Proces evropskih integracija nije samo pitanje usvajanja zakona i ispunjavanja formalnih uslova za članstvo u Evropskoj uniji. Za građane je podjednako važno da mogu da vide šta je tokom tog procesa urađeno, koje reforme su sprovedene, gde postoje zastoji i kako se promene odražavaju na njihov svakodnevni život.
Upravo zato transparentnost postaje jedan od ključnih elemenata evropskih integracija, ali i rada domaćih institucija.
Ona omogućava građanima, stručnoj javnosti i samim institucijama da prate napredak i prepoznaju oblasti u kojima su potrebne dodatne promene.
O značaju transparentnosti, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa standardima Evropske unije i tome koliko dostupnost podataka može da doprinese efikasnijem radu institucija, razgovarali smo sa Milanom Antonijevićem, poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.
"Dobro je znati koji će propisi biti menjani"
Koliko bi instituciji koju predstavljate značilo da u svakom trenutku ima jasan i ažuriran uvid u to dokle je Srbija stigla u usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije?
"Naravno, većina politika o kojima govorimo, a koje su u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, veoma je važna za evropske integracije. Mi iz Evrope preuzimamo najbolje standarde, a upravo se mnogo radilo na donošenju propisa u oblasti ravnopravnosti. To će značiti da možemo da pratimo gde se nalazimo i da vidimo u kojim još oblastima možemo da delujemo.
Mi već u prvom trenutku dajemo mišljenja na zakone i konkretne propise koji nam dolaze, kao i na izmene koje se, recimo, tiču obrazovanja i drugih oblasti. Dobro je znati koji će propisi biti menjani i koji se standardi uvode, i to na transparentan način.
Govorimo o tome koliko su u svakom trenutku građani zaštićeni i koliko je još detalja ostalo da se uredi. Kada govorimo o ravnopravnosti, jedna od stvari koja mi je sada posebno važna jeste direktiva o transparentnosti zarada i njeno prenošenje u naše zakonodavstvo.
Takođe, direktiva Evropske unije o telima za ravnopravnost predviđa šira ovlašćenja za instituciju koju vodim i mogućnost da budemo efikasniji u svom radu. Sva ta pitanja, kada ih imate na jednom mestu, mogu doprineti našem efikasnijem radu, ali i građanima pružiti uvid u to šta Srbija radi i šta se od onoga što vidimo na papiru zaista primenjuje u praksi.
Mnogo govorimo o diskriminaciji na poslu, na radnom mestu i u drugim oblastima, a ne vidimo uvek da je većina tih standarda došla upravo kroz proces približavanja Srbije Evropskoj uniji", kaže za naš sajt poverenik Antonijević.
"Transparentnost je još jedan način pritiska na državne organe"
Koliko je važno da te informacije budu dostupne i pregledne građanima, institucijama i stručnoj javnosti, kako bi mogli da vide šta je zaista urađeno, gde postoje zastoji i šta treba popraviti?
"To je još jedan način pritiska na same državne organe. Kada vidite šta nije urađeno, za većinu ovih stvari koje se tiču izmena propisa nema mnogo opravdanja. Znači, sastavite radnu grupu, sprovedete javnu raspravu, prenesete te standarde i onda kroz jednu transparentnu proceduru menjate propise.
Tako da će to biti još jedan način pritiska na nas, na državne organe, pa i na nas kao nezavisnu instituciju, da damo svoj maksimum da se propisi menjaju i da građani to vide.
Dobro je da ne proveravamo samo Srbiju, već i druge zemlje. Koliko znam, deo slične inicijative biće i u drugim državama, tako da možemo da imamo taj presek i dobar uvid u to gde se ko nalazi.
Ja sam na pitanju evrointegracija radio u Crnoj Gori, u kabinetu premijera, i znam koliko nam je značilo da u tom trenutku, barem u državnim organima, imamo takav pregled. Stalno smo dodavali neke nove stvari koje su nam bile na agendi.
