Decenijama je Poljska na neki način bila u senci svojih evropskih suseda. Međutim, tokom proteklih nekoliko godina ona se nalazi u samom vrhu uspešnosti u brojnim oblastima. Na primer, Poljska je danas šesta najveća ekonomija EU, sa BDP-om većim od 920 milijardi evra, dok njene kompanije sve više investiraju u inostranstvu. Ništa od toga se nije dogodilo preko noći.
Prema rečima Anite Sek-Pajić, otpravnice poslova Ambasade Poljske u Srbiji, ključ uspeha nije bio samo u obimu evropske pomoći, već u načinu na koji su ta sredstva iskorišćena.
U intervjuu za EUpravo zato, Anita Sek-Pajić govorila o tome kako je Poljska iskoristila članstvo u EU za ekonomsku i društvenu transformaciju, zašto smatra da je proširenje važno za budućnost Unije, kakvu ulogu u tome može da ima Višegradska grupa i zašto, kako kaže premijer Donald Tusk, "EU neće biti potpuna bez Srbije".
Poljska je danas najveća ekonomija Centralne Evrope. Koje ključne odluke i politike dovele su vašu zemlju do ove pozicije?
"Članstvo u Evropskoj uniji bilo je ključni trenutak za ubrzani razvoj i transformaciju Poljske. Kada smo pristupili EU, u Poljskoj je zavladala euforija, ne toliko zbog 'povratka u Evropu', već zbog vraćanje mesta koje nam pripada u srcu Evrope.
Poljska je bila jedan od najvećih korisnika različitih politika Evropske unije, od fondova kohezijske politike do Zajedničke poljoprivredne politike. Ukupno smo iz budžeta EU dobili oko 245,5 milijardi evra bruto, a više od 30 odsto tog iznosa, odnosno oko 66 milijardi evra kada se odbiju naše uplate u budžet EU, direktno je otišlo poljskom ruralnom i poljoprivrednom sektoru.
Međutim, uspeh Poljske ne meri se samo količinom novca koji smo dobili, već pre svega načinom na koji smo ta sredstva iskoristili. Evropski fondovi oslobodili su preduzetnički duh Poljaka. Stopa nezaposlenosti pala je sa 19,3 odsto 2004. godine na 3,2 odsto 2025. godine.
Kada smo pristupili EU 2004. godine, BDP Poljske iznosio je oko 92 milijarde evra. Danas, po tekućim cenama, iznosi više od 920 milijardi evra. Poljska je sada šesta najveća ekonomija EU i dvadeseta najveća ekonomija na svetu. Ove godine učestvujemo na svim sastancima G20, čime učestvujemo i u oblikovanju globalnih odluka.
"Evropski fondovi oslobodili su preduzetnički duh Poljaka. Stopa nezaposlenosti pala je sa 19,3 odsto 2004. godine na 3,2 odsto 2025. godine."
Naša ekonomija trenutno raste po stopi od oko 3,7 odsto i jedna je od najbrže rastućih velikih ekonomija u EU. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je izrazio nadu da će Srbija biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi. S obzirom na to da smo mi trenutno na prvom mestu, rekla bih: "izazov prihvaćen, gospodine predsedniče."
U međuvremenu, Poljska je prestala da bude samo korisnik pomoći, fondova, kredita i kapitala. Postali smo aktivni investitor u inostranstvu, sa oko 40 milijardi evra ulaganja, ali i zemlja koja pruža razvojnu pomoć i doprinosi bezbednosti. Poljske kompanije se ubrzano šire na međunarodna tržišta i upravo u tome vidimo prostor za dalje jačanje bilateralne saradnje sa Srbijom."
Bezbednost kao novi evropski prioritet
Međutim, ekonomska snaga samo je jedan od faktora koji određuju poziciju Poljske u Evropi. Zbog svog geografskog položaja i neposredne blizine rata u Ukrajini, Poljska je postala jedan od ključnih aktera evropske bezbednosne politike. Od početka rata, Ukrajini je pružila pomoć vrednu oko 24 milijarde evra, dok je istovremeno ubrzano jačala sopstvene odbrambene kapacitete.
"Poljska je danas nezaobilazni stub evropske bezbednosne arhitekture. Izdvajamo 4,8 odsto BDP-a za odbranu, uz dodatna dva odsto za druge investicije povezane sa odbranom, poput infrastrukture, sajber-bezbednosti i inovacija. To pokazuje koliko ozbiljno shvatamo svoju ulogu zemlje na prvoj liniji, prvog branioca.
Od 2022. godine ukupna podrška Poljske Ukrajini procenjuje se na oko 24 milijarde evra. U odnosu na sopstveni BDP, to je najveći obim ukupne pomoći koju je bilo koja zemlja pružila Ukrajini. Ta pomoć ne obuhvata samo vojnu podršku. Od prvog dana rata, građani i građanke Poljske otvorili su svoje domove za milione ukrajinskih izbeglica i pružili im humanitarnu pomoć.
U vremenima neizvesnosti, kada Rusija vodi ničim izazvanu, neopravdanu i nezakonitu agresiju punih razmera protiv naše susedne Ukrajine, nismo imali drugog izbora nego da razvijamo sopstvene kapacitete kako bismo odvratili svaku eventualnu agresiju i podržali pravo Ukrajine na samoodbranu.
Ali savremena vojna oprema sama po sebi nije dovoljna. Rusija kontinuirano sprovodi različite hibridne napade protiv Poljske, naših partnera i saveznika u EU. Zato moramo da razvijamo otpornost čitavog društva na sabotaže, strano mešanje i dezinformacije."
