebno razgovor Saveta EU o stanju vladavine prava u Srbiji 22. septembra i dalji koraci u oblastima reformi, izbora i usklađivanja sa evropskom politikom.
Poruka Brisela ostaje dvostruka: evropska perspektiva Srbije je otvorena, ali njen evropski put mora biti vidljiv kroz konkretne reforme, institucije i političke odluke.
(EUpravo zato.rs)