- Marta Kos najavljuje promenu politike proširenja EU, uz unutrašnje reforme bez otvaranja osnivačkih ugovora i manje prostora za blokade članica.
- U prvi plan dolaze zaštitni mehanizmi za nove članice, kako bi se sprečilo demokratsko nazadovanje i izbegle 'trojanske konje'.
I posle skoro mesec dana, i dalje se diskutuje o govoru komesarke za proširenje Marte Kos. Na Konferenciji ambasadora, generalnih konzula i vojnih izaslanika u Zagrebu, komesarka Kos je poručila 25. avgusta da se svet promenio i da proširenje mora da se promeni sa njim.
Time je najavljeno preispitivanje politike proširenja, inicijativa na koju se dugo čekalo, a koja treba da odgovori na pitanje kako bi funkcionisala Unija sa više od trideset članica.
Poredeći trenutak sa "helsinškim momentom" iz 1999, koji je otvorio put velikom proširenju 2004. godine, Marta Kos je podsetila da je 2026. rekordna godina po broju otvorenih i zatvorenih poglavlja, uz napredak Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije.
Ipak, ono što ovde ima praktičnu vrednost i što vredi razložiti sastoji se od tri tačke koje najavljuju pravac u kojem će se kretati politika proširenja.
Reforme bez otvaranja osnivačkih ugovora
Nije tajna da je retko ko zadovoljan stepenom funkcionalnosti same Unije. Sa povećanjem broja članica, povećava se i bojazan da će doći do tačke pucanja. Zato je na agendi i sama unutrašnja reforma Unije, ali bez izmene osnivačkih ugovora.
Komesarka Kos smatra da se odlučivanje može učiniti bržim i fleksibilnijim u okviru postojećih mogućnosti koje su ugovori predvideli, da se može smanjiti broj oblasti u kojima jedna članica može da blokira sve ostale i da institucije mogu biti manje, uz šire korišćenje pojačane saradnje, mehanizma koji je već primenjen na Šengen i evrozonu.
Suštinski, izbegavanjem revizije ugovora izbegava se dugotrajan, višegodišnji proces sa neizvesnim ishodom, koji bi podrazumevao radikalno redizajniranje postojeće strukture EU. Stavljanjem akcenta na reforme u okviru granica koje postojeći ugovori dozvoljavaju, zaobilazi se teza onih koji misle da produbljivanje Unije mora da prethodi bilo kakvom njenom daljem proširenju.
Zaštitne klauzule i pitanje jednakosti
Od noviteta koji se očekuju u kontekstu proširenja, u prvom planu su sve popularniji zaštitni mehanizmi (engl. safeguards) čiji bi cilj bio da se predupredi ili sankcioniše demokratsko nazadovanje nakon pristupanja.
Komesarka Kos je ovog puta ponovila ono na šta je i prethodno upozoravala - EU ne sme puštati među svoje redove tzv. "trojanske konje".
Da li bi, pak, specifični mehanizmi dužeg trajanja i šireg opsega stvorili tzv. "drugorazredne članice", zavisiće i od toga kako će biti dizajnirani, odnosno od toga da li će i same nove članice imati garancije da je reč o privremenim alatima, kao i od načina na koji će se o njima komunicirati sa donosiocima odluka i građanima.
Može se zato očekivati da će ovo pitanje zavređivati najviše pažnje u periodu koji predstoji, pogotovo ako se uzme u obzir da se već odmaklo u izradi nacrta crnogorskog akta o pristupanju.
Odustajanje od logike "sve ili ništa"
Ideja da je potrebno prevazići binarni pristup aktuelna je još otkako je Evropski savet 2022. godine stao iza koncepta faznog pristupanja (engl. gradual integration), na kojem su upravo organizacije civilnog društva do tada najviše insistirale.
Ono što komesarka Kos sada želi jeste da se ambicioznije pristupi ovoj temi. Ona svakako nije usamljena u tome, jer Pariz i Berlin već aktivno razmatraju kako pružiti dodatne podsticaje kandidatima i pre ostvarivanja samog članstva i pozivaju druge da im se pridruže.
Komesarka priznaje da postojeće pogodnosti, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima ili povezivanje na energetsku mrežu, nisu dovoljne i da je potreban strukturiraniji pristup kako bi se region bliže integrisao sa Unijom.
Iako nije ukazala kako planiraju da popune vakum, činjenica jeste da finansijski podsticaji već postoje u vidu Plana rasta, dok je ono što nedostaje i na čemu se može očekivati dalji rad jeste institucionalna dimenzija, postepeno uključivanje kandidata u rad Saveta EU, Evropskog parlamenta, komitologije, programa i agencija.
Ove tačke su relevantne ako se uzme u obzir da predstavljaju kratak uvid u to sa čime će Komisija izaći pred javnost 30. septembra ove godine, odnosno od čega će se sve sastojati njen izveštaj o tome kako vidi operacionalizaciju različitih ideja koje treba da obezbede funkcionalnost Unije i njeno dalje proširenje.
Izveštaj je trebalo da bude objavljen još prošle godine, ali je njegovo objavljivanje zbog osetljivosti teme odloženo kako bi se što bolje uzeli u obzir i realni dometi i objektivne potrebe.
Da li će i u kojoj meri članice i Komisija uspeti da nađu zajednički jezik, znaćemo vrlo ubrzo, jer će oktobar biti mesec u kojem će ovo pitanje biti predmet diskusija, dok se odluke očekuju do decembra.
(EUpravo zato.rs)