Evropska unija razmatra plan da osobe koje nemaju pravo boravka vrati u Avganistan, uprkos upozorenjima organizacija za ljudska prava i UN agencije za izbeglice.
U tom kontekstu, EU planira da u narednim mesecima pozove predstavnike talibana u Evropu na razgovore o tome kako bi te deportacije uopšte mogle da se sprovedu. Reč je o "tehničkoj" poseti, ne o političkom priznanju, tokom koje bi se razgovaralo o praktičnim pitanjima, poput organizacije letova, kapaciteta aerodroma u Kabulu i sudbine ljudi koji bi bili vraćeni.
Ovaj plan dolazi nakon što su evropski zvaničnici već dva puta putovali u Avganistan na preliminarne razgovore o istoj temi. Zvaničan poziv talibanima još nije poslat, ali bi, prema diplomatskim izvorima, mogao da usledi pre leta.
Tema deportacija sve je prisutnija u državama EU, kako jača pritisak javnosti zbog migracija i raste podrška desničarskim partijama. Oko 20 zemalja već razmatra načine da vrati Avganistance, posebno one osuđene za krivična dela.
Nemačka je već započela deportacije i od 2024. vratila više od 100 ljudi, uz pomoć čarter letova preko Katara, a Austrija je krenula istim putem.
Austrija je sledila taj primer.
Ipak, ovakvi planovi izazivaju zabrinutost. Avganistan je u teškoj humanitarnoj krizi, dodatno pogoršanoj sušom i smanjenjem strane pomoći. Uz to, EU zvanično ne priznaje talibansku vlast, koja se vratila na čelo zemlje 2021. godine i sprovodi strogo tumačenje islamskog prava.
Od 2013. do 2024. godine, zemlje EU primile su oko milion zahteva za azil iz Avganistana, a upravo su Avganistanci prošle godine činili najveći broj podnosilaca zahteva.
(EUpravo zato)