Strategija za Ukrajinu se polako menja u Evropi kako promene dolaze i iz Vašingtona, ponovnim dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, iako su zvaničnici ranije govorili da će podržavati Kijev "koliko god da je to potrebno".
Nova strategija bi trebalo da bude jasnije predstavljena na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti koja će okupiti brojne svetske lidere.
To je veliki zaokret u odnosu na prethodnu američku administraciju. I dok Evropa i dalje tvrdi da će nastaviti sa slanjem pomoći tri godine od početka rata sa Rusijom, razgovori koji će se održati ove nedelje mogli bi da signaliziraju da stižu određene promene.
Evropski lideri, koji se prilagođavaju Trampovoj želji da se rat što pre okonča, trude se da igraju glavnu ulogu u mirovnim pregovorima, prenosi Politico.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, rekao je u januaru grupi ambasadora da "ukoliko odlučimo da budemo slabi, male su šanse da će nas poštovati Trampove Sjedinjene Američke Države".
Britanski premijer, Kir Starmer, izjavio je da bi poslao britanske mirovne misije u Ukrajinu u slučaju prekida vatre, a potom su drugi evropski saveznici istakli da bi i oni učinili isto.
Podsetimo, Tramp je tokom predsedničke kampanje rekao da će, čim stupi u Belu kuću, okončati rat u Ukrajini "za 24 sata". Iako se to nije još dogodilo, potpredsednik SAD Dž.D. Vans bi trebalo uskoro da se sastane sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim.
"Ne možemo da podržavamo Ukrajinu i Bliski istok i dešavanja u Istočnoj Aziji. To jednostavno nema smisla", poručio je.
Situacija na ratištu je manje-više statična već više od godinu dana. Tramp će morati da ubedi skeptike da mirovni sporazum neće dozvoliti ruskoj vojsci da se "odmori i pripremi za neku buduću invaziju".
Zelenski želi 200.000 mirovnjaka koji bi patrolirali demilitarizovanom zonom, a Ukrajinci se nadaju da će tokom sastanka sa Vansom moći da ispitaju koliku podršku mogu da računaju od Amerikanaca.
(EUpravo zato/Politico)