Misija Republike Srbije pri Evropskoj uniji je 3. jula organizovala panel diskusiju pod nazivom "Reformski zamah Srbije: Od opredeljenja do sprovođenja", na kojoj su bili analizirani postignuti rezultati, ali i šta je ostalo kao "domaći zadatak" na putu ka članstvu.
Nakon što je ambasador Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović otvorio događaj, o napretku Srbije govorili su predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, ministar za verointegracije Nemanja Starović, Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Ana Brnabić: Najvažnije nam je bilo da unapredimo izborno okruženje
Kako je ranije najavila u medijima, predsednica Skupštine Srbije je govorila o rezultatima sa posebnim fokusom na oblast vladavine prava, implementaciju ODIHR preporuka i dalje unapređenje izbornih uslova.
Govoreći o urađenom, Ana Brnabić, koja je otvorila panel, rekla je da je usvojeno pet pravosudnih zakona, u saradnji, komunikaciji i snažnom partnerstvu sa Venecijanskom komisijom.
"Ovi zakoni rešavaju pitanje koje su naši partneri iz Evropske unije, Evropska komisija, ali i pojedine države članice, najviše kritikovali. To pitanje je sada, u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom, u suštini razjašnjeno i ispravljeno.
Želim da kažem nešto više o našem ključnom prioritetu, a to je sprovođenje preporuka iz revizije, jer je to za nas zaista bilo najvažnije pitanje - kako unaprediti izborno okruženje u Srbiji.
Nakon izbora 2023. godine dobili smo izveštaj sa 25 preporuka. Do danas smo sproveli 12 od tih 25 preporuka, a od sedam prioritetnih preporuka u potpunosti smo sproveli čak četiri.
Rad se nastavlja i već od sledećeg ponedeljka, 6. jula, u skupštinskoj proceduri naći će se još jedan nacrt zakona koji je usklađen sa preporukama OEBS-a i koji će obuhvatiti još tri preporuke iz revizije. Time će broj sprovedenih preporuka porasti na 15 od ukupno dvadeset i pet", rekla je Ana Brnabić na panelu u Briselu.
U tom smislu, poručila je da najvažnijim korakom smatra izmenu Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, kojom je osnovana desetoročlana komisija, čiji je zadatak da pregleda i analizira birački spisak.
"Tu komisiju čini deset članova i ona je u potpunosti inkluzivna. Sastavljena je od stručnjaka, koje predlažu parlamentarna većina, parlamentarna opozicija, kao i organizacije civilnog društva, po prvi put u istoriji. Komisija je osnovana u skladu sa novim zakonom kao stalno telo koje će raditi trajno, kako bi građani imali veće poverenje u birački spisak. To je bila jedna od ključnih preporuka OEBS-a. Nakon usvajanja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji će se od ponedeljka naći na dnevnom redu, očekujemo da će, u zavisnosti od trajanja rasprave, biti usvojen oko 12. ili 30. jula", rekla je ona.
Starović: Srbija se suočava sa najzahtevnijim pregovaračkim okvirom
Govoreći o procesu evrointegracija, ministar Nemanja Starović podsetio je da je Srbija započela pristupne pregovore sa Evropskom unijom 2014. godine, a prva pregovaračka poglavlja otvorena su u decembru 2015. Tokom narednih pet godina, prema tada važećoj metodologiji, otvorili smo 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.
Podsetio je da je u međuvremenu 2020. godine usvojena nova metodologija proširenja koju je Srbija kao prva zemlja prihvatila.
"Te godine je potvrđeno da je Srbija otvorila Klaster 1, budući da su sva poglavlja koja mu pripadaju već bila otvorena. Krajem 2021. godine Evropska komisija preporučila je otvaranje i Klastera 4 i Klastera 3. Države članice u Savetu EU prihvatile su preporuku za otvaranje Klastera 4, čime je ukupan broj otvorenih poglavlja povećan na 22. Međutim, odluka o otvaranju Klastera 3 odložena je zbog stava da Srbija najpre treba da završi proces izmene Ustava, što je i učinjeno u januaru 2022. godine nakon referenduma. Iako je taj proces bio politički veoma zahtevan, uspešno je okončan. Nažalost, pokazalo se da ni to nije bilo dovoljno.
Od početka 2022. godine do danas suočavamo se sa izostankom neophodnog političkog konsenzusa među državama članicama u Savetu EU za otvaranje Klastera 3. Zbog toga je proces praktično u zastoju, uprkos činjenici da je Evropska komisija u pet uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji preporučila otvaranje tog klastera", podsetio je ministar.
"Naravno, nisam ovde da iznosim naše primedbe, jer je to uglavnom uzaludan posao, ali je važno predstaviti trenutno stanje. Takođe, vredi istaći da se Srbija suočava sa najzahtevnijim pregovaračkim okvirom, čak i u tehničkom i proceduralnom smislu.
Da bi otvorila određeni klaster, Srbija mora istovremeno da ispuni i početna merila za pojedina pregovaračka poglavlja. Za razliku od Srbije, zemlje kandidati koje su pregovore započele kasnije, poput Albanije, Ukrajine i Moldavije, nemaju početna merila za pregovaračka poglavlja. Zbog toga su u mogućnosti da otvaraju klastere u paketu, što se videlo na primeru Albanije, koja je tokom prethodne godine otvorila sve klastere", izjavio je Starović.
Siniša Mali: Srbija je već dobro integrisana u lanac snabdevanja EU
Publici u Briselu se obratio i ministar finansija Siniša Mali, koji je prirpemio i prezentaciju koja prikazuje razvoj i ekonomski rast Srbije.
"Postoje dve ključne stvari koje bih volelo da zapamtite nakon ove prezentacije. Pod jedan: Srbija je daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu. Drugo: naša ekonomija je već dobro integrisana u lanac snabdevanja Evropske unije. Ako pogledate samo prvi kvartal ove godine Srbija je četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Ako pogledate rezultate od 2018. godine, Srbija je peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi."
Ministar Mali je istakao da je ekonomija Srbije uprkos svim izazovima, pokazala veliku otpornost i makroekonomsku stabilnost.
Reformska agenda
Kada je reč o sprovođenju Reformske agende, prema oceni Međusektorske radne grupe Nacionalnog konventa o EU za praćenje sprovođenja Reformske agende, od 34 reformska koraka čiji su rokovi za realizaciju dospeli do kraja 2025, šest je ostvareno zaključno sa 31. marta 2026, dok preostalih 28 nisu ostvareni, što je stopa ispunjenosti od 18 odsto.
Iz Plana rasta za Srbiju je namenjeno ukupno više od milijardu i po evra u periodu od 2024. do 2027. godine. Srbija je od tog novca dobila 167.59 miliona evra, od čega je čak 111 miliona iz pred finansiranja, što je novac koji je država dobila od Unije nakon što je poslala reformsku agendu i obavezala se da će korake preduzeti i ispunjavati.
(EUpravo zato.rs)