Evropska unija još razmatra da li će buduće članice imati ograničeno pravo glasa i trebalo bi da uspostavi više zaštitnih mehanizama za vladavinu prava, navodi se u zajedničkom dokumentu pet država članica EU.
Dok se Crna Gora nada da će se pridružiti Uniji 2028. godine, a Albanija, Ukrajina i Moldavija nastoje da napreduju u svojim kandidaturama, šefovi država EU razgovaraju o tome da li su potrebne promene pravila za nove članice. Pojedine vlade se zalažu za to da EU razvije snažnije zaštitne mehanizme za buduće članice, što je delimično podstaknuto demokratskim nazadovanjem u Mađarskoj pod vođstvom premijera Viktora Orbana, prenosi Reuters.
Zajednički dokument Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije i Luksemburga predlaže uključivanje novih opcija u buduće pristupne sporazume, uključujući novi mehanizam za nadzor i zaštitnu klauzulu koja bi omogućila uvođenje mera u slučaju ozbiljnog nazadovanja u oblastima kao što su demokratija i sloboda medija.
"EU bi trebalo da vodi temeljnu raspravu o mogućnosti privremenih, prelaznih ograničenja prava glasa za nove države članice, posebno u pitanjima za koja je potrebna jednoglasna odluka", navodi se u dokumentu pet zemalja, uz isticanje oblasti u kojima je trenutno neophodna saglasnost svih članica poput politike proširenja, spoljne politike i budžeta.
Kipar, koji trenutno predsedava EU, prošle nedelje je saopštio da se priprema za zvanično otvaranje pregovora o prvoj grupi pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom i Moldavijom, koja se odnose na vladavinu prava i demokratske standarde.
"Ukrajini je mesto u EU. Svih šest klastera treba otvoriti bez odlaganja. NATO mora da ostane na stolu kao najsnažnija bezbednosna garancija", izjavio je estonski premijer Kristen Mikal na društvenoj mreži Iks nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskiim u Talinu.
(EUpravo zato/Reuters)