Američki predsednik, Donald Tramp, odlučio je da guvernera Luizijane, Džefa Landrija, postavi za posebnog izaslanika za Grenland.
"Džef razume koliko je Grenland važan za našu nacionalnu bezbednost i snažno će promovisati interese naše zemlje za sigurnost, zaštitu i opstanak naših saveznika, pa i sveta", napisao je Tramp na društvenoj mreži "Truth Social".
Landri je američki političar iz redova Republikanske stranke i aktuelni guverner savezne države Luizijane. Prethodno je godinama bio državni tužilac, a bio je i kongresmen u Predstavničkom domu SAD-a.
Nacionalno je prepoznatljiv kao jedan od najtvrđih konzervativaca na jugu zemlje. Landri se politički profilisao kroz teme poput snažnog protivljenja abortusu, odbacivanja saveznih regulatornih ovlašćenja, otpora klimatskim politikama i naglašavanja "zakona i reda".
Podržao je Trampa i nakon izbora 2020. godine i učestvovao je u pravnim i političkim inicijativama kojima su republikanci osporavali poteze Bajdenove administracije. Tramp ga je javno podržao u trci za guvernera.
Zašto je Tramp bacio oko na Grenland?
Podsetimo, Tramp je više puta izjavio da bi želeo da kupi Grenland jer je to "apsolutno neophodno" iz bezbednosnih, ali i ekonomskih razloga.
On smatra da je posedovanje Grenlanda ključno za američku bezbednost, ali stručnjaci veruju da je bacio oko na dansko ostrvo zbog prirodnih resursa, uključujući retke zemne metale kojima se danas može lakše pristupiti jer je led topi usled klimatskih promena.
Grenland je najveće ostrvo na svetu na kome živi više od 56.000 ljudi. Nekadašnja danska kolonija, a danas autonomna teritorija Danske, zauzima jedinstvenu geopolitičku poziciju, između SAD i Evrope.
Prestonica Nuk je bliža Njujorku nego danskom Kopenhagenu.
Ostrvo je u očima Vašingtona vrlo važno pogotovo ako bi trebalo da se odbije potencijalni napad Rusije.
Tramp nije prvi američki predsednik koji je koketirao sa idejom kupovine Grenlanda. Predsednik Endru Džonson je 1867, kada je kupio Aljasku, razmišljao i o arktičkom ostrvu. Po okončanju Drugog svetskog rata, Trumanova administracija je ponudila Danskoj 100 miliona evra za ostrvo.
Iako se ništa od toga nije obistinilo, prema odbrambenom sporazumu iz 1951. godine, SAD je vazduhoplovnu bazu postavila na severozapadu Grenlanda.
(EUpravo zato/Index.hr)