Predlog Komisije da su spenduje bezvizni režim putovanja za gruzijske diplomate i zvaničnike odnosiće se samo na gruzijske nosioce diplomatskih i službenih pasoša, izuzev opšte populacije.
Demonstracije, koje sada traju 22. dan, počele su krajem novembra nakon što je premijer Irakli Kobahidže neočekivano najavio da neće nastaviti pregovore o članstvu u EU do 2028. godine, uprkos ustavnoj obavezi koja obavezuje državne organe da "preduzmu sve mere u okviru svojih nadležnosti" kako bi se osigurale evrointegracije Gruzije.
Nasilno gušenje pro-EU demonstranata dovelo je do haotičnih sukoba na ulicama, hapšenja opozicionih lidera, višestrukih izveštaja o povređenima i na stotine hapšenja, zajedno sa optužbama za premlaćivanje, mučenje i pljačku od strane policije.
Ogorčenost je pojačana nizom nepravilnosti koje su pratile parlamentarne izbore u oktobru, na kojima je Kobahidžeova stranka obezbedila većinu.
Ranije ove sedmice, visoka predstavnica Kaja Kalas iznela je prvi predlog da se sankcionišu gruzijski zvaničnici odgovorni za obračun.
Na njen veto su uložile Mađarska i Slovačka, koje su ga osudile kao mešanje u unutrašnje stvari. Nekoliko dana kasnije, Velika Britanija i SAD su uvele sankcije nekolicini gruzijskih zvaničnika.
Kalas je, međutim, dobila dovoljnu podršku da obustavi putovanje bez viza za gruzijske diplomate, što se smatra daleko manje moćnim od sankcija.
"To je moj prvi mađarski veto, ali mogu da garantujem da nije poslednji", rekla je Kalas.
Obim suspenzije je ograničen na nosioce diplomatskih i službenih pasoša, što znači da će samo oni koji rade u državnim institucijama morati da dobiju vizu.
Države članice su ranije signalizirale da bi ograničenje moglo da se primeni na opštu populaciju, strahujući od negativnih efekata za one koji protestuju na ulicama.
"Vizne olakšice kao što su kraće vreme podnošenja zahteva, niže takse za vizu i zahtev za podnošenjem manjeg broja pratećih dokumenata takođe se više ne bi primenjivale na gruzijske nosioce diplomatskih i službenih pasoša", navodi se u saopštenju Komisije.
Sprovođenje ove mere zavisiće od nacionalnih vlasti i saradnje, navela je izvršna vlast, što glasi kao upozorenje Mađarskoj i Slovačkoj.
Gruzijci uživaju u bezviznom režimu putovanja u blok od 2017. godine u okviru strateškog pristupa produbljivanju veza sa istočnim susedstvom, koji se odnosio i na Moldaviju i Ukrajinu.
Kao rezultat toga, gruzijski državljani mogu ući u šengensku zonu i ostati 90 dana bez peripetija oko podnošenja zahteva za vizu.
Poslednjih meseci međutim, postupci vladajuće stranke, Gruzijski san, doveli su u sumnju usklađenost zemlje sa osnovnim zahtevima za uživanje takve pogodnosti.
U svom najnovijem izveštaju, Komisija je zaključila da Gruzija više ne ispunjava sve kriterijume neophodne za putovanja bez viza i pozvala, između ostalog, na ukidanje dva kontroverzna zakona koja ciljaju na nevladine organizacije i prava LGBTK+, što je dovelo do poređenja sa Kremljom ido faktičkog prekida pregovora o pristupanju.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)