Za izglasavanje nepoverenja Evropskoj komisiji, uključujući predsednicu Ursulu fon der Lajen, potrebna je dvotrećinska većina poslanika Evropskog parlamenta koji prisustvuju glasanju, što se u istoriji EU dogodilo samo jednom.
Predlog o izglasavanju nepoverenja Evropskoj komisiji, koji je podnet u Evropskom parlamentu, biće razmatran danas, dok se glasanje očekuje u četvrtak.
Tokom rasprave, Ursula fon der Lajen će u plenarnoj sali braniti svoj politički opstanak, pokušavajući da ubedi poslanike da ne podrže predlog za njenu smenu.
Po pravilima, glasanje se može održati najranije 48 sati nakon početka rasprave.
Poslanici koji su prethodno podržali predlog mogu u međuvremenu povući svoj potpis.
Ukoliko broj potpisnika padne ispod neophodnih deset odsto članova Parlamenta, postupak se automatski obustavlja.
Glasanje će se obaviti prozivkom, što znači da će se svaki glas javno registrovati.
Da bi predlog bio usvojen, potrebno je da ga podrži dvotrećinska većina prisutnih, ali i da ta većina predstavlja apsolutnu većinu svih poslanika.
Devet pokušaja - samo jedna ostavka
Do sada je u Evropskom parlamentu bilo devet pokušaja da se obori Evropska komisija, ali samo jedan je doveo do njene ostavke.
1990, desničarska grupa Evropska desnica pokušala je da smeni Komisiju zbog sporne poljoprivredne politike. Međutim, taj pokušaj je propao, a za predlog je glasalo samo 16 poslanika, dok je 243 bilo protiv.
Najnoviji pokušaj desio se novembra 2014., kada je komisija na čelu sa predsednikom Žan-Klodom Junkerom bila meta zahteva za ostavku zbog afere "Luksemburški podaci", koja je otkrila kontroverzni poreski režim te zemlje.
Inicijator je bila evroskeptična politička grupa Evropa slobode i direktne demokratije, ali je za predlog glasalo samo 101 od ukupno 670 poslanika, što je bilo daleko ispod potrebnog broja.
Ostali pokušaji nepoverenja bili su motivisani pitanjima poput budžeta EU, upravljanja krizom sa "ludim kravama" (BSE), kao i nepravilnostima u radu Evrostata, statističke kancelarije Komisije.
Jedini put kada je Evropska komisija zaista podnela ostavku bio je marta 1999. godine, kada je tim na čelu sa Žakom Santerom (takođe iz Luksemburga) napustio funkcije zbog optužbi za korupciju i netransparentno poslovanje.
Ostavka je usledila pre nego što je došlo do formalnog glasanja, iako je ta Komisija prethodno preživela čak tri druga pokušaja nepoverenja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)