Uprkos naglom zaokretu američkog predsednika Donalda Trampa, po pitanju pretnji carinama zbog Grenlanda, Brisel nije odustao od "kriznog samita" koji je predsednik Evropskog Saveta, Antonio Košta, zakazao za večeras u Briselu.
Dok se lideri 27 zemalja EU okupljaju na vanrednom samitu, većina zemalja članica deli stav da SAD više ne mogu posmatrati kao pouzdanog saveznika, već kao problem. Zanimljivo je da je ovo razočaranje najizraženije upravo u onim državama koje su decenijama imale najbliže odnose sa Vašingtonom.
Osećaj strepnje i skepticizma ostaje, a samit će se ipak održati, uprkos tome što je Donald Tramp kasno u sredu izjavio da je postigao dogovor o Grenlandu i da ipak neće uvesti carine evropskim zemljama, što dodatno naglašava da je okupljanje postalo više od reakcije na poslednji ispad.
Ambicije američkog predsednika u vezi s Grenlandom, koje je ranije tog dana rekao za govornicom u Davosu, zahtevajući "hitne pregovore" kako bi se domogao ostrva, bile su poslednja kap za mnoge lidere. Tokom prve godine njegovog drugog mandata, gajili su nadu da se njihovi najgori strahovi o zemlji koja je od 1945. bila temelj evropske bezbednosti neće obistiniti.
Nekoliko izaslanika s kojima je POLITICO razgovarao, a koji su zbog osetljivosti posla insistirali na anonimnosti, reklo je da se osećaju lično izdanim, s obzirom na to da su neki studirali i radili u SAD ili se zalagali za bliže transatlantske veze.
"Naš američki san je mrtav", rekao je diplomata EU iz zemlje koja je bila među najvatrenijim zagovornicima transatlantskih odnosa u Uniji dodavši da ga je "Donald Tramp ubio."
Evropsko kolektivno otrežnjenje verovatno će se videti na samitu, ne samo kroz moguće odluke o pripremi uzvratnih trgovinskih mera protiv SAD, ukoliko Tramp ponovo promeni kurs i nastavi sa pretenzijama prema Grenlandu.
Biće vidljivo i u izjavama koje će lideri davati jedni drugima u privatnim razgovorima, a potom i javno. Francuski predsednik Emanuel Makron to je nagovestio u svom govoru u Davosu, poručivši da Evropa ima "veoma snažne alate" i da "mora da ih koristi kada je ne poštuju i kada se ne poštuju pravila igre".
Trampov govor u Davosu, u kojem je dansko samoupravno ostrvo nazvao "našom teritorijom", nije smanjio tenzije 24 sata uoči užurbanog okupljanja lidera u belgijskoj prestonici, posvećenog raspravi o sledećem odgovoru na raspadanje posleratnog poretka. Iako je Tramp isključio upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, vlade EU to nisu smatrale popuštanjem zbog oštrine njegove retorike prema Evropi uopšte i jasne potvrde njegovih namera, prema rečima dva diplomata EU.
Tramp je na kraju povukao pretnju uvođenjem carina za osam evropskih zemalja za koje je smatrao da mu stoje na putu oko Grenlanda, ali je do tada već bilo prekasno.
"Posle svih preokreta poslednjih dana, sada treba da sačekamo i vidimo kakvi će se suštinski dogovori postići između generalnog sekretara NATO, Rutea, i gospodina Trampa. Bez obzira na to kakvo rešenje se sada pronađe za Grenland, svi moraju da shvate da ne možemo da sedimo skrštenih ruku, opustimo se i budemo zadovoljni", rekao je nemački vicekancelar Lars Klingbajl za ZDF.
Trenutak kada je američki predsednik zapretio carinama u subotu bio je onaj u kome je raskol "postao stvaran", rekao je jedan diplomata EU.
"Možda nam ovaj potez kupuje nekoliko meseci, možda je trajniji. Mislim da će Trampov današnji govor dati materijal za razmišljanje u većini, ako ne i u svim prestonicama, bez obzira na carine", rekao je drugi, misleći na Trampov zaokret.
Detalji kriznog samita u Briselu
Na samitu će lideri EU razgovarati o stanju transatlantskih odnosa. Pre Trampovog povlačenja pretnji carinama, spremali su se da zatraže od Komisije da pripremi svoje najmoćnije trgovinsko oružje protiv SAD, Instrument protiv prinude (ACI), kako je POLITICO izvestio u utorak.
EU je svoj "trgovinski bazuku" stvorila 2023. kako bi se nosila s pretnjom koju je videla u, po njenom mišljenju, neprijateljskim zemljama, pre svega Kini, za koje je strahovala da koriste svoja tržišta i ekonomije kako bi ucenjivale EU. Ideja da bi Brisel mogao da ga upotrebi protiv SAD ranije je bila nezamisliva.
"Proživljavamo veliki lom svetskog poretka", rekao je visoki izaslanik iz zemlje koja se u EU smatrala ključnim američkim saveznikom. Lideri će razgovarati o "smanjenju rizika" u odnosu na SAD, rekao je diplomata, pojmu koji je ranije bio rezervisan za odnos EU s Pekingom. "Poverenje je izgubljeno", dodao je.
Samit će biti nalik "terapiji", rekao je jedan zvaničnik EU upoznat s pripremama za Evropski savet. On će pružiti priliku liderima da iznesu konkretan odgovor na Trampov govor u Davosu i njegovu kasniju tvrdnju da je postignut dogovor.
Procena da SAD više nije pouzdani partner
Procena da SAD više nisu pouzdan saveznik dolazila je postepeno, piše portal. Prvi put su se evropskim liderima "otvorile oči" kada je Trampova administracija početkom decembra objavila Strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj se obećava jačanje "patriotskih evropskih partija" na štetu EU. (To delimično objašnjava zašto neki lideri EU, poput mađarskog Viktora Orbana, i dalje prianjaju uz Trampa.)
Zatim je Tramp obnovio retoriku o preuzimanju Grenlanda, američki ambasador na Islandu nazvao sebe guvernerom 52. američke savezne države, a Tramp je poslao pismo norveškom premijeru Jonasu Gahru Støreu, u kojem je naveo da, pošto mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir, "više neće osećati obavezu da razmišlja isključivo o Miru".
Jedan visoki izaslanik EU rekao je da je bio uveren da je pismo falsifikat. Njegova autentičnost je potom potvrđena.
Dvojica visokih diplomata, s kojima je POLITICO odvojeno razgovarao, uporedili su trenutno stanje u SAD sa periodom uoči Drugog svetskog rata.
"Mislim da smo sada iza Minhena", rekao je jedan, aludirajući na sastanak iz 1938. kada su Britanija, Francuska i Italija umirivale Adolfa Hitlera dopuštajući mu da anektira Čehoslovačku, dodajući da popuštanje više nije prava politika.
Nagli pad ugleda SAD posebno je bolan za Dansku, koju je Tramp u Davosu nazvao "nezahvalnom".
Kopenhagen je zatečen njegovim ponašanjem, budući da je decenijama bio među najprijateljskijim američkim saveznicima. Danska je slala snage u podršku SAD u neke od najopasnijih borbenih zona na Bliskom istoku, uključujući provinciju Helmand u Avganistanu. Zemlja je pretrpela jedne od najvećih gubitaka po glavi stanovnika.
(EUpravo zato.rs)