Panel IV - Logistika i transportni koridori: Od geografije do realizacije
Govornici:
- Silvia Davidou, ambasadorka Rumunije
- Mihailo Vesović, zamenik direktora PKS
- Vitorio A. Torbianeli, Luka Trst
- Roj Avrahami, direktor za inovacije i rukovodilac investicionog sektora Luke Ašdod
Govornici ovog panela razjašnjavaju kako geografski položaj Srbije može da se pretoči u konkretne infrastrukturne i logističke rezultate. Analizirana je operacionalizacija koridora koji povezuju Centralnu Evropu, Crno more i Mediteran kroz usklađene investicije i javne politike. Tokom razgovora je stavljen poseban akcenat na realizaciju kao ključni korak za postizanje merljivog ekonomskog efekta.
"Mi godinama sarađujemo sa Srbijom. Delimo Dunav i važno je da sarađujemo. Rat u Ukrajini nam je stavrio do znanja kolika je strateška važnost naše geografske pozicije", na samom početku je istakla gospođa Davidou, ambasadorka Rumunije.
U svom izlaganju je naglasila da moramo bolje da znamo da "reklamiramo" ono što imamo, a to je luka Konstanca na Crnom moru, koja je od strateške važnosti.
"Saradnja je ključ", naglasio je Votorio Torbianeli koji je govorio ispred luke Trst, i još jednom istakao koliko je važna povezanost. Preko Jadranskog mora je luka Trst svakodnevno povezana i sa Turskom i sa Egiptom i mnogim drugim mediteranskim zemljama. Ali za Centralnu i Južnu Evropu bilo bi izuzetno važno da Trst i Konstanca budu povezani, odnosno da koridori poput IMEC-a treba da ožive.
"Kada su me pitali koji put bi ubrzao put Srbije ka EU, rekao sam da je to povezivanje sa ključnim lukama, da se nađemo na relaciji Trst-Beograd-Konstanca", rekao je Mihailo Vesović, predstavnik Privredne komore Srbije i naglasio da je to najefikasniji i najbrži način da se približimo tržištu EU i da planiranje infrastrukture treba da ide u tom pravcu.
Razgovor je moderirao Kauš Arha, predsednik organizacije "Free and Open Indo-Pacific".
Panel III - Energetska bezbednost i strateška infrastruktura: Pokretanje regionalne uloge
U središtu ove diskusije je pristup Srbije diversifikaciji energetskih izvora i razvoju infrastrukture kao osnovi dugoročne otpornosti. Razmatra se uloga nuklearne energije, LNG-a i investicija u čistu energiju u oblikovanju konkurentnog energetskog miksa.
Govornici:
- Kirsten Katler – viši strateg za inovacije u oblasti nuklearne energije u Stejt departmentu
- Slavko Dimović – direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“
- Đorđe Eremić – direktor za inovacije u kompaniji "ElevenEs"
- Laurentiu Pačiu – viši stručni saradnik u "New Strategy Center" i potpredsednik "Energy Policy Group" (Rumunija)
Kirsten Katler je izjavila da se potražnja za energentima i tehnološki napredak preklapaju velikom brzinom.
"Srbija ima priliku da razvije upotrebu nuklearne energije, posebno posle ukidanja moratorijuma. SAD nude najnaprednije i najbezbednije tehnologije, a izvoze ih širom sveta. Primera radi, mali nuklearni reaktori pomeraju granice u korišćenju energije, tako da možete podržati ne samo elektromrežu nego je primeniti i u transportu ili industriji. Radimo širom regiona da podržimo nuklearnu energiju, pa smo potpisali ugovore o saradnji sa Poljskom, Rumunijom, Mađarskom i mnogim drugim zemljama".
Prema njenim rečima, pitanje nuklearne energije je i pitanje nacionalne bezbednosti.
Srbija treba da uspostavi opsežni institucionalni regulatorni okvir i da reši mnoga druga pitanja, a SAD podržava te napore, zaključila je.
Dimović je istakao da je moratorijum bio samoubistvo za našu nauku i znanje, a sada "pripremamo novi model čiji će stub biti Institut Vinča".
"Ali da bismo bilo šta postigli potrebno nam je poverenje naroda i javna podrška. Nije to problem samo u Srbiji, to je velika lekcija i treba da učimo od drugih razvijenijih zemalja. Zato moramo da razvijamo kadrove i učimo od drugih, poput SAD kako bi i naši studenti verovalo u naš nuklearni san", rekao je.
Kako je dodao, imao je priliku da dva puta posetu nuklearnu elektranu u Sloveniji.
"Krško je mala nuklearna elektrana, ali jedna od najboljih i najbezbednijih na svetu, dosta smo tamo naučili. I to je, nažalost, bila jedina takva elektrana na teritoriji Jugoslavije. Potrebni su nam konvencionalni nuklearni reaktori ili mali modularni reaktori, postoje lekcije koje možemo da naučimo od naših američkih partnera. Nadamo se da će naša buduća saradnja cvetati", izjavio je.
