Brisel još procenjuje da li je Srbija ispunila uslove za drugu tranšu iz Plana rasta za Zapadni Balkan, rekao je generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman, na zajedničkoj sednici o Planu rasta Odbora za spoljne poslove i za budžet Evropskog parlamenta.
Dodao je i da Komisija ostaje pri oceni da sa Srbijom treba otvoriti Klaster 3 u pregovorima o članstvu u EU.
Kako prenosi dopisnik EUpravo zato iz Brisela, Kopman je poručio da je primetno da je Srbija poslednjih meseci počela ozbiljnije da rešava neke problematične situacije i da je nedavno preduzet znatan broj koraka, kao na primer za rad saveta REM-a, koje će obezbediti posmatrače i regulisati audiovizualni medijski prostor.
"To je bio obiman proces, neću sada u detalje, ali sama činjenica da se to događa je pozitivna. Dakle, naša je procena da bi za svrhe odlučivanja o tome trebalo da se otvori Klaster 3. Ovo je korak u otvaranju postupaka, mislimo da su opšti uslovi ispunjeni. Ali, dopustite da kažem jasno: trebaće još puno toga da se učini u daljem radu kako bi se omogućili dalji koraci", rekao je Kopman i dodao da načelo EU "po zaslugama" znači da po zaslugama i EU mora da deluje sa svoje strane.
Kopman je, odgovarajući na pitanje izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Tonina Picule o sredstvima za Srbiju, podsetio da je prva tranša isplaćena u januaru i naveo da je procena ispunjenosti uslova za drugu tranšu i dalje u toku.
Prema njegovim rečima, za Srbiju postoje tri grupe uslova - opšti uslovi, sprovođenje konkretnih reformi i dijalog sa Kosovom*.
"Činjenica da novac još nije isplaćen govori da Evropska komisija još nije uverena da su uslovi ispunjeni", rekao je Kopman na zajedničkoj sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i Odbora za budžet, na kojoj je razgovarano o Planu rasta za Zapadni Balkan.
Kopman je ponovio da je Evropska komisija predložila otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, ocenjujući da bi to doprinelo ubrzanju evropskog puta zemlje.
"Srbija ubrzava rad na primeni reformi, u toku je rad na 80 odsto reformskih koraka, a tome je značajno doprinelo i osnivanje Operativnog tima", rekao je Kopman, uz napomenu da se uslovi moraju ispuniti i da ništa nije "zdravo za gotovo".
Odgovarajući na pitanje poslanika o preporukama Venecijanske komisije koje Srbija još nije ispunila, Kopman je rekao da je reč o "zastarelom podatku" i naveo da su, u slučaju "Mrdićevih zakona", ispravljeni ranije uočeni nedostaci.
"Ne samo da su vraćeni svi tužioci, već su ih i dodali u kancelariju Tužilaštva i Venecijanska komisija je rekla da je situacija sada bolja nego u januaru. Ne samo da su popravili nedostatke, već su išli i korak dalje", rekao je Kopman.
On je dodao da se, kada je reč o preporukama ODIHR, radi o sedam od devet preporuka i da je Evropska komisija zatražila mišljenje te organizacije nakon usvajanja zakona koji se odnose na izborne uslove.
"Otvaranje klastera je proces zasnovan na zaslugama i kada zemlja uradi nešto, treba da usledi odgovor i sa druge strane. Usvojeni su zakoni, ali ogroman posao tek sledi. Za svrhu ovog klastera treba da važi princip zasluga i zato smo to podržali", naveo je Kopman.
Kako su obaveze sprovele ostale zemlje Zapadnog Balkana?
Govoreći o sprovođenju obaveza iz Plana rasta za Zapadni Balkan, generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert Jan Kopman rekao je da su Crna Gora i Albanija do sada ispunile oko 80 odsto reformskih obaveza, Severna Makedonija oko 50 odsto, dok je Srbija na približno 35 odsto realizacije.
Prema njegovim rečima, Kosovo i Bosna i Hercegovina značajno zaostaju, pre svega zbog unutrašnjih političkih problema. Za Kosovo je naveo da je politička blokada nakon izbora usporila sprovođenje Reformske agende, ali da se od juna postepeno radi na uspostavljanju institucija, zbog čega Evropska komisija očekuje nastavak reformskog procesa.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Kopman je ocenio da predstavlja najveći izazov u regionu, jer se kašnjenja u sprovođenju reformi kontinuirano gomilaju. Zbog toga je, kako je objasnio, Evropska komisija predložila da se deo predviđenih sredstava uskrati, a da se taj novac preusmeri u Evropski inovacioni fond za Zapadni Balkan kako bi ostao dostupan zemljama regiona.
(EUpravo zato.rs)