Francuski predsednik Emanuel Makron doputovao je u Novu Kaledoniju, francusku prekomorsku teritoriju pogođenu nasilnim protestima, gde je najavio da će 3.000 francuskih policajaca ostati na tom ostrvu dokle god to bude potrebno.
Emanuel Makron je na sastanku sa političkim i poslovnim vođama ostrva rekao da su planirane nove velike operacije "gde to bude neophodno", istakavši da će poredak biti ponovo uspostavljen u potpunosti jer "nema drugog izbora".
Makron je dodao da će 3.000 francuskih policajaca ostati na Novoj Kaledoniji i za vreme Olimpijskih igara u Parizu, ukoliko bude potrebe.
"Lično verujem da vanredno stanje ne treba da bude produženo", istakao je Makron.
Na sastanku sa Makronom je bio premijer Nove Kaledonije Luj Mapu, ali i predsednik Kongresa Roš Vamjtan, potpisnik Numeanskog sporazuma iz 1998. godine kojom je utrt put postepenoj nezavisnosti Nove Kaledonije, prenosi Rojters.
Sporazum je istekao 2021. godine, do kad su propala tri referenduma o nezavisnosti, čije rezultate ne priznaju pripadnici domorodačkog naroda Kanak.
Vamjtan je lider Kaledonijskog sindikata, najveće stranke u koaliciji za nezavisnost FLNKS u čijem se saopštenju pre sastanka navodi da se nadaju da će Makron "udahnuti novi život" u pregovore svih strana nekadašnjeg sporazuma.
Makron je napomenuo da "smirivanje ne može da znači zanemarivanje" većinskog stava na Novoj Kaledoniji.
Protesti na ostrvu traju više nedelja, a postali su nasilni pošto je je francuski parlament usvojio izmene zakona o glasačkom pravu na Novoj Kaledoniji 14. maja.
Promena bi podrazumevala proširenje prava glasa u Novoj Kaledoniji na francuske građane koji žive na tom ostrvu više od 10 godina, što je protivno Numeanskom sporazumu prema kojem niko ko se doselio na ostrvo posle 1998. godine nema pravo glasa.
Separatisti Nove Kaledonije smatraju da bi proširenje glasačkog spiska pogodovalo profrancuskim političarima i time zaustavilo njihovu borbu za nezavisnost.
Pošto je reč o ustavnoj reformi, za njeno usvajanje je potrebno izglasavanje u oba doma francuskog parlamenta, za šta Makron i dalje nije najavio datum.
Francuska je anektirala Novu Kaledoniju 1853. godine, a iz statusa kolonije je prešla u status prekomorske teritorije 1946. godine.
Nova Kaledonija je treći najveći proizvođač nikla na svetu, ali je taj sektor u krizi i oko 20 odsto njenih stanovnika živi u siromaštvu.
Francuski zvaničnici su saopštili da je od početka nereda do subote šest osoba poginulo, a da su dve povređene tokom razmene vatre na barikadi na severu ostrva.
Vlasti su proglasile vanredno stanje koje uključuje noćni policijski čas, kao i zabranu javnih okupljanja, prodaju alkohola i nošenja oružja.
Na ostrvu je ostalo više hiljada turista zbog zatvaranja jedinog aerodroma za komercijalne letove, a Francuska, Australija i Novi Zeland su organizovali letove za izvođenje tih turista iz Nove Kaledonije.
(EUpravo Zato/Reuters)
