Jermenija će uskoro podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, najavio je premijer Nikol Pašinjan.
Tim potezom Jerevan nastavlja politiku udaljavanja od Rusije i smanjivanja zavisnosti od Moskve, piše ""Kijev indipendent".
Kako je dodao, "proces bismo mogli da pokrenemo u skorijoj budućnosti, posebno zbog insistiranja naših partnera iz Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Najavio je i da će, čim proces sa Evropskom unijom zvanično počne, biti održan referendum o potencijalnom članstvu.
Put ka Uniji formalno je otvoren u aprilu 2025. godine, kada je jermenski predsednik Vahagn Hačaturjan potpisao odgovarajući zakon. Iako tim aktom nisu utvrđeni rokovi za članstvo, usvajanje je opisano kao jasan izraz volje građana.
Udaljavanje Jermenije od Moskve i reakcija Kremlja
Pašinjanova vlada sistematski vodi politiku udaljavanja od Rusije, inače tradicionalnog saveznika, i aktivno radi na jačanju veza sa Zapadom. Odnosi Jerevana i Moskve, uprkos dugogodišnjem vojnom i ekonomskom partnerstvu, znatno su se pogoršali nakon što Rusija nije zaštitila Jermeniju u sukobu sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha 2024. godine.
Kremlj je oštro reagovao na promenu jermenske spoljne politike. Ruski predsednik, Vladimir Putin, zapretio je "ukrajinskim scenarijem" ukoliko nastavi da jača veze sa EU. Rusija je već povukla svog ambasadora iz Jerevana i zapretila raskidom sporazuma iz 2013. godine, koji Jermeniji obezbeđuje bescarinski uvoz prirodnog gasa i naftnih derivata.
Potraga za novim partnerima
Poslednjih godina Jerevan se, u potrazi za novim saveznicima, okrenuo zapadnim silama, što je rezultiralo potpisivanjem deklaracija o strateškom partnerstvu sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Francuskom.
Ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, izjavio ranije ovog meseca da odnosi sa Jermenijom "postaju sve konstruktivniji"e.
Potvrdu za takav politički kurs Pašinjan je dobio i na unutrašnjem planu. Njegova stranka Građanski ugovor pobedila je na parlamentarnim izborima u junu, uprkos optužbama za rusko mešanje u izborni proces, čime je nadmašila različite proruske političke opcije.
(EUpravo zato/Kyiv Independent)