Prema njegovim rečima, ključan je dijalog.
Eremić je govorio kompaniji "ElevenEs" koja poseduje tehnologiju koja se bavi litijum fosfatom, istakavši da Kina prilično gospodari tržištem jer se širom sveta koriste njihove komponente.
"ElevenEs" je od Subotice dobio dozvolu za pripremu terena za izgradnju megafabrike LFP baterija, prvu fabriku te vrste u Evropi.
Pačiu je rekao da je povezanost bez bezbednosti krhka, a bezbednost bez povezanosti nije potpuna.
"Naše dve zemlje nisu samo geografske povezane već neguju dobre odnose sa SAD", istakao je pomenuvši da Srbija i Rumunija sarađuju na energetskim interkonekcijama i da se mogu dodatno produbiti aktivnosti na skladištenju kao i razvoju nuklearne energije.
Radenka Marić: Snaga Srbije leži u ljudima
Razgovor se bazirao na tome kako inovacioni ekosistemi mogu povezati nauku, industriju i javne politike kako bi podstakli održivi ekonomski rast i tehnološko liderstvo, a o tome je govorila Radenka Marić, 17. predsednica Univerziteta Konektikat.
"Snaga Srbije leži u sjajnim i kreativnim ljudima. Mana je da ne razume preduzetništvo i da kada se njime bavite, nikada ne stajete, a inovacije su nešto što treba da pomogne društvu.
Kako je napomenula, obrazovanje se menja rapidno širom sveta, i zato od svakog studenta očekuje da se osloni na 5 stubova - kreativnost, inovacije, preduzetništvo, finansije i emocionalna inteligencija. Takođe je pomenula kako jedan od vodećih istraživačkih univerziteta u SAD pomaže pojedincima i preduzećima da pronađu brojna rešenja, nudeći i različite grantove.
Da bi i Srbija dobila svog "jednoroga" u inovacijama, mora se prvo stvoriti ekosistem.
Razgovor je vodila Vesna Damjanić, Bloomberg Adria
Panel II - Inovacije i tehnologija kao pokretači povezivanja: Novi horizonti za strateška partnerstva
Panel istražuje kako napredne tehnologije redefinišu povezivanje izvan fizičke infrastrukture, omogućavajući efikasnije, bezbednije i otpornije sisteme. Ističe se uloga veštačke inteligencije, digitalne arhitekture i inovacionih ekosistema u jačanju strateških lanaca snabdevanja. Diskusija pozicionira Srbiju kao platformu za tehnološki zasnovana partnerstva koja povezuju kapacitete SAD, Izraela i regiona.
Govornici:
- Aleks Veldon – osnivač i upravljački partner u "Charles Square Ventures"
- Vladimir Milošević – glavni direktor (Principal Director) u Google AI
- Elad Raz – izvršni direktor (CEO) kompanije "Next Silicon"
- Dražen Šumić – direktor Microsoft-ovog razvojnog centra u Srbiji
Dražen Simić je istakao da je početak Microsoft razvojnog centra u Srbiji bio jedinstvena priča.
"Ljudi su bili motivisani i odličnu kulturu samo razvili od prvog dana. Mi smo mala zemlja sa vrlo velikim ambicijama, a to je ključno", rekao je pomenuvši da je nekoliko Microsoft proizvoda osmišljeno upravo u našoj zemlji.
Raz je izjavio da Srbija ima sve predispozicije za uspeh u ovom sektoru.
Razgovor je vodio Kosta Andrić, ICT Hub
Razgovor sa Dubravkom Đedović Handanović
Razgovor će se fokusirati na strateški pristup Srbije diversifikaciji energetskih izvora, uključujući tekuće i planirane projekte u oblasti gasnih interkonektora, pristupa LNG-u i integracije u šire regionalne energetske mreže. Diskusija će se baviti prioritetima energetske bezbednosti, sa posebnim naglaskom na nuklearnu energiju kao dugoročnom stubu stabilnosti, tehnološkog napretka i partnerstva sa zapadnim akterima.
"Srbija ostala otporna na spoljne šokove, ekonomsko planiranje dalo rezultate, na dobrom smo putu što se tiče ekonomskog rasta i ciljanih vrednosti. Radimo na strukturnim reformama, a razgovarali smo o tome kako energetski sektor može da bude još stabilniji", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije nakon sastanka sa predstavnicima MMF-a.
NIS - ključno pitanje
"Pregovori su intenzivni, sa jedne strane između kupaca i prodavca, MOL i Rusije, ali i Srbije i MOL-a. Idu dosta dobro i nastavljaju se ove nedelje. Oko 15. ili 16. maja očekujemo neke dogovore i da ćemo određene informacije i dokumente podelimo sa američkom stranom.
