Ukrajina i Moldavija će danas napraviti odlučujući korak ka pridruživanju Evropskoj uniji, kada započnu prvu fazu pregovora o članstvu, dok će Crna Gora privremeno zatvoriti još dva pregovaračka poglavlja.
Značaj ovog dana najavila je i komesarka za proširenje, Marta Kos, koja je poručila da je ovo "dan za slavlje" izjavila je Kos.
"Pre svega, Ukrajina i Moldavija će napraviti svoj najveći korak od odluke o pokretanju pregovora o pristupanju EU iz 2023. godine. Takođe ćemo zatvoriti još dva pregovaračka poglavlja sa Crnom Gorom, čime će se ona približiti zatvaranju polovine svih poglavlja. Ovo je dan za slavlje. Iskoristiću današnji dan i da pozovem zemlje kandidate da nastave tempo reformi", rekla je komesarka.
Početak suštinskih pregovora, koje u Luksemburgu pokreću visoki zvaničnici EU i ministri obe zemlje, predstavljaju veoma simboličan trenutak za dve države.
Ukrajina i Moldavija su brzo prihvaćene kao kandidati za članstvo u EU 2022. godine, nakon što su podnele zahteve nekoliko dana posle ruske potpune invazije.
Međutim, uprkos simboličnoj odluci da se pregovori otvore u junu 2024. godine, konkretni pregovori bili su blokirani od strane proruskog mađarskog predsednika Viktora Orbana.
Izbor nove mađarske vlade u aprilu omogućio je državama članicama EU da prošlog petka jednoglasno pristanu na otvaranje "prvog klastera", odnosno poglavlja pravila EU koja se odnose na vladavinu prava i demokratiju. Otvaranje ovog klastera omogućava pregovore i o drugim oblastima, poput jedinstvenog tržišta, zaštite životne sredine, ekonomske i socijalne politike.
U zajedničkom saopštenju u petak, lideri EU Ursula fon der Lajen i Antonio Košta pohvalili su "odlučnost, hrabrost i naporan rad koje su obe zemlje pokazale u sprovođenju reformi, čak i suočene sa ogromnim izazovima".
"Proširenje je strateški izbor", naveli su.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je: "Ukrajina radi ono što je potrebno, i važno je da i EU održi svoju reč. Otvaranje prvog klastera predstavlja značajnu političku i moralnu podršku našoj državi i našem narodu."
Heder Greb, bivša savetnica Evropske komisije za proširenje, rekla je da je otvaranje prvog klastera zaista važno jer je to početak procesa postizanja sporazuma o članstvu.
Greb, koja je takođe viša saradnica istraživačkog centra Brjogel, rekla je da će početak pregovora biti i suočavanje sa realnošću za ukrajinsku stranu.
"Ne možete preskočiti usvajanje, sprovođenje i primenu zakona EU na teritoriji Ukrajine. A za to će biti potrebno vreme. I administrativno će mnogo koštati," dodala je.
Šta država mora da uradi da bi postala članica EU?
Da bi neka zemlja pristupila EU, mora da usvoji hiljade evropskih zakona i odluka, a zatim dobije jednoglasno odobrenje postojećih članica.
Zvaničnici EU pohvalili su reformske napore Ukrajine i Moldavije. U Ukrajini se visokoprofilna hapšenja, poput slučaja šefa kabineta Zelenskog Andreja Jermaka, koji je prošlog meseca označen kao osumnjičeni u velikoj korupcionaškoj istrazi, smatraju pozitivnim signalima da vlasti ozbiljno pristupaju antikorupcijskim istragama. Jermak je negirao sve optužbe.
Ipak, pohvale su ublažene razočaranjem što Kijev nije brže napredovao u sprovođenju 10 prioritetnih reformi dogovorenih prošlog decembra.
Zvaničnici EU smatraju da je Ukrajina sprovela samo 15% reformi sadržanih u planu od 10 tačaka dogovorenom prošlog decembra između komesarke EU za proširenje Marte Kos i ukrajinskog zamenika premijera Tarasa Kačke. Plan uključuje mere za jačanje nezavisnosti antikorupcijskih agencija NABU i SAPO, usvajanje antikorupcijske strategije, kao i reforme u procesu imenovanja sudija i tužilaca.
(EUpravo zato.rs)