Isto to sada treba tražiti i od Srbije, i to na transparentan način, zajedno, jer je to zajednički poduhvat građana Srbije, institucija, nezavisnih institucija, Narodne skupštine i svih koji rade na primeni i promeni propisa", navodi Antonijević.
"Vidljivost onoga što radite je najznačajnija"
Koliko je transparentnost važna u oblasti koju predstavljate, odnosno u oblasti zaštite ravnopravnosti, i koliko je značajno da građani imaju jasan uvid u to kako institucije postupaju, koje mere preduzimaju i kakvi su rezultati u borbi protiv diskriminacije?
"Sada dolazimo do toga da institucije više ne mogu da postupaju samo u svojim prostorijama i da negde u okviru institucije rešavaju probleme građana. Ono što je najznačajnije jeste vidljivost onoga što radite i rezultata koje stvarate.
Govorimo o različitim inicijativama za inovativne lekove i terapije koje se uvode u Srbiji. To su sve stvari na koje smo ukazivali upravo kroz pritužbe građana, koji su nam ukazivali na pojedine nesavršenosti sistema. Kasnije smo, u razgovoru sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, uspeli da ukažemo na neke od tih problema i da na taj način rešimo pojedina pitanja, kako za retke bolesti, tako i kada je reč o inovativnim lekovima koji se uvode.
Govorimo i o dijabetesu i o nekim stvarima koje pogađaju ogroman broj našeg stanovništva. Vi kroz ravnopravnost, u stvari, podižete standarde građana, bilo da govorimo o zdravstvenom, bilo o poslovnom okruženju, gde ravnopravnost takođe mora biti poštovana.
Moramo omogućiti da se prepozna svaki oblik diskriminacije, pa i u slučajevima koji se tiču političkog pritiska. Diskriminacija na poslu zbog političke pripadnosti takođe je zabranjena.
Dobro je da građani vide šta radimo, na koji način je institucija tu za njih i da budemo što više u kontaktu sa onima koji nam se mogu obraćati, koji imaju neki problem koji možda nije dovoljno istražen ili možda ni ne znaju da mogu da podnesu pritužbu.
Upravo kroz vidljivost možemo mnogo da učinimo da približimo instituciju građanima, ne samo u Beogradu i velikim gradovima, već, što je još značajnije, u ruralnim sredinama. Tamo je mnogo teže govoriti o nekim problemima, tradicija je možda izraženija i upravo tamo građani treba da osete da imaju instituciju kojoj mogu da se obrate.
Zato i kažem da u oktobru planiramo otvaranje regionalne kancelarije. Imamo je u Novom Pazaru i moje kolege tamo već funkcionišu i pomažu kolegama koji rade na terenu, kako bismo dodatno podigli vidljivost našeg rada.
Tokom godine planiramo otvaranje kancelarija u Bujanovcu, a kasnije i u Subotici, Boru i drugim gradovima, kako bismo ravnopravnost i zaštitu prava građana približili ljudima širom Srbije", kaže naš sagovornik.
Transparentnost kao deo evropskog procesa
Milan Antonijević naglašava da transparentnost procesa evropskih integracija ne treba posmatrati samo kroz objavljivanje podataka o tome koliko je zakona usvojeno ili koliko je reformi sprovedeno.
Njena suština je, zaključuje, u tome da informacije budu dovoljno jasne i dostupne da građani, institucije i stručna javnost mogu da prate šta se menja i kakve posledice te promene imaju u praksi.
To je, prema njegovim rečima, posebno važno u oblastima koje direktno utiču na svakodnevni život građana, poput zaštite od diskriminacije, obrazovanja, zdravstva i prava na ravnopravnost.
Za institucije, transparentnost istovremeno predstavlja mehanizam kontrole i podsticaj za efikasniji rad. Kada je jasno šta je trebalo uraditi, šta je urađeno, a šta nije, prostor za odlaganje reformi postaje manji.
U tom smislu, transparentnost nije samo način da građani budu informisani o evropskim integracijama. Ona je i način da se vidi da li se evropski standardi zaista prenose iz zakona u svakodnevni život, tamo gde građani najdirektnije osećaju posledice reformi.
(M.A./EUpravo zato)