Francuska se suočava s novim talasom političke nestabilnosti, dok njena ekonomija pokazuje znake ranjivosti.
Treća vlada u nešto više od godinu dana mogla bi pasti, a svi ozbiljniji pokušaji da se obuzda ogromni javni dug izgleda da će biti odloženi do predsedničkih izbora 2027. godine.
Iako druga po veličini ekonomija evrozone pokazuje određenu otpornost, političke tenzije podstiču strahove od recesije.
Na kraju 2024. godine, francuski budžetski deficit iznosio je 5,8% BDP-a, dok je javni dug dostigao 113% BDP-a. Neophodne mere štednje naišle su na otpor i već su dovele do pada vlade Mišela Barnijea.
Sadašnji premijer, Fransoa Bajru, suočiće se sa glasanjem o poverenju 8. septembra 2025. godine, koje je sam zatražio kako bi obezbedio podršku parlamenta za svoj plan ušteda vredan 44 milijarde evra.
Opozicija preti obaranjem vlade
Većina u Narodnoj skupštini nalazi se u rukama opozicije, koja je najavila da će gotovo sigurno glasati protiv Bajrua, što bi moglo Francusku gurnuti u još dublju političku i ekonomsku neizvesnost.
Šta politička kriza znači za ekonomiju?
Ukoliko domaćinstva, kompanije i investitori ne budu imali jasnu predstavu o daljim koracima vlasti, slabašan privredni rast Francuske mogao bi da uspori ili potpuno stane.
Francuski BDP raste sporim tempom, manje od 1% na godišnjem nivou još od kraja 2024. godine. Ipak, u drugom kvartalu 2025. zabeležen je rast od 0,3%, što je ohrabrujuće u svetlu globalnih ekonomskih tenzija i trgovinskih barijera koje je uveo predsednik SAD.
Industrijska proizvodnja u Francuskoj je, prvi put posle dve i po godine, zabeležila rast u avgustu, što je dodatno ulilo nadu da bi recesija mogla da se izbegne.
Stručnjaci: Neće biti sloma, ali rizici rastu
Iako ekonomija pokazuje otpornost, politička nestabilnost ne prolazi bez posledica.
Žeremi Peloso, glavni strateg za Evropu u BCA Research, izjavio je za Euronews Business da su francuske institucije dovoljno snažne da prebrode političke promene bez većih ekonomskih potresa.
"Utiče na poverenje potrošača i privrede, ali ne očekujem veće posledice po ekonomsku aktivnost", rekao je on.
Međutim, predsednik najveće francuske poslovne organizacije MEDEF, Patrick Martin, ima drugačije viđenje. On upozorava da politička neizvesnost ima trenutne efekte: blokadu investicija, pad poverenja, povećan broj bankrota i gubitak radnih mesta.
"Ako firme ne mogu da investiraju, rast i zapošljavanje padaju, a Francuska ulazi u recesiju", izjavio je Martin krajem avgusta.
Posebno su pogođeni sektori kao što su građevinarstvo, hemijska industrija, hotelijerstvo i ugostiteljstvo. Martin je upozorio i na rizike novih poreza koji bi dodatno usporili privrednu aktivnost.
Zašto Francuska mora da steže kaiš?
Premijer Bajru tvrdi da su rezovi i povećanje poreza neophodni kako bi se budžetski deficit smanjio na 4,6% BDP-a, sa projektovanih 5,4% za ovu godinu.
U intervjuu za nacionalnu televiziju, Bajru je rekao da je glasanje o poverenju ključno za budućnost zemlje.
Francuska se, prema podacima nacionalnog statističkog zavoda (INSEE), nalazi u ozbiljnoj fiskalnoj situaciji. Ukupan dug države iznosio je 3,345 milijardi evra na kraju prvog kvartala 2025. godine, a od nekadašnjih 60% BDP-a početkom 2000-ih, porastao je na 116%.
U junu je ministarka budžeta Ameli de Monšalin upozorila da bi Francuska mogla da dođe pod nadzor MMF-a ili evropskih institucija, što se ranije dogodilo Grčkoj i Portugalu.
Međutim, predsednica ECB i bivša direktorka MMF-a, Kristin Lagard, odbacila je tu mogućnost:
"Zemlje se obraćaju MMF-u kada imaju ozbiljan deficit tekućeg računa i ne mogu da ispunjavaju obaveze. To nije slučaj s Francuskom", poručila je.
Investitori zabrinuti, ali pristup kapitalu i dalje postoji
Peloso takođe smatra da Francuska neće završiti pod nadzorom MMF-a.
"Francuska nije ni Argentina ni Grčka", navodi on.
Iako su prinosi na francuske obveznice porasli, što ukazuje na rastuću zabrinutost investitora, Francuska i dalje ima pristup kapitalu, što je ključno, naglašava Peloso.
Troškovi zaduživanja države trenutno su na najvišem nivou u poslednjih deset godina, skoro 2% BDP-a, ali su, kako kaže, i dalje "relativno pod kontrolom".
Ipak, ukazuje da bi se, ako se trenutni trend nastavi, situacija mogla pogoršati.
Još jedan rizik jeste moguće snižavanje kreditnog rejtinga, što bi dodatno povećalo troškove zaduživanja.
"Francuska bi mogla da izgubi mesto u takozvanom 'AA-klubu' najpouzdanijih obveznica", kaže Peloso i dodaje da bi to izazvalo novi skok prinosa.
Šta sledi ako vlada padne?
Ukoliko Bajru izgubi glasanje o poverenju, veruje se da će predsednik Emanuel Makron imenovati novog premijera. Međutim, politička paraliza bi se verovatno nastavila.
Dosadašnja iskustva pokazuju da nijedna centristička vlada koju predsednik imenuje ne uspeva da opstane uz budžetske predloge. Analitičari procenjuju da neće biti većih reformi do isteka Makronovog mandata 2027. godine.
Prema prognozama Oxford Economics, do tada će cilj svake nove vlade biti samo da progura budžet bez da bude oborena, što znači da ozbiljna fiskalna konsolidacija mora da sačeka.
Procene ukazuju da će francuski javni dug premašiti 120% BDP-a do kraja 2027. godine.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)