Samit lidera Evropske unije, koji je trebalo da bude prilika za podsticanje ekonomije, pretvorio se u pravi test izdržljivosti.
Zvaničnici se suočavaju sa eksplozivnim dnevnim redom: finansijskim opstankom Ukrajine, eskalacijom na Bliskom istoku, transatlantskim tenzijama i dubokim unutrašnjim podelama oko energetske i klimatske politike.
Sastanak je poslednjih dana poprimio drugi oblik zbog američko-izraelskog rata u Iranu i sukoba s Mađarskom oko paketa pomoći Kijevu vrednog 90 milijardi evra. Lideri se nadaju da će ostvariti napredak u planovima za jačanje evropske konkurentnosti, ali bi te dugoročne ambicije mogle da ostanu u senci neposrednih geopolitičkih žarišta, prenosi Politico.
Pitanje od 90 milijardi evra: Mađarska protiv svih
Paket pomoći Ukrajini od 90 milijardi evra, ključan za nastavak odbrane Kijeva od Rusije, zavisi od toga da li će Mađarska da povuče svoj veto.
Lideri EU su dogovorili paket još u decembru, ali je mađarski premijer Viktor Orban naknadno blokirao odluku zbog spora s Ukrajinom. Budimpešta tvrdi da Kijev namerno ne želi da popravi oštećeni naftovod Družba kojim ruska nafta stiže do Mađarske i Slovačke.
Evropska komisija je u utorak ponudila pomoć u popravci naftovoda, što je Ukrajina prihvatila.
Taj potez bi mogao da podstakne Mađarsku da povuče veto, rekao je jedan diplomata upoznat sa situacijom.
Ipak, Orban je na društvenim mrežama poručio: "Ako nema nafte, nema ni novca."
"Ponašanje Mađarske je novo dno", izjavila je za Politico švedska ministarka za evropske poslove Jesika Rozenkranc. Drugi diplomata je dodao: "Ako ne uspemo s kreditom, Zelenski će s pravom biti besan."
U poslednjem nacrtu zaključaka i dalje se navodi isplata početkom aprila, rok koji će lideri pokušati da spasu u pregovorima.
Ormuski moreuz: Iranske pretnje i oklevanje Evrope
Napadi Teherana na brodove u Ormuskom moreuzu, ključnoj tački za tranzit nafte, podigli su globalne cene nafte i naterali Evropu da razmisli o svom angažmanu. Jedna od ideja bila je da se proširi mandat pomorske misije EU na Bliskom istoku, Aspides, kako bi se evropskim ratnim brodovima omogućilo patroliranje tim plovnim putem. Ipak, ideja je odbačena.
"Niko ne želi aktivno da učestvuje u ovom ratu", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.
Umesto toga, lideri će pozvati na jačanje postojećih pomorskih misija, Aspides i Atalanta, s "više sredstava", odnosno brodova, ali bez proširenja njihovog dosega u Ormuzu.
U tekstu se naglašava da operacije moraju da ostamnu "u okviru svojih mandata." Diplomata iz zalivske regije je izjavio da pažljivo prate situaciju, ali da ne očekuju velike promene od lidera EU.
Transatlantski potresi: Tramp protiv evropskih prestonica
Odbijanje Evrope da se angažuje oko Ormuskog moreuza razljutilo je američkog predsednika Donalda Trampa, koji je poručio da bi to bilo "vrlo loše za budućnost NATO-a".
Republikanski senator Lindzi Grejem je rekao da je razgovarao s Trampom o nespremnosti Evrope da osigura sredstva za održavanje moreuza otvorenim i da ga "nikada u životu nije čuo tako ljutog."
Već neko vreme su odnosi između EU i SAD napeti. Španija je otvoreno prkosila Trampu u iranskom sukobu, tako što nje dopustila SAD da koristi svoje vojne baze, što je izazvalo pretnje trgovinskom odmazdom. Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je Madrid, dok su drugi lideri zauzeli oprezniji stav.
Iako Tramp nije na formalnom dnevnom redu, njegov pritisak će se osetiti na samitu.
Svađa oko ETS-a: Italija, Poljska i drugi protiv Komisije
Sprema se velika svađa oko novog sistema trgovanja emisijama (ETS) između grupe zemalja članica i izvršne vlasti EU. Deset država članica, uključujući Poljsku, Češku, Slovačku, Rumuniju, Grčku, Mađarsku, Italiju, Bugarsku, Austriju i Hrvatsku, uputilo je pismo Evropskoj komisiji uoči samita, tražeći ubrzanje planirane revizije ETS-a. Tvrde da taj ključni element klimatske politike, koji prisiljava velike zagađivače na plaćanje, šteti njihovim industrijama i pridonosi rastu cena energije.
Međutim, ne slažu se svi. Dva zvaničnika EU iz zemalja koje podržavaju ETS kažu da sistem mora da ostane na snazi. Jedan od njih tvrdi da ETS ne pridonosi energetskoj krizi, već pomaže evropskoj ekonomiji, a prihodi su nužni za zelenu tranziciju.
Verovatno će se raspravljati i o predlogu Komisije za ograničenje cene gasa, iako se ni oko toga verovatno neće svi složiti. Prema nacrtu zaključaka, lideri EU naložiće Komisiji da "bez odlaganja predstavi skup ciljanih privremenih mera" za smanjenje cena energije.
A konkurentnost? EU protiv same sebe
Uprkos krizama koje dominiraju dnevnim redom, lideri će pokušati da poguraju planove za oživljavanje evropske ekonomije. Većina predloga spada pod inicijativu "Jedna Evropa, jedno tržište", čiji je cilj da produbi jedinstveno tržište i olakša kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi.
U nacrtu zaključaka stoji da će lideri podržati nova korporativna pravila, nazvana "EU Inc.", kako bi pomogli startupovima da se šire preko granica, kao i "jednostavan, jedinstven i dobrovoljan sistem e-deklaracija" za lakše poslovanje u različitim zemljama.
Cilj je da se pređe sa reči na dela, s konkretnim koracima i rokovima, rekao je jedan diplomata EU.
Međutim, dok postoji široka saglasnost o potrebi za reformom, i dalje postoje podele oko toga koče li energetske i klimatske politike EU, posebno ETS, ekonomski rast.
Ta podela, u kojoj se države Srednje, Istočne i Južne Evrope zalažu za promene, dok im se druge, uključujući nordijske zemlje, protive, verovatno će biti glavno bojište na temu konkurentnosti.
(EUpravo zato/Index.hr)