Trideset šest zemalja, uglavnom iz Evrope, pristupilo je specijalnom tribunalu za krivično gonjenje predsednika Rusije Vladimira Putina zbog agresije protiv Ukrajine. Tribunal će imati sedište u holandskom Hagu.
Zajednička odluka je formalizovana tokom godišnjeg sastanka ministara spoljnih poslova Saveta Evrope, organizacije za ljudska prava koja je preuzela vodeću ulogu u rešavanju pravnog vakuuma koji je ostao u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Ministri su usvojili rezoluciju kojom se definišu struktura i funkcije upravnog odbora koji će nadzirati rad tribunala. Zemlje se obavezuju da će poštovati nezavisnost sudskih postupaka.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha, koji je učestvovao na ceremoniji, ocenio je ovaj trenutak kao "tačku bez povratka" u višegodišnjoj potrazi za odgovornošću.
"Specijalni tribunal postaje pravna stvarnost. Malo ko je verovao da će ovaj dan doći. Ali došao je", napisao je Sibiga na društvenim mrežama.
"Putin je oduvek želeo da uđe u istoriju. I ovaj tribunal će mu u tome pomoći. Ući će u istoriju. Kao zločinac", dodao je.
Rezoluciju su u potpisale Andora, Austrija, Belgija, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Republika Moldavija, Monako, Crna Gora, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, San Marino, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Ukrajina i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Australija i Kostarika bile su jedine potpisnice koje nisu iz Evrope.
Evropska unija je takođe podržala inicijativu, iako četiri njene članice, Bugarska, Mađarska, Malta i Slovačka, nisu potpisale rezoluciju.
Lista ostaje otvorena za druge zemlje, evropske i vanevropske.
Alen Berset, generalni sekretar Saveta Evrope, pozvao je učesnike da završe zakonodavne procedure i obezbede potrebna finansijska sredstva kako bi tribunal mogao što pre da počne sa radom. EU je već obezbedila 10 miliona evra.
Nedostatak angažovanja Sjedinjenih Američkih Država pod predsednikom Donaldom Trampom ranije je izazvao zabrinutost zbog mogućih budžetskih problema.
Trampov pritisak da se što pre postigne mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije takođe je doveo u pitanje osnovnu svrhu tribunala. Naime, prošlogodišnji nacrt mirovnog sporazuma od 28 tačaka razmatrao je i ideju opšte amnestije za ratne zločine.
"Vreme da Rusija odgovara za svoju agresiju se približava. Put pred nama je put pravde, a pravda mora pobediti", rekao je Berset na sastanku.
Tribunal će biti dopunjen Registrom štete i Međunarodnom komisijom za odštete, koja će razmatrati zahteve i određivati odgovarajuće isplate žrtvama rata.
Da li će se Putin naći pred sudom?
Osnivanje specijalnog tribunala predstavlja prioritet Ukrajine i njenih saveznika još od kada je Kremlj pokrenuo rat u februaru 2022. godine.
Inicijativa je ocenjena kao neophodna jer Međunarodni krivični sud može da procesuira krivično delo agresije samo kada je ono pripisano državi potpisnici. Kako Rusija nije potpisnica Rimskog statuta i može da iskoristi veto u Savetu bezbednosti UN da blokira bilo kakve promene, to nije bilo moguće.
Za razliku od ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, koji se odnose na pojedince koji ih počine, krivično delo agresije je "zločin rukovodstva" i odnosi se na osobe koje upravljaju državom agresorom.
U praksi, to obuhvata takozvanu "trojku" - predsednika, premijera i ministra spoljnih poslova, zajedno sa visokim vojnim komandantima koji su nadgledali napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
Kako se navodi, Putin, kao glavni organizator invazije i promoter njenog revizionističkog narativa, jeste glavna meta. Međutim, malo je verovatno da će mu se uskoro suditi.
Tužilac može da podigne optužnicu protiv Putina i njegovog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, ali će postupak biti suspendovan dok optuženi ne napuste funkcije.
Suđenja u odsustvu mogu se voditi protiv osoba van "trojke" koje potpadaju pod krivično delo agresije, kao što su Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije; Sergej Kobilaš, komandant vazduhoplovnih snaga Rusije; i Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti. Oni koji budu osuđeni na ovaj način imaće pravo na ponovno suđenje ako se pojave pred sudom.
Visoki oficiri iz Belorusije i Severne Koreje, zemalja koje direktno pomažu Rusiji u ratu, takođe bi mogli biti procesuirani.
Tribunal će imati ovlašćenje da izrekne stroge kazne, uključujući doživotni zatvor, konfiskaciju imovine i novčane kazne, koje će biti usmerene u fond za kompenzaciju žrtvama.
"Neće biti pravednog i trajnog mira u Ukrajini bez odgovornosti za Rusiju i počinioce užasnih zločina nad narodom Ukrajine", izjavila je visoka predstavnica EU Kaja Kalas.
(EUpravo zato/Euronews)