Pluralizam medija u mnogim državama članicama Evropske unije ugušen je koncentracijom vlasništva, čak i u zemljama sa tradicionalno slobodnim medijskim tržištem, navodi se u izveštaju koji zaključuje da sloboda medija nazaduje širom EU, prenosi Gardijan.
Izveštaj koji je sastavila Evropska unija za građanske slobode, na osnovu rada 43 organizacije za ljudska prava iz 21 zemlje, navodi da vlasti u više članica EU potiskuju slobodu medija ili narušavaju njihovu nezavisnost i regulatornu funkciju.
Uz nedovoljno jasno definisana pravila o transparentnosti vlasništva, rastući uticaj nacionalnih vlada na javne servise i pretnje novinarima, sloboda i pluralizam medija širom Evropske unije ozbiljno su ugroženi, a u pojedinim slučajevima nalaze se u borbi za opstanak, stoji u izveštaju.
Evropski akt o slobodi medija suočava se s otporom i pre stupanja na snagu
"To ne iznenađuje. Pokušaji vlada da oslabe vladavinu prava i demokratske institucije gotovo uvek počinju nastojanjima da preuzmu kontrolu nad medijskim pejzažom svoje zemlje", izjavio je Džonatan Dej, glavni urednik izveštaja.
Dej je dodao da pokušaj Evropske unije da zaštiti slobodu medija kroz Evropski akt o slobodi medija nailazi na prepreke i pre nego što je u potpunosti stupio na snagu. Kako je naglasio, uspešnost njegove primene mogla bi biti ključna za očuvanje medijskih sloboda u pojedinim članicama Unije.
Izveštaj posebno ističe prekomernu koncentraciju vlasništva nad medijima kao razlog za zabrinutost u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Holandiji, Sloveniji, Španiji i Švedskoj, gde je vlasništvo često skoncentrisano u rukama nekolicine izuzetno bogatih pojedinaca.
Ova situacija dodatno je pogoršana nedostatkom transparentnosti vlasničke strukture, navodi se u izveštaju. Mnoge članice EU još uvek nisu uspostavile javno dostupne registre vlasništva nad medijima, što je zahtev Evropskog akta o slobodi medija, čija većina odredbi stupa na snagu u avgustu.
Ovaj obavezujući akt ima za cilj da garantuje zaštitu novinara i njihovih izvora, nezavisnost regulatornih tela i potpunu transparentnost vlasništva, ali brojne članice deluju nespremno za njegovu punu primenu, navodi se dalje.
Bonier drži 43% svih dnevnih listova u Švedskoj
Francuska se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o medijskom pluralizmu, navodi izveštaj, posebno ukazujući na preuzimanje grupe Hašet od strane Vensana Bolorea i imenovanje rukovodilaca sklonih stavovima ovog konzervativnog milijardera u brojnim njegovim izdavačkim kućama.
U Italiji se beleži planirano preuzimanje novinske agencije AGI, koju sada drži Angeluči grupa pod kontrolom Antonija Angelučija, poslanika ekstremno desne stranke Liga. Angeluči već ima u vlasništvu listove Il Giornale, Libero i Il Tempo.
U Švedskoj, medijska grupa Bonier drži 43% svih dnevnih listova zasnovanih na pretplati, dok norveški Šibsted (Schibsted) poseduje 13 listova, uključujući Aftonbladet i Svenska Dagbladet.
U Holandiji, RTL Nederland i Talpa Network zajedno kontrolišu više od 75% televizijskog tržišta.
Holandskim tržištem digitalnih medija dominiraju sajtovi u vlasništvu kompanija DPG Media, Mediahuis i RTL Nederland. DPG Media je krajem 2023. godine najavila planove za preuzimanje RTL Nederlanda, što trenutno istražuje holandsko regulatorno telo za zaštitu potrošača i tržišta.
Digitalizacija i pad čitanosti pogađaju lokalne redakcije
Zabrinutost za pluralizam raste i u Nemačkoj, gde su brojne lokalne redakcije, pogođene digitalizacijom i padom čitanosti, zatvorile svoje kancelarije. Gotovo polovina nemačkih izdavača smanjila je broj novinara, a 62% očekuje nova otpuštanja.
Najviši stepen koncentracije vlasništva i državne kontrole nad medijima zabeležen je u Mađarskoj, gde Centralnoevropska fondacija za štampu i medije, kojom upravljaju lojalisti premijera Viktora Orbana, kontroliše stotine medijskih kuća.
Oligarsi bliski Viktoru Orbanu počeli su da preuzimaju vodeće medije još 2010. godine, a zatim su ih "donirali" Centralnoevropskoj fondaciji za štampu i medije, koja od 2018. godine funkcioniše kao centralizovani, provladin medijski konglomerat, finansiran izdašnim prihodima od državnog oglašavanja, navodi se u izveštaju.
Osim u Mađarskoj, vlade u više zemalja EU utiču na medije kroz netransparentnu raspodelu sredstava iz državnih oglašivačkih kampanja ili favorizovanje medija bliskih vlastima - među kojima su Bugarska, Hrvatska, Grčka, Malta, Slovenija i Španija.
U izveštaju se navodi da su javni servisi u Mađarskoj u potpunosti postali produžena ruka vlasti, dok se sličan trend beleži i u Slovačkoj, gde su novi zakoni ukinuli ključne mehanizme zaštite uređivačke nezavisnosti. Javni mediji su takođe podložni političkom uticaju u Hrvatskoj, Grčkoj, Bugarskoj i Italiji.
Novinari mete govora mržnje, nasilja i pritisaka
Izveštaj dalje ukazuje da su novinari i tokom 2024. godine bili izloženi govoru mržnje, fizičkim napadima i policijskoj represiji, i to u Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj i Španiji. U nekim slučajevima, žene novinari bile su nesrazmerno češće mete napada.
Posebno se ističe zabrinjavajuće širenje zloupotrebe SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv javnog angažovanja), koje predstavljaju potencijalno egzistencijalnu pretnju slobodi medija u najmanje deset članica EU. U izveštaju se navodi da je slovački premijer Robert Fico lično pokrenuo jednu takvu tužbu protiv novinara.
Javni funkcioneri takođe su otežavali rad novinarima odbijanjem ili direktnim uskraćivanjem pristupa informacijama od javnog značaja u više zemalja, uključujući Bugarsku, Nemačku, Grčku, Maltu, Holandiju i Španiju.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)