Slovačku i Srbiju povezuju duboke istorijske, kulturne i političke veze. Kao članica Evropske unije, Slovačka je tokom poslednjih decenija prošla kroz slične izazove sa kojima se danas suočava Srbija – od tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, do reformi neophodnih za članstvo u evropskoj zajednici. Upravo zato, podrška Slovačke Srbiji u evropskim integracijama nije samo diplomatska, već i prijateljska i iskustvena.
Povodom Dana ustava Slovačke, razgovarali smo sa ambasadorom Slovačke u Srbiji, Nj. E. Michalom Pavukom, o značaju ovog praznika za slovački narod, ali i o tome na koji način Bratislava vidi budućnost odnosa sa Beogradom. U otvorenom razgovoru ambasador Pavuk govorio je o podršci evropskom putu Srbije, ekonomskim vezama, zajedničkim izazovima u oblasti migracija, kao i o bogatoj kulturnoj saradnji koja spaja naša dva naroda.
Slovačka Republika 1. septembra obeležava Dan ustava Slovačke. Šta taj dan znači za Vas lično i za Vaš narod?
"Dan ustava je sećanje na prvi slovački ustav, donet 1992. godine. Slovačko-demokratski ustav iz te godine otvorio je put stvaranju nezavisne Slovačke Republike 1. januara 1993. Za slovačku naciju ovaj datum ima dubok istorijski značaj.
On je takođe važan i u kontekstu češko-slovačkih odnosa, jer smo od 1918. godine živeli zajedno, sve do stvaranja nezavisne Slovačke. Za mnoge građane to je trenutak oblikovanja slovačkog identiteta.
To je zapravo početak puta ka modernoj evropskoj i demokratskoj zemlji, koja je jasno pokazala svoj smer – članstvo u EU, NATO-u, STO, UN i drugim organizacijama. Danas, 33 godine kasnije, jasno se vidi koliko je taj datum bio značajan.
Slovačka snažno podržava Srbiju na njenom Evropskom putu. Vaša zemlja je takođe prošla kroz pristupni proces i znate kakvi sve izazovi mogu da se nađu na tom putu. Koje lekcije Srbija može da nauči od Slovačke?
"Podrška Slovačke Srbiji je stalna i iskrena. Verujem da će upravo ta podrška biti od ključnog značaja za Srbiju danas i u budućnosti.
Naša zemlja je prošla kroz transformaciju ekonomije. Otvaranjem prema Evropskoj uniji i investicijama postignut je značajan napredak. Slovačka je iskoristila potencijale svoje industrije, poljoprivrede, obrazovane radne snage i spremnosti građana da učestvuju u reformama.
Mnogo od tih iskustava može biti korisno i za Srbiju. Ako se Srbija odluči za evropski put – a mi mislimo da bi to bila dobra odluka – spremni smo da podelimo svoje znanje i pomognemo. To činimo dugo, ne samo kroz rad ambasade u Beogradu, već i kroz naše ambasade u drugim evropskim prestonicama, koje se zalažu za Srbiju i njeno mesto u EU."
Slovačka je pomagala Srbiji kroz različite programe, ističe, i dodaje jedan od primera – kroz slanje slovačkih eksperata i prenošenje iskustava.
"Naši stručnjaci dolazili su da rade u ministarstvima finansija, ekonomije i drugim institucijama Srbije. Oni su pomagali domaćim kolegama da se pripreme za proces pristupanja, da razumeju širu sliku i strateški značaj reformi.
Nekada određene odluke mogu izgledati male ili beznačajne, ali kada ih sagledamo iz današnje perspektive, one se pokažu kao ključne. Upravo to iskustvo želimo da prenesemo Srbiji. Za Slovačku je podrška Srbiji uvek bila nacionalni konsenzus – smatramo vas bliskim prijateljima i želimo da vas vidimo u Briselu, kao deo zajedničke evropske porodice."
Trgovinska razmena između Srbije i Slovačke premašuje jednu milijardu dolara – u kojim sektorima vidite najveći potencijal za dalji rast i produbljivanje ekonomske saradnje?
"Privredna saradnja naših zemalja je snažna i stalno raste. Slovenačke kompanije ulažu na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji. U proteklim godinama organizovane su brojne privredne delegacije, među najvećima u istoriji Slovačke. To jasno pokazuje interesovanje naših firmi za investiranje i trgovinu sa Srbijom.
Razlozi za to su brojni – od kompatibilnosti tržišta, sličnog mentaliteta, pa do konkurentne ponude. Vrednost trgovinske razmene premašila je milijardu evra, što je značajan uspeh. Većina te razmene odnosi se na industrijske proizvode i saradnju multinacionalnih kompanija."
Migracije su jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Evropska unija. Slovačka, Mađarska i Srbija sarađuju u oblasti bezbednosti granica i upravljanja migracijama. Da li je ovaj format dao rezultate i kako ga vidite u budućnosti?
"Evropa je od 2015. godine bila suočena sa velikim migracionim talasom, posebno zbog rata u Siriji. Od tada su migracije postale stalni izazov. Slovačka je uvek smatrala da rešenja moraju biti kontrolisana, sa jasnim pravilima.
Srbija je u poslednje dve-tri godine postigla značajan napredak u kontroli migracija, što su mnogi u Evropi prepoznali. To je oblast u kojoj sarađujemo zajedno – Slovačka, Hrvatska, Srbija, Austrija. Verujemo da ćemo nastaviti da pomažemo jedni drugima i u budućnosti."
Uvrštavanje naive iz Kovačice na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine jedno je od uspešnih primera kulturnih veza između dve zemlje. Ta kulturna saradnja je veoma važna u odnosima dve zemlje. Gde je ona najvidljivija?
"Slovaci u Vojvodini žive već duže od 300 godina i uvek su bili u dobrim odnosima sa većinskim narodom i drugim manjinama. Vojvodina je primer raznolikosti, što je veliko bogatstvo koje treba čuvati.
Jedan od načina jeste promocija naše kulture. Najpoznatiji primer je naivna umetnost u Kovačici, koja je prepoznata širom sveta. I UNESCO je prepoznao tu inicijativu, što je za nas posebno značajno. Zahvalni smo srpskim institucijama koje su podržale ovaj projekat, jer pokazuje kako se neguje kulturna raznolikost.
Pored toga, sarađujemo i kroz zajedničke projekte – od izložbi, poštanskih markica posvećenih slovačkoj tradiciji, do predstavljanja slovačke književnosti na sajmu knjiga u Beogradu. To je naš način da približimo našu kulturu građanima Srbije, ali i da učvrstimo veze naših naroda.
Kada pogledamo istoriju, naši narodi su uvek bili bliski. Slovaci u Vojvodini, kao i mnoge generacije u prošlosti, imali su pozitivne odnose sa Srbima. Zato sam srećan što danas mogu da doprinesem negovanju tog prijateljstva, kroz kulturu, obrazovanje i zajedničke projekte."
(EUpravo zato)