Mora da se sprovede detaljan proces da bi se stvorili uslovi da dođe do dogovora, a sve se usaglašava sa američkom administracijom. Mi želimo da zaštitimo svoju poziciju, da podignemo udeo srpskog vlasništva u NIS-u, jer je NIS za nas kritična energetska infrastruktura, na njega se oslanjamo. U ovoj energetskoj krizi se pokazalo da su zemlje, koje nemaju svoje rafinerije, oslabljene, i zavisne od uvoza, više podložne nestašicama, rapidnom povećanju cena goriva...
MOL treba da se obaveže da će imati određeni godišnji nivo prerade, to smo ozbiljno usaglašavali. Pominje se i izgradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske, i zastupljenosti proizvoda iz rafinerije na domaćem tržištu, to je nama vrlo važno, da budemo sigurni da naši potrošači i kompanije mogu da se oslanjaju na proizvodnju NIS", istakla je ministarka.
Govoreći o novoj vladi u Mađarskoj, izjavila je da se ne može zasad znati kakvi će biti potezi nove vlasti, ali da "mi želimo da zadržimo dobre odnose, a jedan deo tih planova je izgradnja naftovoda".
Možemo da pokrijemo oko tri meseca snabdevanja gorivom u jeku ove ozbiljne energetske krize
Ministarka se osvrnula na velike projekte poput izgradnje RHE Bistrica ili Đerdap 3, kao i na gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom koje bi trebalo da budu u funkciji početkom 2028. godine.
Razgovor je vodio novinar Marko Ivas
Prvi panel
Strateški kontekst: Pogled iz Vašingtona na geopolitiku, energetiku i globalnu povezanost
Fokus je na tome kako promenljiva globalna raspodela moći preoblikuje energetsku bezbednost, trgovinske tokove i infrastrukturne prioritete. Biće analizirano kako se strateško razmišljanje SAD razvija kao odgovor na poremećaje u lancima snabdevanja, energetske krize i nove transportne koridore. Panel pozicionira Jugoistočnu Evropu, a posebno Srbiju, u okviru ove šire strateške preraspodele.
Džejms Karafano, viši savetnik predsednika SAD i E. V. Ričardson stipendista u organizaciji "Heritage Foundation", istakao je da je Tramp inspiraciju tražio u Ronaldu Reganu, ali taj strateški model ipak ne može da se sprovede u delo kao u to vreme, svet je drugačiji.
"Velike sile su čuvale svoje interese, a u Hladnom ratu su SAD i SSSR radile to isto, čuvale svoje interese, dok se jedna od tih sila nije urušila. Kina danas je tipični nasilnik koji želi da kontroliše svet, Tramp ima drugačiju viziju. Nijedna sila danas ne može da izgradi i očuva svoju sferu uticaja bez saveznika, primera radi Kina se muči da ostvari svoje ambicije, čak i sopstvenom dvorištu.
Mi ipak ne možemo sami. Mi jesmo globalna sila, a samim tim imamo i globalnu odgovornost. Međutim, kako to može da se održi, odgovor leži u globalnoj povezanosti. Mi danas više nemamo više resursa da budemo svetski policajac, ali možemo da se povežemo", rekao je.
Kako je istakao, Tramp je javno podržao Inicijativu Tri mora, a kada je reč o ratu u Ukrajini, napomenuto je da je cilj da Ukrajina bude nezavisna i snažna država dok je Iran opisao kao ključni faktor nestabilnosti u regionu.
Govoreći o Rusiji, napomenuo je da ta zemlja ne može da pobedi Ukrajinu i "ako želite da sarađujete sa njima, želim vam prijatan dan".
Kauš Arha, predsednik organizacije "Free and Open Indo-Pacific", napomenuo je da je Tramp "istorijski predsednik, voleli ljudi to ili ne".
"On menja istoriju. Vratio je realizam u politiku i bilateralne odnose. A to je dobro i za Srbiju, jer je vaša zemlja više realistična nego mnogo naši prijatelji na Zapadu Evrope.
Menjamo svet dramatično, u našem dvorištu bilo da je to Kuba ili Venecuela, zatim na Bliskom istoku. Amerika radi u svom interesu, i treba da ima daleko više realističnih partnera.
Tramp više od svega ceni patriotizam i kompetencije, a malo zemalja na svetu je toliko patriotski nastrojeno kao što je to slučaj u Srbiji", izjavio je.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da predvodi Otvoreni Balkan.
Brigadir Votkins je istakao da danas postoje mnogi bezbednosni rizici, počevši od sajber pretnji, ali i dronova.
Razgovor je vodio novinar Marko Subotić
Džef Votkins: Srbija je most između regiona, sistema i perspektiva
Džefri Votkins iz Nacionalne garde Ohaja je istakao da veze Vojske Srbije i garde traju već dve decenije.
