Kada je Španija ovog leta zatražila pomoć Evropske unije zbog razarajućih šumskih požara, odgovor nije stigao samo iz Brisela.
U roku od nekoliko sati aktiviran je Mehanizam civilne zaštite EU, a u gašenje vatrene stihije uključili su se protivpožarni avioni iz Grčke, Italije i Turske, helikopter iz Srbije, kao i vatrogasni timovi iz Portugala i naše zemlje. Istovremeno, satelitski sistem Kopernikus pratio je širenje požara gotovo u realnom vremenu, dok je evropska rezerva rescEU stavila na raspolaganje dodatne kapacitete.
Ova slika možda najbolje pokazuje koliko se Evropska unija promenila u poslednjih nekoliko godina.
Pre samo deceniju, evropski projekat uglavnom se povezivao sa jedinstvenim tržištem, slobodnim kretanjem ljudi i robe, zajedničkom valutom i proširenjem. Danas se u Briselu mnogo češće govori o otpornosti, pripremljenosti, bezbednosti, kritičnoj infrastrukturi i upravljanju rizicima.
Pandemija kovida 19, ruska invazija na Ukrajinu, energetska kriza, rekordna inflacija, klimatske katastrofe, sajber napadi, dezinformacije i sve izraženije geopolitičke tenzije nisu promenili samo političke prioritete Evropske unije. Promenili su način na koji ona razmišlja o svojoj ulozi.
Od zajedničkog tržišta do zajedničke otpornosti
Evropska unija nastala je kao mirovni i ekonomski projekat. Decenijama je gradila jedinstveno tržište, uklanjala trgovinske prepreke i razvijala zajednička pravila kako bi povećala konkurentnost evropske privrede.
Međutim, poslednjih pet godina pokazalo je da ekonomski razvoj sam po sebi više nije dovoljan.
Pandemija je razotkrila koliko evropske države zavise od globalnih lanaca snabdevanja. Nestašice medicinske opreme, prekidi proizvodnje i zatvorene granice pokazali su da ni razvijene ekonomije nisu otporne na velike poremećaje.
Već dve godine kasnije rat u Ukrajini otvorio je novo pitanje - energetsku bezbednost. Evropa je ubrzano počela da smanjuje zavisnost od ruskih energenata, razvija alternativne izvore snabdevanja i zajednički kupuje energente.
Istovremeno, klimatske promene dovele su do rekordnih požara, suša i poplava, dok su sajber napadi i hibridne pretnje postali sastavni deo evropske bezbednosne politike.
Zbog toga se u gotovo svim novim evropskim strategijama pojavljuje ista reč - otpornost.
Kada je Evropska komisija u martu 2025. predstavila Strategiju pripremljenosti Unije (Preparedness Union Strategy), poruka je bila jasna, Evropa mora da prestane da reaguje tek kada kriza izbije i da počne sistemski da se priprema za buduće rizike.
Strategija navodi da se Evropska unija istovremeno suočava sa geopolitičkim tenzijama, klimatskim promenama, prirodnim katastrofama, sajber napadima i manipulacijom informacijama, zbog čega nijedna država članica više ne može sama da odgovori na savremene izazove.
Zato se danas gotovo svaka nova evropska politika gradi oko istog principa, kako povećati otpornost društva pre nego što kriza nastupi.
Svaka kriza donela je novu evropsku politiku
Promena evropskih prioriteta možda se najbolje vidi kroz konkretne primere. Pandemija je dovela do prve zajedničke nabavke vakcina u istoriji Evropske unije i stvaranja instrumenta NextGenerationEU, najvećeg paketa ekonomskog oporavka koji je EU ikada finansirala.
Energetska kriza ubrzala je sprovođenje plana REPowerEU, čiji je cilj smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore energije.
Sve učestaliji požari doveli su do jačanja evropske rezerve rescEU. Ove godine Evropska unija unapred je rasporedila čak 777 vatrogasaca, 22 protivpožarna aviona i pet helikoptera u državama visokog rizika, što predstavlja najveće preventivno raspoređivanje kapaciteta do sada.
Istovremeno, Evropska komisija najavila je kupovinu sopstvene flote protivpožarnih aviona koji bi trebalo da budu isporučeni između 2027. i 2030. godine.
Na digitalnom planu usvojeni su propisi kojima se jača sajber bezbednost, zaštita kritične infrastrukture i otpornost na hibridne pretnje.
Drugim rečima, gotovo svaka velika kriza poslednjih godina rezultirala je novim evropskim instrumentom ili novim pravilima.
Menja se i evropski budžet
Promena prioriteta vidi se i u načinu na koji Evropska unija planira buduće finansiranje. Evropska komisija predložila je da naredni višegodišnji budžet EU za period 2028-2034. znatno više sredstava usmeri ka bezbednosti, upravljanju krizama, civilnoj zaštiti i otpornosti.
Istovremeno, predviđeno je povećanje sredstava namenjenih reagovanju u vanrednim situacijama, uz obrazloženje da klimatske katastrofe i geopolitičke krize više nisu izuzetak, već nova realnost evropskog kontinenta.
To pokazuje da otpornost više nije sporedna politika Evropske unije, već postaje jedan od temelja njenog dugoročnog planiranja.
Šta to znači za Srbiju?
Iako nije članica Evropske unije, Srbija je već deo pojedinih evropskih mehanizama koji predstavljaju okosnicu ove nove politike.
Kao učesnica Mehanizma civilne zaštite EU, Srbija učestvuje u međunarodnim akcijama gašenja požara i pružanja pomoći nakon prirodnih katastrofa. Istovremeno, kroz pregovore o članstvu postepeno usklađuje propise u oblastima energetike, sajber bezbednosti, zaštite kritične infrastrukture i upravljanja rizicima.
Zbog toga evropske integracije danas znače mnogo više od pristupa jedinstvenom tržištu ili evropskim fondovima. One podrazumevaju uključivanje u sistem zajedničkog odgovora na izazove koji ne poznaju državne granice.
Evropa radi na prevenciji
Evropska unija nije odustala od svojih osnovnih ciljeva: ekonomskog razvoja, slobodnog tržišta i evropskih integracija. Međutim, poslednjih nekoliko godina pokazalo je da se prosperitet više ne može posmatrati odvojeno od bezbednosti i otpornosti.
Požari u Španiji samo su poslednji podsetnik da klimatske katastrofe, pandemije, energetski poremećaji ili sajber napadi ne zaustavljaju se na granicama država.
Upravo zato Evropska unija sve više ulaže u zajedničke kapacitete, preventivu i koordinaciju.
Ako je jedinstveno tržište bilo simbol evropskih integracija krajem 20. veka, onda bi otpornost mogla postati njihovo novo obeležje u 21. veku. Jer današnja Evropa više ne gradi samo zajedničku ekonomiju, ona pokušava da izgradi zajedničku sposobnost da odgovori na krize koje će, po svemu sudeći, postati deo nove evropske stvarnosti.
(EUpravo zato.rs)