Premijer Češke Andrej Babiš založio se za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, kao i članstvo u Šengenskom sporazumu, što je jedna od ključnih poruka tokom njegove zvanične posete Beogradu.
On je poručio da Srbija i druge zemlje koje nisu deo Šengena mnogo bolje brane granicu Unije od nelegalnih migracija nego članice tog sporazuma.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, rekao je da bi Evropska unija trebalo da nastoji da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana postanu njene članice, ocenjujući da se pitanje evropske integracije regiona rešava već decenijama.
Babiš je istakao da Srbija ima podršku Češke na evropskom putu, navodeći da je to posebno važno u trenutku kada se, kako je rekao, umesto o miru sve češće govori o ratu.
Ponovio je i da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu deo Šengenskog prostora, a da bi Srbija, nakon ispunjavanja svih uslova, trebalo da postane članica EU.
Podrška evropskoj perspektivi Srbije ne dolazi samo iz pojedinačnih poruka država članica. U poslednjem periodu i iz institucija Evropske unije stižu poruke da proširenje ponovo dobija strateški značaj i da Srbija i dalje ima svoje mesto u tom procesu.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos više puta je naglasila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ali i da će napredak svake zemlje kandidata zavisiti od konkretnih rezultata u sprovođenju reformi.
Poruka Evropske komisije je da vrata EU ostaju otvorena za one zemlje koje ispune kriterijume za članstvo.
Sličan stav poslednjih nedelja ponovili su i najviši evropski zvaničnici. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta istakao je da je proširenje strateški interes Evropske unije i da stabilan, predvidiv i kredibilan proces pristupanja doprinosi bezbednosti i otpornosti cele Evrope.
Da evropska perspektiva Srbije nije dovedena u pitanje potvrđuje i pristup Evropskog parlamenta, koji i dalje naglašava da je članstvo u EU krajnji cilj za zemlje kandidate, uz očekivanje napretka u oblastima vladavine prava, demokratskih reformi i usklađivanja sa evropskim standardima.
Iako iz Brisela istovremeno stižu jasna očekivanja u pogledu reformi, poruke evropskih institucija pokazuju da Srbija nije izgubila svoje mesto u politici proširenja EU. Naprotiv, u trenutku kada se proširenje ponovo posmatra i kroz prizmu evropske bezbednosti i geopolitičkih izazova, region Zapadnog Balkana ostaje deo strateške debate o budućnosti Evropske unije.
(EUpravo zato.rs)