"Kao i mnogo puta u istoriji, zemlje se nekada nalaze na raskršću, a danas je to Srbija.
Pozicija Srbije je strateška, ali to se ne zasniva samo u geografiji već Beograd treba da služi kao most između regiona, sistema i perspektiva", napomenuo je dodavši da "danas osiguravamo mir za budućnost".
Titolo: Stabilnost u regionu je ključna
Aleksander Titolo, otpravnik poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, govorio je o partnerstvu na osnovu praktičnosti što je nešto što promoviše i administracija predsednika Donalda Trampa.
"Imamo priliku da preduzmemo naredni korak, počevši od zajedničkih vežbi sa NATO, što govori o našoj zajedničkoj posvećenost miru u ovom regionu. Važno je da ceo region čuje tu poruku sa ovih vojnih vežbi.
Pomenuću tri stvari - stabilnost, zajednički prosperitet i praktični realizam - što je nešto što mora da se proširi na Srbiju, a pod tim se podrazumeva da je vreme da se nadograde odnosi sa SAD. Mi mislimo da u smislu partnerstva, SAD nude najjaču opciju", poručio je američki zvaničnik.
Velebit: Treba da otvorimo novu eru odnosa Srbije i SAD
Peti Pupin forum, otvorio je Vuk Velebit, koji je napomenuo da se ovaj skup jednom godišnje održava u Beogradu, a onda na jesen i u Vašingtonu.
"To nije samo još jedan događaj o odnosima Srbije i Amerike ili pozicioniranju Srbije u novom geopolitičkom kontekstu, već je šansa da iskoristimo priliku, koja se događa jednom u generaciji, da otvorimo novi eru odnosa između Srbije i SAD.
Sbija ima jedinstvenu geografsku poziciju koja nam omogućava da budemo most između različitih delova Evrope gde se susreću trgovinski i logistički koridori. Srbija ima priliku da se pozicionira kao ključna zemlja u istočnoevropskom i istočnomediteranskom kontekstu, kako bi ojačali našu poziciju ka Americi, zajedno sa saveznicima. Ipak, ta pozicija bez plana ništa ne znači. Upravo danas govorimo o Srbiji o zemlji koja povezuje. Ali to se ne postiže tako što samo pričamo o tome, već tako što donosimo odluke. Da budemo jasni, Srbija pripada Evropi, ali ne možemo razmišljati samo regionalno.
Kako će izgledati budućnost tih odnosa, pitanja su koja se bavimo u Pupin inicijativi. Ako želimo da rastemo i budemo relevantni, moramo da budemo tamo gde se donose odluke i da budemo sa najboljima", rekao je Velebit koji je napomenuo da su tim povodom razgovarali sa brojnim američkim zvaničnicima kako bi se otvorio put za strateški dijalog između naše zemlje i SAD.
"Nije pitanje da li Srbija ima potencijal, već da li imamo dovoljno ambicije i hrabrosti da uradimo ono što treba, jer te prilike ne traju dugo. Zato vas pozivam da tu priliku svi zajedno iskoristimo", poručio je Velebit na otvaranju Foruma.
Ko sve učestvuje na forumu?
Ovogodišnji forum pod nazivom "Srbija kao konektor: od strateške pozicije do regionalne odgovornosti", otvara predsednik Pupin inicijative, Vuk Velebit, kao i Aleksander Titolo, otpravnik poslova u Ambasadi SAD u Srbiji.
Razgovaraće se o brojnim aktuelnim temamam poput diversifikacije energetskih izvora, pristupu LNG terminalima, ulozi nuklearne energije u jačanju energetske bezbednosti i tehnološkog napretka. U razgovoru učestvuje i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Program obuhvata pet tematskih panela koji će sagledati ključne globalne i regionalne trendove. Prvi panel donosi pogled iz Vašingtona na promene u geopolitici, energetici i globalnim lancima snabdevanja, a drugi panel je posvećen ulozi inovacija i naprednih tehnologija u jačanju povezanosti i otpornosti sistema, uz naglasak na veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu.
Poseban deo programa čini razgovor sa Radenkom Marić, predsednicom Univerziteta Konektiket, koji će se baviti povezivanjem nauke, industrije i javnih politika u cilju ubrzanja inovacija i ekonomskog razvoja.
Među istaknutim govornicima će biti Džejms Karafano, viši savetnik predsednik SAD, Kauš Arha, predsednik organizacije "free and Open Indo-Pacific", Dražen Šumić, direktor Microsoftovog razvojnog centra u Srbiji, Kirsten Katler, viši strateg za inovacije u oblasti nuklearne energije u američkom Stejt departmentu, Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča, Silvija Davidou, ambasadorka Rumunije, Avivit Bar-Ilan, ambasadorka Izraela...