Prostor za novu regionalnu saradnju
Posle duže pauze, krajem juna ponovo su se sastali lideri zemalja Višegradske grupe: Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke. Ova grupa, osnovana devedesetih godina, između ostalog i sa ciljem da koordinira proces pristupanja svojih članica Evropskoj uniji, danas zajedno ima BDP veći od 1.200 milijardi evra.
Kako vidite budućnost Višegradske grupe i gde vidite njen najveći potencijal?
"U našim prestonicama vlada osećaj entuzijazma zbog toga što je Višegradska grupa ponovo aktivna. Naši lideri saglasili su se da treba da radimo na još bližoj saradnji u okviru Višegradske grupe, koja je formirana još devedesetih godina, tada kao Višegradska trojka, upravo radi koordinacije naših pregovora o pristupanju EU.
Četiri zemlje Višegradske grupe danas zajedno imaju BDP veći od 1.200 milijardi evra. Kada bi bile jedna zemlja, bile bi peta najveća ekonomija Evropske unije. V4 predstavlja industrijsku bazu Evrope i, u izvesnom smislu, njenu proizvodnu moć, što ostatak EU mora da uzme u obzir.
Agenda saradnje veoma je široka – od pregovora o narednom višegodišnjem budžetu EU, uključujući kohezionu i poljoprivrednu politiku, preko odnosa zelene tranzicije i konkurentnosti, automobilske industrije i trgovine, pa sve do, što je posebno važno, proširenja EU.
Veliki potencijal vidimo u razvoju regionalne saobraćajne i energetske infrastrukture, pre svega duž osovine sever-jug. Kako bi se ojačala konkurentnost regiona, potrebna je i intenzivnija saradnja u oblastima digitalizacije, veštačke inteligencije, prekogranične sajber-bezbednosti i digitalnih javnih usluga. To su teme koje su važne i za Srbiju i koje obećavaju plodnu saradnju."
"EU neće biti potpuna bez Srbije"
Iskustvo zemalja Višegradske grupe u procesu evropskih integracija može biti posebno važno za države Zapadnog Balkana. Poljska je među najglasnijim zagovornicima daljeg proširenja EU i perspektivu članstva ne smatra samo političkim ciljem, već i snažnim instrumentom ekonomskih, društvenih i institucionalnih promena.
"Poljska je snažan zagovornik proširenja Evropske unije. Proširenje vidimo kao ključni instrument za jačanje i promovisanje mira, demokratije, vladavine prava i prosperiteta širom Evrope.
Perspektiva članstva bila je i ostaje pokretač pozitivnih društvenih, političkih i ekonomskih promena, kako u zemljama kandidatima tako i u samoj EU. Naša transformacija je najbolji primer za to.
U tom kontekstu, važno je pomenuti i Srbiju. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić nedavno je prepoznao uspeh transformacije Poljske u intervjuu za Radio Beograd i izrazio želju za bližom saradnjom. A naš premijer Donald Tusk jasno je rekao tokom posete Srbiji u jesen 2024. godine: 'EU neće biti potpuna bez Srbije'.
Zato ćemo podržati sve što proces pristupanja čini kredibilnim, transformativnim i politički održivim, uključujući postepeni pristup članstvu. Za nas je posebno važno da se sve zemlje kandidati tretiraju jednako. Pristupni pregovori moraju biti suštinski i zasnovani na zaslugama i stvarnim reformama.
Krajnji cilj evropskih integracija jeste da građani osete konkretne koristi. Razmene mladih kroz Erasmus, finansiranje umetnika, razvojna pomoć, investicije, liberalizacija viznog režima, princip 'rominga kao kod kuće', Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), Ugovor o Transportnoj zajednici – sve su to konkretni projekti koji donose koristi partnerima i građanima."
Od investicija do digitalizacije
Za Srbiju iskustvo Poljske može biti važno ne samo kada je reč o evropskim integracijama, već i u pogledu ekonomskog razvoja i regionalne povezanosti. Poljske kompanije danas posluju na međunarodnim tržištima, dok Varšava podržava projekte u Srbiji kroz razvojnu pomoć.
Istovremeno, postoji mnogo prostora za saradnju između dve zemlje, a otpravnica poslova Sek-Pajić odgovara na naše pitanje: gde postoji najviše prostora za unapređenje saradnje?
"Poljska je od zemlje koja je primala pomoć, fondove, zajmove i kapital postala aktivni investitor i pružalac razvojne pomoći. Naše kompanije se sve više internacionalizuju i upravo zbog toga postoji prostor za mnogo snažniju poljsko-srpsku ekonomsku saradnju.
Prostor za saradnju vidimo i u oblasti razvojne pomoći. Poljska već pruža pomoć Srbiji, uključujući i direktno kroz program 'malih grantova', za koji Ambasada godišnje izdvaja oko 100.000 evra.
Istovremeno, postoji potencijal za saradnju u oblastima koje su važne za konkurentnost i bezbednost regiona – od infrastrukture i energetike do digitalizacije, veštačke inteligencije i sajber-bezbednosti.
Verujem da iskustvo Poljske može biti korisno Srbiji, kao što i Srbija može biti korisna Poljskoj, ne samo zato što smo prošli put evropskih integracija, već i zato što smo pokazali kako članstvo u EU može postati pokretač duboke ekonomske i društvene transformacije."
(EUpravo zato)