Evropska unija se suočava sa ključnim izazovima u procesu proširenja, posebno u kontekstu novih članica sa Zapadnog Balkana i zemalja pogođenih ratom u Ukrajini. O tome, kao i o potrebi reforme unutrašnjih mehanizama EU, razgovarali smo sa evroposlanicom Ljubicom Karvašovom, koja je za portal EUpravo zato detaljno objasnila svoj pogled na aktuelnu situaciju i buduće korake Unije.
"Mislim da su i evropske države i Evropski parlament veliki pristalice proširenja. Evropski parlament već dugo jasno podržava proširenje. U nekim državama članicama bilo je malo teško, ali od ruske invazije na Ukrajinu stvari su krenule u dobrom pravcu", rekla je ona za naš portal nakon sednice u Strazburu.
Značaj proširenja razumeju i druge države EU, kaže ona, dodajući da je prijem novih članica neophodan ukoliko se ozbiljno misli o budućnosti Evropske unije. To se naročito odnosi na Ukrajinu i Moldaviju, kao i partnere na Zapadnom Balkanu koji dugo čekaju da postanu deo evropske porodice.
Trenutno smatra da postoji dovoljno jaka politička volja, politička pouzdanost vrhunskih evropskih lidera da se proces proširenja ubrza, ali se gube konkretni koraci koji bi pokazali da je ovo zaista ozbiljno.
"Da bismo bili efikasni u širem smislu, moramo promeniti naš unutrašnji sistem. To znači i način na koji donosimo odluke. Mislim da je u ovom trenutku najveći problem i najveći izazov Evropske unije to što jedna država članica može da blokira, zaustavi ili koči proces iz potpuno različitih razloga od svoje unutrašnje agende. Dakle, mislim da ako zaista želimo da ispunimo sve obećanja i sve zadatke koji su pred nama, da bismo donosili jasne odluke i napredovali, moramo pronaći način da to uradimo i da ne budemo blokirani od strane jedne ili dve države članice”, rekla nam je Karvašova govoreći o pitanju veta, koje je već neko vreme tema među članicama o kojoj se polemiše.
Spremnost Evropske unije za nove članice
Na naše pitanje kada bi Evropska unija trebalo da započne promene da bi bila spremna za jačanje i koliko brzo može da se prilagodi kako bi primila novu članicu, rekla je da je ključno pitanje "šta dolazi prvo" i podsetila da postoje stavovi koji kažu da se stvari mogu menjati čak i bez unutrašnje reforme u Evropskoj uniji.
"Nisam veliki fan te ideje, jer ona samo prenosi problem nama ili ga eksportuje na naše buduće članice. Verovatno ste nedavno videli ideju da buduće članice nemaju puna prava glasa dok se unutrašnje promene u Evropskoj uniji ne sprovedu. Mislim da moramo da obavimo svoj domaći zadatak i svoj rad do 2027. godine, tako da te zemlje budu spremne da uživaju puna prava glasa kao članice. Dakle, ne želim da vidim dve kategorije budućih članica ili neku 'Evropu dvostruke brzine', koja se jača zbog naše nemogućnosti da naše sopstvene propise učinimo jednostavnijim i efikasnijim", rekla je evroposlanica za naš portal.
(EUpravo zato.rs)