Brojni izbori u državama članicama naredne godine testiraće koliko je verodostojno obećanje EU da će se proširiti, upozorila je Crna Gora. Država sa oko 600.000 stanovnika trenutno je najbliža članstvu i ubrzava napore kako bi do kraja godine završila sve reforme koje Brisel zahteva.
Međutim, predsednički izbori u Francuskoj narednog proleća, a potom i potencijalno veoma značajni izbori u Španiji, Italiji i Poljskoj, predstavljaju novu pretnju njenim ambicijama upravo kada se čini da je cilj na dohvat ruke.
"Za proširenje, i ne samo za Crnu Goru, veliki test naredne godine biće izbori u nekoliko prestonica država članica", rekla je za Euractiv ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević, koja u Briselu učestvuje na događaju "Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji: Putokaz ka članstvu".
Crna Gora pregovara o članstvu u EU više od 13 godina, ali nove populističke vlade, skeptične prema proširenju EU na Zapadni Balkan, mogle bi da ugroze njen napredak.
"Mi možemo da predstavimo ono što radimo i ono što smo spremni da uradimo kako bismo pristupili EU, ali na kraju dana, to je politika. Videćemo koliko je taj pristup zaista zasnovan na zaslugama," rekla je ona.
Za pristupanje EU, svih 27 sadašnjih članica mora da ratifikuje pristupni ugovor države kandidata. Ta ratifikacija posebno je komplikovana u Francuskoj, čiji ustav zahteva ili referendum ili pozitivno izjašnjavanje tri petine poslanika i tri petine senatora.
"Uverena sam da ćemo, ako budemo sarađivali sa francuskom vladom, koja pruža veliku podršku, i ako do sada zatvorimo sva poglavlja, imati veoma uspešan ishod. Sačekajmo narednu godinu i videćemo šta će se dogoditi", rekla je Gorčević.
Nova generacija zaštitnih mehanizama
Kako bi ublažile strahove birača zbog proširenja, Francuska, Nemačka, Holandija i druge članice EU zalažu se za prelazne periode i stroge pravne uslove za nove članice.
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, predstavila je koncept "nove generacije zaštitnih mehanizama" kojima bi se osiguralo da nove članice poštuju demokratiju i vladavinu prava čak 15 godina nakon pristupanja.
Gorčević je rekla da je u interesu Crne Gore da prihvati i najstrože nove mere kako bi se sprečilo nazadovanje u oblasti demokratije. Ipak, Crna Gora očekuje da od prvog dana bude tretirana kao ravnopravna članica, uključujući i kada je reč o pravu glasa, dodala je ona.
"Ne plašimo se kazni, ali želimo ravnopravnost unutar EU", rekla je.
Crna Gora uživa podršku zemalja poput Austrije, Italije i Mađarske – koje su okupljene u grupi država koje zagovaraju članstvo zemalja Zapadnog Balkana, a koje su zatražile da se svi novi uslovi u vezi sa vladavinom prava primenjuju i na sadašnjih 27 članica.
Crna Gora se odlučno protivi inicijativi, koju predvode Nemačka i Evropska komisija, da EU odustane od jednoglasnog odlučivanja u osetljivim oblastima, poput spoljne i bezbednosne politike.
"Za nas nije dovoljno samo da želimo da uđemo u Evropsku uniju i da se tu sve završi. Želimo da uđemo u Evropsku uniju i da je svojim članstvom učinimo snažnijom", rekla je ona.
Neki komentatori ocenili su da je nedavno glasanje na Islandu protiv ponovnog pokretanja pregovora o članstvu narušilo ambicije Podgorice. Gorčević je rekla da nikada nije razgovarala o formiranju paketa sa Islandom ili Evropskom komisijom.
(EUpravo zato.rs)