Evropska unija je juče napravila konkretan korak ka prvom narednom proširenju nakon više od decenije, pošto su predstavnici država članica dogovorili osnivanje radne grupe koja će raditi na nacrtu pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.
Reč je o tehnički složenom, ali politički veoma značajnom potezu koji signalizira da je Podgorica ušla u završnu fazu pregovora o članstvu.
Formiranje radne grupe za pristupni ugovor u praksi znači da EU procenjuje da bi pregovori sa Crnom Gorom mogli biti zaključeni u razumnom roku, ukoliko se zadrži tempo reformi.
To je faza koja dolazi tek kada je većina pregovaračkog posla završena, Crna Gora je već otvorila sva poglavlja i zatvorila njih 14, čime ostaje najnapredniji kandidat u regionu Zapadnog Balkana.
Za razliku od ranijih koraka u pregovorima, koji su pre svega politički i reformski, izrada pristupnog ugovora predstavlja prelazak u završnu, pravno-obavezujuću fazu. Taj dokument precizno definiše uslove pod kojima država pristupa EU, od prelaznih rokova za usklađivanje zakonodavstva, preko finansijskih aranžmana, do pitanja zastupljenosti u institucijama Unije.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da je reč o prekretnici u procesu proširenja.
"Čestitamo Crnoj Gori, danas smo napravili veliki korak ka vašem pristupanju Evropskoj uniji. Odluka o osnivanju radne grupe za izradu novog Ugovora o pristupanju je ključna prekretnica. Prvi put od 2013. godine, EU pokreće vreme za sledeće proširenje," poručio je predsednika Evropskog Saveta.
Koji su naredni koraci na putu ka članstvu?
Ipak, ovaj korak ne znači da je članstvo neposredno pred vratima. Da bi pristupni ugovor bio završen i potpisan, Crna Gora mora da ispuni merila za zatvaranje svih preostalih pregovaračkih poglavlja, što se posebno odnosi na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i funkcionisanje institucija.
Tek nakon toga sledi formalno potpisivanje ugovora, njegova ratifikacija u svim državama članicama i u Evropskom parlamentu, proces koji može trajati i više od godinu dana.
Paralelno s tehničkim radom na ugovoru, u Briselu se vodi i šira politička debata o tome kako bi buduće proširenje trebalo da izgleda. Upravo zbog tih rasprava pojedine države članice su do sada oklevale sa ovim korakom, insistirajući na tome da EU mora da se institucionalno pripremi za prijem novih članica.
Jedna od ključnih novina biće takozvani "pristupni ugovor nove generacije", koji bi mogao da uključi zaštitne mehanizme za slučaj nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava. Ovu ideju snažno podržava evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
"Pouka iz proširenja 2004. godine jeste da moramo imati zaštitne mere koje obezbeđuju da se nove članice pridržavaju pravila i da je integritet naše Unije zaštićen", rekla je Kos u Evropskom parlamentu. Ona je naglasila da te mere nisu dodatni uslovi, već mehanizmi koji treba da "reaguju" ukoliko dođe do nazadovanja u ključnim vrednostima.
Prema diplomatskim izvorima, razmatra se i mogućnost uvođenja određenih ograničenja u pravima glasa za nove članice tokom prelaznog perioda, što bi predstavljalo značajan iskorak u odnosu na dosadašnju praksu proširenja.
U regionalnom kontekstu, ovaj potez dodatno naglašava jaz između Crne Gore i ostalih kandidata.
Dok je Podgorica u završnici pregovora, Albanija je tek otvorila sva poglavlja bez ijednog zatvorenog, Severna Makedonija je i dalje blokirana bilateralnim sporovima, Srbija već godinama ne otvara nova poglavlja, Bosna i Hercegovina nije ispunila uslove za početak pregovora, a zahtev Kosova još nije stigao na dnevni red Saveta EU.
Ako proces bude tekao bez većih zastoja, cilj Podgorice je da do kraja godine zatvori preostala poglavlja.
U tom slučaju, naredni koraci bili bi finalizacija teksta ugovora, njegovo potpisivanje i početak ratifikacije, čime bi Crna Gora mogla postati naredna, 28. članica Evropske unije, prva nakon Hrvatske 2013. godine.
Za Brisel, ulazak male države od oko 600.000 stanovnika ne predstavlja ni finansijski ni institucionalni izazov. Naprotiv, uspešan završetak ovog procesa mogao bi da posluži kao dokaz da politika proširenja, uprkos dugogodišnjem zastoju, i dalje ima kredibilitet.
(EUpravo zato.rs)